Od Riječkog karnevala u februaru 2020, kada se opasnost tek nazirala, preko policijskog časa u Federaciji BiH i Briona gde smo Šerbedžijin koncert pratili iz čamaca, do Pariza na kraju prošle godine u Latinskoj četvrti gde nam nisu tražili propusnice, samo su uz širok osmeh izneli vino za koje znaju da ga uvek pijemo uz fondu
Odgovarajuća količina ugljenika i azota, mera vodonika i kiseonika, ali i dašak sumpora [sic] pravilno smućkanih i eto nama te neuhvatljive, vragolaste ptičice u našoj retorti
Skupština u kojoj partije upregnute u kočije Aleksandra Vučića raspolažu sa 231 od 250 poslaničkih mandata, usred zlatnog doba Srbije i istorijskih ekonomslih ostvarenja, u politički potpuno stabilnoj situaciji se više od dve i po godine pre isteka mandata raspušta. To je asurd svoje vrste koji se niko i ne trudi da objasni
Prosečan građanin Srbije teško da bi uopšte razumeo pitanje „za šta glasate?“, za koju ideju glasate, jer ideje su stvar republikanskog nadmetanja, dok u autoritarnim porecima postoji samo jedna ideja, ona koju artikuliše vođa. Prosečan srpski glasač, naprosto, nema iskustvo slobodnog javnog prostora u kojem se, više nego ličnosti, nadmeću ideje. Parcijalni ciljevi poput, recimo, zdrave životne sredine ili većih zarada, su ostvarivi i u neslobodnim društvima. Pa ako ih ispuni Vučić, onda neka Vučića, ili nekog njemu sličnog, šta će nam republika
„Zvonko Veselinović, Sale i ja poslali smo momke da ruše u Savamali“, rekao je Belivuk na suđenju za ubistvo Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića. Po čijem nalogu, o tome će da propeva ako tužilaštvo ne prestane da „podmeće dokaze“ protiv njega i njegovih ljudi
“Obavezaćemo se da ustupimo mesto budućeg gradonačelnika ili premijera onoj listi u opoziciji koja bude imala najbolji rezultat. U skladu sa tim – da, sarađivaćemo sa onima koji nisu imali aktivnu ulogu u proteklom periodu u siromašenju države i u vlasti, što znači SNS i SPS. Dakle, sarađivaćemo sa ostalim kolegama u opoziciji da bismo srušili režim SNS u Beogradu. Nama je to prioritet”
Dugogodišnji sukob Gorana Vesića i Aleksandra Šapića biće privremeno stavljen sa strane jer se ne sme dovesti u pitanje pobeda njihovog šefa Aleksandra Vučića, ali to ne znači da će on biti zaustavljen
Pred raspisivanje parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbora ekolološki protesti su uplovili u mirne vode: blokada puteva i velikih demonstracija nema, protesti se organizuju sporadično. Radikalizacija se najavljuje po isteku različitih rokova
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
“U uslovima pandemije i uprkos otporu onih koji se pozivaju na pravo slobode odlučivanja, građanska prava i teorije zavere, privatni sektor je morao sprovesti javnozdravstvene mere i održati proizvodnju oslanjajući se na hijerarhijsku organizacionu strukturu. Nikome se ne isplati da radnik u najproduktivnijim godinama završi u bolnici zbog toga što neko neće da nosi masku ili se na bilo koji drugi način nepropisno i rizično ponaša na radnom mestu”
“U svakom kriznom vremenu, a ovo naše u kojem živimo već dugo je takvo i nikako da se preobrati u nešto drugo, potrebno je pokazati neku posebnu snagu. Heroji su upravo oni koji uspevaju da pokažu tu snagu, oni koji mogu da prozru kroz maglu ove naše stvarnosti i da dođu do rešenja”, ističe za “Vreme” Aleksandar Zograf, jedan od devet umetnika koji učestvuju na izložbi “Heroji nekad i sad” otvorenoj u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, koja se može pogledati do kraja februara
