Meštanima malo znači to što je završena Donatorska konferencija i što je deo novca odvojen za poljoprivredu, osim ako se ministar Veselinov, kako kažu, "ne okrene malo od Vojvodine i ne podseti na to da i u Srbiji, i na Goliji ima seljaka"
Uzdizanjem događaja iz davne prošlosti raskida se sa sebe-slavećom vladarskom tradicijom, ali se i reanimira šund-mit o "domaćinskoj Srbiji"
Nenad Čanak, predsednik skupštine Vojvodine, odgovarajući na pitanje šta uraditi sa Miloševićem
Malo je bića na ovoj planeti koja nisu stekla ničije simpatije i za čiju zaštitu se ne zalaže nikakvo Društvo
Nakon otvaranja hladnjače konstatovano je da je za eventualnu istragu nadležan okružni javni tužilac iz Negotina, te je hladnjača zatvorena i depešom obavešten SUP u Boru, odnosno načelnik Časlav Golubović, veliki prijatelj tadašnjeg predsednika Miloševića i čuvar predsednikovog omiljenog odmarališta i lovišta na Dubašnici. Golubović, međutim, naređuje da se izvlačenje hladnjače obustavi radi konsultacija sa tadašnjim načelnikom resora javne bezbednosti Srbije generalom Vlastimirom Đorđevićem koji je naložio da se sačeka ishod dogovora. Čini se da je zbog hladnjače u policiji i vrhu države, sve do Miloševića, nastala opšta frka: Golubović javlja Đorđeviću da "nije moguće obaviti obdukciju leševa niti ih sahraniti na području Kladova", a Đorđević potom naređuje: "Obezbedite lice mesta, zatvorite sve informacije za javnost i izvadite hladnjaču." Sutradan 7. aprila sledi nova naredba iz Beograda: "Vadite leševe, pripremite ih za transport, a obdukcija i sahrana obaviće se na drugom mestu." Bio je to vrhunac policijskog i državnog beščašća, jer su naredbodavci i izvršioci znali da neće biti ni utvrđivanja identiteta, ni obdukcije, niti iole pristojne sahrane
Odluka o Hagu suviše je ozbiljna da bi se donosila demokratski, i za nju odgovornost mora da ponese demokratski izabrana elita
"Zašto sam pucala? Pucala sam od muke, jednostavno pukla bi mi glava, da je bomba. Bila sam van sebe. Dve noći sam vukla pištolje po džepovima od jakne, da se branim ako bude neka frka, a onda na kraju on sam seda u kola i ode. Kola odlaze, ja ih gledam kako odlaze i mislim – ovo je smak sveta, sto posto, ovo je sigurno smak sveta a ja to ne znam"
"Svi smo vremenom, manje ili više, postali deo establišmenta. Ali, za razliku od generacije šezdeset osme, generacija novog talasa nije donela istorijsku odluku da uđe u establišment, zato kao generacija danas zapravo i ne postojimo"
Demokratija u demokrata izgledala je tako da je većinu bilo stid i sramota
Veoma je bitno da reformistička struja u DOS-u što pre konstituiše tržišne institucije koje bi nas izvele iz gotovo prirodne težnje da se prepustimo blagodetima "parazitske ekonomije"
