"Pitanje koje mene najviše interesuje jeste da li su građani voljni, da li postoji potencijal za to da se solidarnost ugradi u neki politički projekat. A ne da uvek moraju iznova da se organizuju, prave akcije kako bi deo javnosti usmerili na neki problem. Zanima me i da li će politički akteri u Srbiji, trenutni ili koji su tek u nastajanju, imati želju da formulišu takvu politiku"
Koji su motivi privrednika da ulažu u kulturu, kakva je njihova materijalna korist od toga, zašto ulaganje nije popularno, da li je poreski zakon na strani darodavaca? Odgovori koji slede uzeti su iz prakse dva pozitivna primera
Ekskurzija grupe pripadnika Vojske Srbije na Ravnu goru u cilju polaganja venca na Spomenik Dragoljubu Mihailoviću izazvala je kontradiktorne reakcije u javnosti: od radosti zbog "vraćanja korenima" do osuda svih onih koji ne misle da je četnički pokret bio antifašistički. S druge strane, institucije ćute
Ista netrpeljivost prema kritičkom stavu, prema drugom i drugačijem, koja je kod Vučića više nego očigledna, kod Brnabić se sve teže skriva i sve češće izbija na površinu. Na isti se način njih dvoje izjašnjavaju o radnicima u štrajku, o medijima, o opoziciji, o penzijama, o siromaštvu, o svakoj po njih negativnoj konstataciji, samo što se premijerka koliko-toliko kontroliše
"Pravda za Davida" potpuno je novo i drugačije kolektivno ponašanje i teško je predvideti kako će se stvari dalje odvijati. Na velikom protestu, koji je održan 21. aprila ove godine, bilo je prisutno više građana nego zajedno na mitingu i kontramitingu, koji su pre dvije godine upriličili vlast i opozicija u Banjaluci. Tu su građani iz cele BiH zatražili da se sem pravde za Davida, razreše i sva do sada nerazjašnjena ubistva. Na okupljanjima na banjalučkom trgu izbrisane su sve etničke i verske podele među ljudima, što vladajućim etnonacionalistima predstavlja ozbiljan kamen u cipeli koji ih žulja
Stavovi građana o solidarnosti ukazuju na sivu sliku i na njihov pesimizam da će se u bližoj budućnosti nešto promeniti
Epizoda sa spomenikom kosmonautu asocira na Srbiju danas: ako imaš para i moći, možeš da sagradiš i postaviš šta god hoćeš i gde ti srce ište, a da struku i nadležne ne pita niko ništa. Dok ne pukne bruka
"U svetu otuđenih pojedinaca, sveopšteg beznađa i nesigurnosti, kompetitivnih odnosa deluje da porodica ostaje jedino skrovište i sigurna luka koja nas štiti od nadolazećeg sistema vrednosti"
Albanci ozbiljno rade na jačanju državnosti Kosova tako što angažuju najbolje eksperte koje imaju ili daju novac za međunarodne stručnjake koji im pomažu u tome. S druge strane, mi nemamo ništa. Kapacitet ljudi koji rade sa srpske strane niti je homogen niti je elitni, niko i ništa ne može da se vidi, sem Vučića. Vučić i ništa. Ne može tako da se vodi država, on tako misli sebe da učvršćuje da vekuje. Ne shvata da sebe dovodi u poziciju potpune odgovornosti i slamanja. Nije što će on da padne, nego što će na taj način čitav sistem da se uruši
U jeku još jedne pobede Vladimira Putina na izborima za predsednika Ruske Federacije, region zapadnog Balkana uznemirila je poseta jedne grupe koja važi za lične Putinove izaslanike na motorima. Noćni vukovi su opet u "slovenskim zemljama" i iza njihove kolone motora diže se mnogo veća prašina nego što bi trebalo
Srpska opozicija je kriva za sve što danas ne valja jer "takvi ne doživljavaju državu kao svoju, već samo razmišljaju o tome kako će da sednu u fotelju i dočepaju se kase"; oni "crtaju metu na čelu" i predsedniku Vučiću i njegovoj porodici; Krik, Birn, Cins i Crtu plaćaju neprijatelji iz inostranstva s akcentom na Majkla Davenporta i Džordža Sorosa, televizija N1 je "američka", "Vreme" je "Miškovićevo", a svi zajedno su "ološ, jadnici, bednici i nesrećnici"
Nakon početne nedoumice da li da se u ovom tekstu bavim Kosovom na pseudoakademski način, zbog parcijalnih istorijskih saznanja ipak mislim da je za čitaoca ovog štiva bolje da mu izložim tekst koji liči na testamentarne emotivne mrvice iz životnog obilja kosovskog Srbina, nezaštićenog svedoka višedecenijskog razdruživanja
