Umetnost na banknotama

Kratka likovna istorija dinara

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"

Nuspojave

Muška posla, ajvar i majonez

Niko nije "heteroseksualni muškarac" zato što je tako odlučio, ne bi li bolje negovao "tradicionalne vrednosti"

Finansijski tokovi

Povlačenje kapitala sa istočnog fronta

Koliko strane banke znače zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Koliko ove zemlje znače bankama-maticama. Šta će doneti Bazel III, a šta zaokret u američkoj monetarnoj politici

Intervju – Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Srbije

Poklon od šest milijardi evra

"Kada bismo tržišnu cenu primenili na javno snabdevanje, cena bi morala da se podigne za 38 odsto, umesto za 11, za koliko je podignuta. Cena struje nije menjana dve godine i četiri meseca, a inflacija u tom periodu bila je 14,1 odsto. Dakle, mi za taj period nismo čak ni inflaciju pokrili, ali to opet zbog tog jakog socijalnog aspekta koji postoji u EPS-u"

Sabor, neka bude zdravičara, na Povlenu

Nazdravlje u G-duru

Ko da neko lupnu o tanjir, javi se iguman Avakum, Da čujemo uzvišenog i čudesnog, neka ga čuju i anđeli, Matiju Bećkovića, nazdravi Matija, visoki RS dužnosnik reče, Ovo je budućnost, probesedi i muzika, Zovi, samo zovi, svi će sokolovi... sve krenu u taj ajtaš

Kultura sećanja – TANJUG

Kratka istorija slave i propasti

Konačan raspad sistema dogodio se, a kad bi nego početkom rata u Sloveniji 1991. Počeo je obračun sa neistomišljenicima, a atmosfera netolerancije, mržnje i paranoje brižljivo je negovana. Nepodobni su marginalizovani i praktično naterani da odu. Ljubljansko "Delo" je 1988. objavilo tekst pod naslovom "Kuća koja se ruši", u kome je u prvoj rečenici data precizna dijagnoza onoga u šta se Tanjug pretvarao: "Svakako je pomalo čudno da državna agencija emituje sve manje vesti, a sve više svojih komentara. Upravo to radi naš Tanjug..."

Treći čovek na srpskoj političkoj sceni

Prva godina gospodara Vučića

Jedva da je prošlo godinu dana, a već kao da se u nekoj dalekoj i nepojamnoj prošlosti gubi podatak da je do položaja najmoćnijeg čoveka u državi, onog čije ime se – bez obzira na to da li ste pristalica ili protivnik – izgovara šapatom i sa zebnjom, Vučić stigao nakon jednog od najubedljivijih poraza u svojoj političkoj karijeri, koja je, tek to sada zvuči neverovatno, porazima i neuspesima različitih vrsta više nego obilovala

Beograd na vodi, opet

Strah od plivanja dok nas ne bace niz vodu

Prvi vicepremijer Aleksandar Vučić nije čestito ni izrekao da je nameran da sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom razgovara o projektu "Beograd na vodi", a stigla je uzvratna izjava: "Kao što smo postigli taj konsenzus po pitanju Kosova – Briselskog sporazuma, očekujem da ga postignemo i po pitanju načina izlaska Srba na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, ali i na nekim drugim temama, kao što je projekat ‘Beograd na vodi’, koje su, po mom mišljenju, mnogo iznad partijskih priča"

Nuspojave

Golgota i vaskrs Jugoslavije

Na kulturnom i simboličkom nivou, Jugoslavija je danas jača nego u vreme kad nam se ukazivala u obličju države

Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (1)

Aeroput, svetski a naš

Na svom vrhuncu Aeroput leti na sve četiri strane sveta: na sever do Budimpešte, Brna i Praga, na zapad do Venecije i Milana, na jug do Tirane, na istok do Bukurešta i Sofije. Sa Beogradom su povezani skoro svi veći jugoslovenski gradovi (Zagreb, Podgorica, Dubrovnik, Sarajevo, Ljubljana, Sušak–Rijeka, Split i Skoplje) pa i neki manji (Bitolj, Borovo). Pred drugi svetski rat Aeroput ima modernu flotu od 14 aviona (sa sedam Lokida kao okosnicom) koju je opsluživalo desetak pilota i pet radio-telegrafista

