Zemlja ljudi – Kapadokija, Turska

28.oktobar 2015. Petar Lađević

Začarana zemlja prelepih konja

Od Vilinskih dimnjaka, preko Crne crkve, crkve Svetog Vasilija, crkve Svete Varvare i crkve Svetog Jovana, do derviškog plesa i podzemnih gradova, Kapadokija je začaran svet u koji treba skrenuti sa utabanih ruta masovnog turizma

Lični stav

21.oktobar 2015. Muhamed Jusufspahić

Jagma zadnjeg vremena

Hidžra – napuštanje društva, govora, jezika, pisma, kojim se Samom Bogu pridružuje, označila je početak poslednje četvrtine trajanja čovečanskog, a od tada evo prođe 1437 leta. Nije hidžra iz jezika u jezik, iz srpskog u bosanski, albanski, iz hebrejskog u arapski, iz grčkog, jermenskog u turski, već iz jezika svakog u svejezik jedan, iz svaštoljubnog jednog svakog u Bogoljubni svaki, jedan

Roman – Pertle

21.oktobar 2015. Teofil Pančić

Razbludna deca avangarde

Ovo je memoarski roman o bratskom odrastanju na periferiji i o razvijanju novog umetničkog senzibiliteta pod okriljem patrijarhalnog jugosocijalizma

Na licu mesta

07.oktobar 2015. Zoran Majdin

Šta će biti sa vetro-parkom

Ispred zgrade Pošte u kojoj je i Mesna zajednica Dolovo, na travnjaku između trotoara i kolovoza – vetro-generator, maketa doduše: postavljena je u vreme kad je projekat tek najavljivan. Velika je euforija bila tad, pričalo se o novim radnim mestima, procvatu Dolova, ne samo Dolova, nego i svih okolnih mesta, svetloj budućnosti odmah tu i samo što nije. Elisu nije pokretao vetar koji tu povazdan duva, već mali elektromotor. Propeler odavno miruje: neko je odneo motor

Hrišćansko nasleđe Sirije

23.septembar 2015. Jelena Jorgačević

Zemlja koju je posetio Hristos

Ako neko uzme da lista, ako ne nešto ozbiljnije, a ono barem neki stariji turistički vodič za Siriju, biće iznenađen koliko je tamo bilo očuvanih crkava iz prvih vekova hrišćanstva. Sirija danas vri od ruševina koje pričaju priče Novog zaveta. Sirijski hrišćani su u ozbiljnoj opasnosti i moguće je da će uskoro nestati

Najava 49. Bitefa

16.septembar 2015. Sonja Ćirić

Uspomeni na Jovana Ćirilova

Na dan izlaska ovog broja "Vremena" počinje 49. Bitef, prvi Beogradski internacionalni teatarski festival koji će proći bez Jovana Ćirilova. U glavnom programu na njemu će biti prikazano deset predstava, s akcentom na političkom teatru

Osečina – Deseti, najjubilarniji Sajam šljiva

02.septembar 2015. Dragan Todorović

Vetar duva, šljive opadaju…

Predsednik opštine prešao u SNS, i odma’ pali rekordi: Sajam otvorio, i pojeo šljivu, vanstranački Ministar omladine i sporta, a u umetničkom programu nastupio Amadeus bend, nosilac Toma odlikovanja za umetnost!

Podsećanje – Blajnd Vili Džonson (1897–1945)

26.avgust 2015. Dragan Ambrozić

Niko se ne može sakriti

Gospel bluzer Blajnd Vili Džonson jedan je od najvećih umetnika u popularnoj muzici. Za razliku od svog savremenika Roberta Džonsona, za njega se pouzdano zna da nije prodao dušu đavolu, nego dobrom bogu, pa se uveliko priča da će vaskrsnuti jednog septembra, možda baš na 70. godišnjicu odlaska. Kroz dolinu muka, sledeći svetlo u sebi – njegova ostavština osnova je svega pozitivnog u rokenrolu

Turizam, terorizam i rat

19.avgust 2015. Radmilo Marković

Gde su otišli milioni turista i milijarde dolara

Kako je stalno pogoršanje bezbednosne situacije od 2011. godine u severnoafričkim zemljama i na Bliskom istoku uticalo na turizam, i gde je mesto Srbije među turističkim divovima

TV manijak

19.avgust 2015. Dragan Ilić

Mit o Sizifu

Emisija "Dan sa Premijerom" emitovana je ne samo u subotu već i u nedelju, za gledaoce koji su je eventualno propustili, ili za neverne Tome, a znamo da među nama ima i takvih. U 11 i po minuta ove emisije autora Petra Gajića sublimiran je jedan Premijerov radni dan. Zbog istorijskog značaja ove emisije, tu nisam ciničan, važno je njenu analizu početi od naslova

Stečaj IMT-a

12.avgust 2015. Milan Milošević

Hronika sloma našeg »fergusona«

Pogled u retrovizor starog traktora pokazuje kako je traktorska industrija u jednom sistemu nastala, a u drugom nestala, kako je trasirala put naše industrijalizacije i transformacije poljoprivrede, a potom podelila sudbinu ne samo deindustrijalizacije već i deagrarizacije naše zemlje