Skupština Srbije

16.januar 2002. Milan Milošević

Banovina i dedovina

Omnibus zakon za prenošenje nadležnosti Vojvodini i Zakon o lokalnoj samoupravi daju regionalističke obrise sve izvesnijem novom srpskom ustavu i testiraju stare sličnosti i razlike. Hoće li se "u požarima strasti akcenti prebaciti na sasvim drugi teren" ili će put ka razumnoj organizaciji države biti otvoren

Izbor redakcije "Vremena"

26.decembar 2001. Milan Milošević i Nenad Lj. Stefanović u saradnji sa Dokumentacionim centrom "Vreme"

Deset događaja koji su osvetlili 2001. godinu

2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.

Politički portreti - Dušan Mihajlović

19.decembar 2001. Đorđe Vukadinović

Dečko koji obećava

Čovek sa najdužim političkim iskustvom i stažom u sadašnjoj vlasti. Večita nada i večiti nosilac svežih vetrova u srpskoj politici. Iako po liku neodoljivo podseća na sredovečne komsomolce sovjetskog tipa, Mihajlović i njegova stranka bili su tokom Miloševićeve epohe oličenje pragmatizma i specifične balkanske modernosti (slogan: "Srbija na Zapadu"). Prvo radno mesto mu je bilo u Službi i kažu da je bio perspektivan DB kadar. Posle tolikih godina vratio se prvoj ljubavi i tako, na neki način, zatvorio životni krug. Idol mu je Prljavi Hari i, bez obzira na to što nema previše sličnosti sa Klintom Istvudom, čini se da ne bi imao ništa protiv tog nadimka. Asocijacije neumoljive čaršije, međutim, otišle su u nešto drugačijem pravcu ("Dule CIA")

Izbori na Kosovu

14.novembar 2001. Nenad Lj. Stefanović, Davor Konjikušić

Izađi i bori se!

Srpski poslanici u budućem kosovskom parlamentu biće, naravno, ubedljiva manjina, ali manjina koja će imati priliku da progovori o progonu stanovništva, kućama dignutim u vazduh, pretnjama, osećanju nesigurnosti...

Bosna i Hercegovina u Bin Ladenovoj senci

08.novembar 2001. Tanja Topić

Antiterorizam pod prinudom

Dok je Bosna i Hercegovina, poslije 11. septembra ove godine, za dio zemalja iz okruženja postala gubava jer u "njoj žive Muslimani", njeni zvaničnici bili su "ultimatumom prinuđeni da se svrstaju na stranu boraca protiv terorizma", a stav prema Americi, istina različito motivisan, Bošnjake i Srbe približio je kao nikada dotad

Novi film Emira Kusturice

08.novembar 2001. Nebojša Grujičić

Kec i dvojka udaraju coveka

Okosnicu filma čine scene sa koncerta održanog u pariskoj Olimpiji, između kojih su umetnute životne priče članova orkestra, među kojima ima i profesionalnih džez muzičara, ali i trubača koje je život kalio "nastupima" na sahranama i svadbama

Na igumanovom tragu - Hopovo

31.oktobar 2001. Zoran Majdin

Veliki transport

"Iguman se pakovao tri dana, pakovao se i plakao pred ljudima koji su tamo bili", kaže za "Vreme" Lazar Mišić, traktorista. " Ta dva zvona što je odneo dobio je na poklon"

25.oktobar 2001. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora?

U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.

Vojvođanska kriza

24.oktobar 2001. Dimitrije Boarov

Tuširanje jogurtom

Pet hipotetičkih pitanja i odgovora o mogućem profitu u sporu između Đinđića i Čanka

Vreme istražuje - tržište ukradenih automobila

03.oktobar 2001. Nebojša Grujičić, Davor Konjikušić

Minhen–Beograd via Berkovići

Kako se kradu automobili u zemlji i inostranstvu, kako se registruju, preregistruju i prodaju i šta čeka vlasnike četvorotočkaša nakon ulaska SR Jugoslavije u Interpol

Okasnele i potpuno okasnele reforme

26.septembar 2001. Dimitrije Boarov

Moglo je i bolje i gore

Godinu dana posle beogradskog 5. oktobra i rušenja Miloševićevog režima nema nezgodnijeg pitanja od onog – šta je nova vlast postigla na ekonomskom planu. U odgovoru na to pitanje najtačnije bi bilo reći da se na pozitivnoj strani godišnjeg ekonomskog bilansa nove vlasti nije ubeležilo sve ono što se očekivalo da će se postići, a da se ni na negativnoj strani tog bilansa nije ostvarilo sve ono za šta je bilo logično strahovati da se ne može izbeći u vremenu okasnelih reformi. No, pesimisti mogu reći da su oni ipak prošli nešto bolje od optimista

26.septembar 2001. Stojan Cerović

Godina prva

Ako se, dakle, DOS konačno raspadne, a hoće, ne bih očekivao da bilo vatreni đinđićevci, bilo fanatične Koštuničine pristalice potegnu bager ili zapale Skupštinu. Neka pravila su, kako-tako, prihvaćena i biće poštovana. Revolucija ne preti da nam pređe u naviku