Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Portret savremenika – Dragoljub Milanović, bivši generalni direktor RTS-a

Sto godina samoće

Dragoljub Milanović, novinar i bivši direktor RTS-a, preživeo je Petog oktobra metalne štangle i brutalno šutiranje u glavu i bubrege i ostao živ. Po izlasku iz požarevačkog zatvora "Zabela", gde je odležao deset godina, Milanović bi mogao da bude zadovoljan jer je dočekao da na čelu države vidi predsednika koji je svojevremeno izjavljivao da ne veruje da je on (Milanović) bio kriv za ono za šta je osuđen

Reagovanje – »Poštovanje ustava je opšti interes«, Vreme 1130

Branje maslačka

Nisam fanatično ubeđen da Vesna Pešić vlada logičkim i političkim posledicama svoje pozicije. Ukoliko smatra poželjnim političkim činom da predsednik Republike zarad opšteg interesa i kao simbolički predstavnik državnog jedinstva istupi iz političke stranke u čije ime je došao na tu funkciju, onda bi, sledeći tu logiku, lepo bilo da to isto urade i ministri. Mislim, zašto su oni gori od predsednika

Formiran Nacionalni savet za privredni oporavak

Šekspirolozi sa šansom

Od 23 člana Saveta, dvoje je iz Vlade, a deset pripada biznis klubu "Privrednik" sa sedištem u Šekspirovoj ulici u Beogradu

SAD – Predsednički izbori

Humanizacija Mita Romnija

Izbor između Baraka Obame i Mita Romnija je izbor između dve verzije američkog sna. Je li bolje ovaploćenje tog sna sin razvedenih roditelja sa najboljim ocenama na Harvardu, ili naslednik milionera koji svoje bogatstvo od američkih poreskih vlasti delom krije i na Kajmanskim ostrvima? Pritom, Romni deluje izveštačeno kada se pretvara da je "običan čovek", a platforma koju su usvojili republikanci predstavlja radikalan zaokret udesno. Mnogi kažu da je pravi ulog na ovim izborima koja će vrsta kapitalizma da pobedi

Nuspojave

Antiprotivni i Sebevalidatori

Kako je Đilasov "titovski" potez ukidanja obaveze validiranja mesečnih karata za prevoz razgolitio neke čudne strane ovdašnjeg mentaliteta

Knjige (ceo tekst)

Priča bez kalemljenja

Hudelistov je portret Dobrice Ćosića knjiga čudna i drugačija na mnogo dobrih i manje dobrih načina

Evropsko univerzitetsko debatno prvenstvo – Beograd 2012

Verujemo u drugačiji način razmišljanja

U organizaciji akademske debatne mreže "Otvorena komunikacija" i Univerziteta u Beogradu, u glavnom gradu Srbije je od 5. do 11. avgusta održano evropsko prvenstvo u debatovanju

Slučaj Džulijana Asanža

Dobro došli u Hotel Ekvador

Nije verovatno da će bilo Švedska i SAD bilo Ekvador i Velika Britanija da popuste u slučaju Džulijana Asanža. Samog osnivača Vikiliksa možemo da zamislimo kako za to vreme u Ambasadi Ekvadora u Londonu sedi ispod male lampe koja nadoknađuje manjak sunčeve svetlosti i razmišlja o nekakvom manevru u stilu Leonarda di Kaprija u filmu Uhvati me ako možeš

Pravosuđe

Apelaciona tačka na transkripte

Nuspojave

Mucavci za mikrofonom

Otvoreno se podsmehnuvši zastarelom predizbornom narativu o "departizaciji", Palma nije bio samo iskreniji nego i razložniji od drugih

Reforma reforme pravosuđa

Kuloarski izvori i pravda

"Vreme" je došlo do izvesnih materijala iz 2009. kada se odlučivalo o reizboru sudija i tužilaca. Te informacije, u tabelama sa sudijama iz dva okruga Srbije, navode konkretna imena tadašnjih sudija i tužilaca, pa dodaju izvor – izvesnu Branku, izvesnog Paju ili već koga, sasvim nebitno – te nakon toga kvalifikacije i da li ih treba reizabrati ili ne. Tim materijalima bi i Franc Kafka pozavideo