Lični stav

27.maj 2020. Marjan Ivković i Srđan Prodanović

Nevolje sa autonomijom – O ataku na Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Demokratska država predstavlja zajednicu suverenih građana, a autonomija nauke u takvoj državi postoji da bi se nauka u interesu te zajednice zaštitila od zloupotreba izvršne vlasti, da ne bi vlast kadrirala i "ocenjivala" rad naučnika jer upravo tada dobijamo staljinističku ili "samoupravljačku" nauku. Stoga, ni "osnivač" IFDT nije trenutna vlast u Srbiji, već zajednica suverenih građana čiji je interes da nauka bude zaštićena od samovolje vlasti kako bi se optimalno razvijala

Stranački život i smrt

13.maj 2020. Filip Švarm

Skok sa Brankovog mosta

U novom skupštinskom sazivu, kao i u svim prethodnim od 2012, poslanici opozicije imaju samo dve opcije. Prva je da prave izgrede i tako glasačko telo učvrste u uverenju da su isti kao i naprednjaci; druga – da mazohistički trpe poniženje zarad ortačkih lajkova na društvenim mrežama. Trećeg nema – ko je prihvatio da izađe na izbore pod ovakvim uslovima, pristao je i na sve ostalo posle njih

Fenomeni – Dveri i Boško Obradović

13.maj 2020. Nedim Sejdinović

Tvrd igrač na naprednjačkom terenu

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević kaže za "Vreme" da su Dveri dobile i na vidljivosti jer usled pogoršanja stanja u demokratiji i usled radikalizacije protesta dolazi do situacija u kojima se Boško Obradović i Dveri odlično snalaze: "To se najbolje vidi ako ih poredimo sa Narodnom partijom Vuka Jeremića ili sa demokratama, koji su skoro potpuno nevidljivi u akcijama Saveza. Boško Obradović ih je uvlačio u neke konflikte za koje oni nisu bili spremni. Recimo, to je najbolje pokazao upad u RTS. On se u takvim situacijama snalazi kao riba u vodi, a ostali lideri su stegnuti i zbunjeni"

Srbija posle korone

13.maj 2020. Slobodan Georgijev

Država i mafija

Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda

Srpska pravoslavna crkva

11.mart 2020. Priredio: Slobodan Georgijev

Hronologija rascepa

Kako je teorija evolucije uticala na Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu i gde je linija podela

Intervju – Florijan Biber, politikolog i istoričar

11.mart 2020. Radoslav Ćebić

Vučićev ples na ivici vulkana

"Mnogi su podržavali Vučića zato što se predstavljao kao vođa koji će biti razuman, prozapadni partner, koji će sprovoditi evropske integracije i postići dogovor sa Kosovom. S godinama mnogi su shvatili da je njegova vladavina, što se tiče demokratije i vladavine prava, užasna i da je vratila Srbiju unazad za dekadu. Oni su bili spremni da zažmure na jedno oko jer im je bar obećao da će sprovoditi pragmatičnu i prozapadnu politiku. Međutim, ja verujem da oni gube strpljenje. Vučić s jedne strane ima podršku Zapada, koja mu daje priznanje i prestiž, a sa druge, održava se na vlasti po svaku cenu razgrađujući i uništavajući demokratske institucije i vladavinu prava"

Godišnjice

11.mart 2020. Jelena Milašinović

Živeti posle velikana

Koncert koji ovog marta, kao i svih prethodnih od 2003. godine, Beogradska filharmonija posvećuje Zoranu Đinđiću, jeste priča o Betovenu i njegovim sledbenicima

Bosna i Hercegovina

19.februar 2020. Tanja Topić

Kriza kao konstanta

Zbog odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, koja nije objavljena, čiji sadržaj nije poznat i koju nije potpisao predsednik Ustavnog suda, u BiH se u samo nekoliko dana desilo nekoliko "državnih udara", po ko zna koji put je pređena "crvena linija", što je izrodilo osmišljavanje starog političkog plana pod novim kreativnim nazivom "RS-exit" i novo zveckanje oružjem; predstavnici Republike Srpske prestali su odlučivati u institucijama BiH, ma šta to značilo

Lični stav

19.februar 2020. Bojan Kostreš

Vreme je za izbore

Ako želimo da razvijamo demokratiju, moramo biti svesni da jedino borba na izborima i u parlamentu može i sme da ukloni režim koji nam ne odgovara, a posle pobede na izborima, kad god se ona desila, imaćemo puno posla da izgradimo bolju Srbiju. Za sada je samo jedno jasno – alternativa izborima može biti samo ulično nasilje ili oružana borba. Da li smo spremni da građanima Srbije kažemo istinu

Kreativni rukopis Dragoljuba Žarkovića

12.februar 2020. Izbor: M. M

A, B, C, D. Ž.

Mada je bio urednik u najvećem delu svoje karijere, Dragoljub Žarković je svoj novinarski talenat pokazivao u veoma različitim formama izražavanja. Kao skupštinski izveštač u mlađim godinama, dobro je vladao ekonomskom tematikom. Jedinstven je bio i po svojim kratkim, takoreći haiku, uvodnicima pod naslovom od samo tri slova (vidi Boj, Dim, itd.), koje je dugo pisao u "Vremenu". Njegov kreativni rukopis pokazuje i neponovljivu sposobnost kombinovanja vlastitih komentatorskih ocena sa reporterskim pasažima koji govore sami za sebe, jer je on, zapravo, po vokaciji bio reporter. Često je svoje komentare svodio na predočavanje serije fakata uz jednu kratku poentu, kojom bi, kako je govorio, "zavrnuo mačku trepavice". Pišući pitke a ne didaktičke komentare, Žarković je radije pribegavao uravnoteženom rasuđivanju, duhovitom obrtu, pa i ironičnom otklonu nego prejakim rečima. Smatrao je da galame oni s malo talenta i malo vaspitanja

Kult ličnosti

12.februar 2020. Radmilo Marković

Stvaranje poluboga ili kako je Vučić postao Sveti Sava

Nije u tome ključna stvar, iako je jasno da predsedniku Srbije Vučiću strahovito nedostaje onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu "seti se, ti si samo čovek". Na ključnu stvar će institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja

Zoom

05.februar 2020. Dragoljub Žarković

Petka i Longin – Najbolji su rođendani koje ćemo tek da doživimo– Robert Orben, američki komediograf i mađioničar

Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju