Grčka – Sunovrat ekonomije i nada u turizam

Svaki talas sve gori

Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a. Sve nade Grčka polaže u turističku sezonu koja bi, prema optimističnim najavama, trebalo da počne 15. maja. Mnoga preduzeća, međutim, do tada neće preživeti. Tako je 27 odsto prinudno privremeno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ponovo otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj postotak se penje na 42 odsto. To će u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU dodatno drastično povećati broj nezaposlenih

Lični stav

Pitanje promena je pitanje opstanka

"Ne može da se promeni Srbija a da svi ostanemo nepromenjeni. Da bi se Srbija promenila, svako od nas mora pomalo da se promeni – u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama. Jer, Srbija, to je zbir svih nas" – Zoran Đinđić

Trideset godina od prve pobune

Iscurela energija

Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje

Kultura sećanja – Trideset godina od 9. marta

Kada je strah prvi put slomljen

Od lidera opozicije sa početka devedesetih neki više nisu živi, neki nisu na javnoj sceni, a i oni koji jesu, bolje bi bilo da nisu. Kako stvari stoje, kada se jednog dana nešto u ovoj zemlji bude temeljno menjalo, to će učiniti oni koji su dovoljno mladi da 9. mart u sećanju i nemaju. Što možda i nije loše, ostali su previše zatrovani istorijom

Intervju – Goranka Matić, istoričarka umetnosti i fotografkinja, svedok vremena

Istorija na tri sprata

"Miša Vasić me je jednog dana, početkom 1990. godine, obavestio da se osniva prvi privatni nedeljnik u Jugoslaviji i da bi bilo lepo da se pridružim. Rekla sam dobro, dobro, ali prvo idem Transsibirskom železnicom u Kinu, gde sam ostala dva meseca"

Intervju – Vladeta Janković

»Ulica« je i te kako važna u borbi za demokratiju i pravdu

"Juna 1968. sve je počelo od incidenta u studentskoj menzi na Novom Beogradu, Devetog marta okidač je bio jedan glupavo osion TV Dnevnik, 1996-97. bahatost u pokušaju da se prikrije krađa na lokalnim izborima, a Petog oktobra drzak zahtev za drugim krugom izgubljenih izbora. Tu lekciju Vučić je naučio bolje nego Sociologiju sporta (iz koje ima čistu desetku), što se vidi po tome kako prikoči na vreme čim namiriše opasnost od ‘ulice’. Tako je bilo jula prošle godine kada je u roku od 15 minuta povukao odluku da zatvori studentske domove ili nedavno kad se odustalo od likvidacije studentskih poliklinika. Nešto slično se dogodilo i posle Balaševićeve smrti, kad se neustrašivi predsednik ućutao kao miš jer se setio svoje izjave o ‘jeftinoj fukari’, posle koje bi paradiranje saučešćem moglo da razjari iskreno ožalošćene ljude na ulicama"

Intervju – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Nikome nije u interesu rušenje ugleda Univerziteta

"Od trenutka uvođenja zabrane zapošljavanja 2013. godine, visokoškolske ustanove su se suočile sa teškoćama. Većina univerziteta i fakulteta je ušla u to sa već ionako krajnje racionalizovanim brojem zaposlenih. Sa svakim odlaskom zaposlenog iz ustanove, penzionisanjem ili smrtnim slučajem, visokoškolska ustanova gubi radno mesto bez mogućnosti da angažuje drugog službenika na tom mestu. Mora da se podnese zahtev Komisiji za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava. Rektoratu Univerziteta u Beogradu je poslednji put odobreno, i to samo jedno, radno mesto decembra 2018. godine"

Lični stav

Poliklinike – pravo studenata da žive zdravo

Svako društvo koje odgovorno planira svoju budućnost studentsku populaciju doživljava kao najznačajniji resurs, te o zdravlju svojih studenata i studentkinja brine sa posebnom pažnjom

Intervju – Albin Kurti

»Istorijski dijalog« je prevaziđena formula

"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"

Slučaj Miroslava Mike Aleksića – Seksualno nasilje (2)

Kad javnost sudi na štetu žrtava

Advokat oštećenih Denis Bećirić kaže za "Vreme" da su neki od detalja koji su se pojavili u medijima zaista tačni, ali da ima i izmišljenih: "Par detalja koje sam pročitao u nekim od tekstova zaista jeste bio izmišljen. Da li je to urađeno namerno da ne izgleda kao da im je neko dostavio zapisnike ili zbog senzacionalizma, ne znam." Bećirić dodaje da informacije koje ne bi trebalo otkrivati, ipak na neki način dolaze do tabloida, ali i da mu se, dok je bio istražni sudija, dešavalo da sopstveni predmet ne prepozna kad čita o njemu u nekim novinama

Provetravanje

Mišimina smrt i priključenija

Komika i tragika, hedonizam i stoicizam, askeza i užitak, život i teatar, serioznost i provokacija – činjenica da je sve te krajnosti dohvatao jednakom lakoćom čine ga antimodernistom u značenju koje tom pojmu daje Antoan Kompanjon: modernista koji nije konformista moderniteta, nego ga kritički sagledava, mada mu suštinski pripada

Slučaj Miroslava Aleksića – Seksualno nasilje i posledice

Žena koja je pokrenula lavinu

Optužbe protiv jednog čoveka i hrabrost Milene Radulović koja je izašla u javnost naišli su na najveću podršku žrtvama seksualnog nasilja u Srbiji do sada. Međutim, povodom ovog jednog slučaja otvaraju se nova pitanja: zašto se ne veruje ženama, zašto silovane žene ne prijavljuju ili tek posle mnogo vremena prijavljuju zločin, kakav je ovdašnji obrazac shvatanja autoriteta i da li je on maska za zlostavljača. Konačno, koliko je poverenje između roditelja i dece i koji su to signali da je neko nasilnik ili da je dete žrtva