"Moraš na neki način tržište da poznaješ. Ja sam ispitivao tržište preko svoje prodavnice. A trudio sam se, kad pustim jedan proizvod na tržište, da on bude što kvalitetniji i da što duže ostane na tržištu. Čar je već stekao neko svoje ime. Ljudi su imali poverenja u nove proizvode jer su ga stekli sa prethodnima proizvodima", objašnjava direktor Kostadinović
Dok u EU-u vlada prilična saglasnost da socijalna pravda deluje podsticajno za ekonomski razvoj, u zemljama u tranziciji, u koje spada i naša, ona se češće vezuje za troškove i rashode. Čak i stranke sa vidljivom socijaldemokratskom orijentacijom u svojim programima ne pokazuju jasno svojim delovanjem kom modelu teže, i na koji način misle da uključe građane u dijalog. I dok je "evropski socijalni model" nužno predmet društvenih sukoba i političkih konflikata u zemljama EU-a, u Srbiji prava debata zapravo još nije ni počela. Namera četvrte tribine koju je ove godine nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert" – u višegodišnjoj seriji debata pod nazivom "Vreme izazova" – bila je da preispita kvalitet dijaloga političkih aktera i javnosti o socijalnim temama i društvenim prioritetima u Srbiji, i da otkrije gde su se u Srbiji danas izgubile socijaldemokratske vrednosti. Na tribini koja je održana 22. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju učestvovali su Zoran Lutovac iz Fondacije "Fridrih Ebert", Božidar Đelić, bivši ministar finansija, Gordana Matković, bivša ministarka za rad i socijalnu politiku, Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, i Vladimir Todorić iz Pravnog foruma, urednik "Srpske pravne revije". Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka "Vremena".
Šta je to vučja glad kapitalizma? Da li je globalizacija posledica korišćenja novca? Zašto je obrazovanje u Srbiji sorosizovano i građanizovano? Ako je suditi po stavovima odavno penzionisanih profesora i nosilaca raznih drugih akademskih titula, srpskoj prosveti preti potpuna propast ukoliko ne odgovori na ta bitna pitanja...
"Možemo da zahvalimo situaciji iz devedesetih, jer smo stvarali firmu na najtežem segmentu tržišta, prodavali smo opremu komad po komad građanima koji su kupovali od nas zato što su cena i nivo usluge adekvatni. To je slučaj kad čovek kupuje nešto sebi, ne možeš da ga podmitiš i ne treba da budeš član partije da bi mu nešto prodao"
Privatno obrazovanje u Srbiji još nije punoletno. Prva privatna obrazovna ustanova je vrtić "Stankom bajka", koji je počeo s radom 1992, da bi godinu dana kasnije i Univerzitet "Braća Karić" dobio licencu za rad. Danas u Srbiji radi sedam akreditovanih privatnih vrtića (bez Vojvodine), tri privatne osnovne škole, 20 privatnih srednjih škola – osam gimnazija i 12 srednjih stručnih škola, šest privatnih univerziteta i pet samostalnih fakulteta. Tranziciona Srbija postaje, izgleda, pogodno tle za pojavu i rast obrazovanja kao biznisa
Japijevski "hladna", odviše cool priča kako Srbi i Hrvati mogu biti jedni drugima "stranci kao i svaki drugi", te živeti u međusobnoj pristojnoj ravnodušnosti, šuplja je i površna
"Naša ideja je od samog početka bila da sve što se izvozi ide u vidu gotovih proizvoda, tj. maloprodajnih pakovanja i da se ceo proces završava u našoj zemlji", naglašava Igda Markov
Energija je ishodište i ponor, početak i kraj. Energija je deo svega, od nastajanja zvezda do subatomskih procesa, od letenja svemirom do igranja fudbala
Prosečno domaćinstvo u Srbiji (tri člana) u drugom kvartalu ove godine raspolagalo je sa 33.027 dinara mesečno, a trošilo 31.697 dinara
"Moramo da povećamo kvalitet i produkciju, a da smanjimo cenu. To može da se postigne samo većim ulaganjem u modernija osnovna sredstva", kaže Bojan Baraković
U privatno penziono osiguranje građani Slovenije i Hrvatske ulažu mesečno u proseku po 36 evra, Srbije i Poljske po 27, Rumunije 17,5, a Bugarske 15,9 evra
