Intervju – Goran Marković, reditelj

Šezdesetosmaši su krivi za sve

"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"

 

Foto nedelje

Iz knjige Naš brat – Život kapetana Flore Sends

Invazija, 1915.

Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku

Lisica i ždral

Kazna za nesportski život

Kiša pada i pomalo snega/Teško onom ko konaka nema

Fenomen

Najblesaviji od plesova

Uvrnuti ples Harlem šejk, nastao na Jutjubu, nova je globalna pomama koja je smenila doskora neprikosnoveni Gangnam stajl

Knjige – Prepiska Oster–Kuci

Apostolske epistole

Sedmog marta, pre tačno tri nedelje, izdavačka kuća Viking objavila je u Americi knjigu Here and Now, s podnaslovom "Le_ ers 2008–2011". Reč je o knjizi prepiske dva pisca: Pola Ostera i Dž. M. Kucija. Prepisku počinjemo da čitamo sa osećanjem da ulazimo u intelektualni svet dva savremena literarna klasika, a sklapamo knjigu sa uverenjem da smo upoznali dva čoveka, pametna i komplikovana, s jednostavnim apostolskim imenima, pa ih u sebi, zbog silnih potpisa na kraju pisama, počinjemo zvati Pol i Džon, da baš ne kažem Pavle i Jovan

Izjava nedelje

»Srbija nije na prodaju i nije šaka zobi koju bilo ko može da pozoba.«

Aleksandar Vučić, ministar odbrane, na proslavi 163 godine Vojne akademije ("Blic")

Budućnost plovidbe

Prekookeanski džin

Kako će se promeniti međunarodna trgovina sa pojavom nove generacije prekookeanskih brodova, koji na samo jednom putovanju iz Šangaja u Evropu dovezu čak 111 miliona pari patika

Opozicija – stranački život i smrt

Stare karte u novom špilu

Dublji pogled na srpsku političku scenu, naročito na njen opozicioni deo, daje šaroliku i prilično uzbudljivu sliku. Ali, ona je takva samo kad se zagledaju detalji i razlike, jer su upravo razlike, u suštini, jako male, a detalji, bar iz ugla birača – nebitni

Rodoljub Radulović

Lažni Kokalis iz Kotora

Tabloidna paljba po Ivici Dačiću i njegovo javno priznanje o sastancima sa "biznismenom iz Amerike" uperili su svetla ka misterioznom čoveku koga policija iz milošte zove "Miša Banana"

Čamac

Lisica i ždral

Zimska bajka

Novaku Đokoviću dodeljena je nacionalna penzija, stan i premija za životno delo!

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara (2)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu

 

Izjave nedelje za 2012. godinu

Ivica Dačić, premijer, ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme". Pobedu je ubedljivo osvojio sa deset (10) izjava. Istovremeno, ovom pobedom Dačić je postao i apsolutni šampion sa najviše izjava jer je srušio dosadašnji rekord od šest izjava koji je 2002. godine postavio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Tomislav Nikolić, predsednik Republike, ove godine osvojio je mesto vicešampiona sa šest izjava. Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i potpredsednik SPS-a, zauzeo je treće mesto sa tri izjave.

Novogovor

Kul

Jedrenje u Srbiji

Ukrcavanje u fortinajner

"Stanje u jedrenju je preslikano stanje u zemlji, a naši jedriličari u odnosu na svetske su kao Srbija u odnosu na svet. Nijedan srpski jedriličar nije nikad otišao na Olimpijske igre. E, to mi hoćemo da popravimo"

Studije u inostranstvu – Erfurt

Posle časa portugalskog idem na žongliranje

Program je međunarodni, traje dve godine, a nastava je na engleskom jeziku. Školovanje je besplatno, život nije skup, a ima mesta u studentskim domovima koji su sasvim pristojni. Centar za strane jezike, u okviru erfurtskog univerziteta, ima u ponudi 15 jezika. U okviru kampusa nalazi se i vrtić

Tenis – London 2012.

Dobra godina

Novak Đoković je najbolji zato što iz sezone u sezonu demonstrira vidljiv napredak u igri

Lisica i ždral

Opstajte ovde

Ono što su Srbi među narodima, to je Evropa među kontinentima – kopno najstarije!

Izložba

»Georgios Papanikolau, pionir medicinskih istraživanja«

Lisica i ždral

Slepo oko

Novinari, mahom kukavice i nespretnjakovići, podjaruju ljude koji su im sušta suprotnost da radi rekorda stave i život na kocku: žurnalisti će sa svoje strane svaku preteranciju opevati, kako god se ova završila

Izjava nedelje

»Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja.«

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera (B92)

TV manijak

Ljudi za stolom

Dolazak Nika Vujičića

Kroz osmeh i Boga

Veliki nauk Nikovog gostovanja leži u tome što je uspeo da okrene stvari naglavačke, pokazujući koliko su svi oni, invalidi, zapravo nama potrebni

 

Foto nedelje

Nauka

Šarm leve ruke

Poznato je i da su neke od najvećih fudbalskih zvezda svih vremena bili levaci. Pokazalo se da u populaciji visokoobrazovanih, levoruki zarađuju oko deset do 15 odsto više od dešnjaka. Zanimljivo je i da među političarima i donosiocima odluka ima bar za pet odsto više levaka nego u ostatku populacije. No, statistika, ništa ne garantuje u individualnim slučajevima

Lisica i ždral

Neodvojeni život

Dobrodošli u zemlju košarke, dobrodošli u zemlju tenisa, dobrodošli u zemlju tekvonda, dobrodošli u zemlju avijacije!