Istraživanje – Finansiranje izbornih kampanja

Siva zona politike

Za skoro polovinu ukupno prijavljenih troškova izborne kampanje iz maja prošle godine, javnost i dalje nema saznanja o krajnjim izvorima finansiranja

Energetika i zamajavanje

Sunce ti kalaisano

Da li zbog nekih prikrivenih namera ugovornih strana, da li zbog inertnosti birokratije, da li zbog međuresorske neusklađenosti, tek pompezno najavljivana i na sva usta hvaljena izgradnja "najveće solarne elektrane na svetu" neslavno je propala

Navigator

Kome zdravlje u plastici leži

Silazak Mlađana Dinkića sa vlasti

Ekonomija destrukcije jedne rekonstrukcije

Pre nego što će sići sa glavne političke tribine, lider URS-a je, što je odjeknulo, podsetio na stih da kada se čini da je gotovo, to je tek početak. On doista jeste uporan i vredan, pa je prerano govoriti da je konačno politički "sahranjen" – ali je malo verovatno da u budućnosti ima s kim i s čim nešto da postigne u politici. Možda preuzme neko propalo preduzeće i od njega napravi mega kompaniju? No, i za to je potrebna vizija, a ne samo pragmatizam

Vreme uspeha! (avgust 2013)

Poslovne vesti

Intervju – Klaudio Čezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke

Uvek korak ispred tržišta

"Ukoliko posmatramo bankarsku industriju ne samo u Srbiji već i u celom svetu, primetićemo da se proizvodi i usluge, pa čak i njihove cene, ne razlikuju mnogo. Međutim, ono što zaista može da napravi razliku između banaka je način na koji one uslužuju svoje klijente. Mi u UniCreditu težimo da steknemo prednost na taj način što klijente postavljamo u centar naših aktivnosti"

Odletanje Jata

Nikola Tesla na letećem ćilimu

Jat ervejz je 86. rođendan proslavio u Narodnom pozorištu, gde je izvedena predstava "Tesla ili prilagođavanja anđela", posvećena slavnom naučniku koji je umro u – 86. godini

Istraživanja

Tamo gde je sreća bila juče

Po sreći koju trenutno osećaju, iza Srbije su samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka. Šta sve čini sreću danas

Medijska scena i Evropska unija

U raljama tabloida i države

Činjenica je da mediji danas u Srbiji predstavljaju najomiljenije oružje za sukob s političkim neprijateljima i najprofitabilniju PR službu; da novinari žive na rubu siromaštva, a vlasnici se bore za opstanak svojih kuća; da ne postoje adekvatna regulativa i transparentan način finansiranja prevelikog broja medija... Nije zato što se zaboravlja na posao zbog kojeg mediji i postoje – javni interes

Nasilje i noćni život

Pozovi obezbeđenje radi ubistva

"Da li smo postali zaplašeni svim i svačim? Da su ljudi počeli da vrište, da viču, možda bi ove budale, kad tako moram da kažem, zastale. Pričao sam sa mladim ljudima posle Fedorove smrti. Većina njih više ne razmišlja, da kažem, normalno. Deo njih bi da se sveti, a deo smatra da je to što se desilo normalno – tuča je tuča. Ja ne znam koje je od ta dva mišljenja luđe. Jednostavno, navikli smo da nemamo državu", kaže za "Vreme" Filip Čolović, brat ubijenog Fedora Frimermana

Kolektivni portret SNS-a

Stranka vlasti bez prošlosti

Zvanična prezentacija Srpske napredne stranke kuburi s imenima, biografijama i istorijom. Baš kao i sama stranka

Pravosuđe

Politička volja i politika kaucije

Priča o jemstvu Miroslava Miškovića je zaista unikatna i nema veze sa običajima našeg beskrajno razbarušenog pravosuđa. Čudnovato je, u prvom redu, što mu je sin pušten mnogo ranije na slobodu, makar i sa nanognicom, kao npr. Ceca Ražnatović ili bivši vlasnik "Kurira" Radoslav Raja Rodić. Mišković je, ipak, za sve to vreme sedeo u pritvoru: te može uticati na svedoke, te može pobeći, može bilo što, ovo ili ono

Izbori na Kosovu 2013. i Srbija

Ima neka tajna veza

Možemo li da očekujemo srpske zvaničnike u Zvečanu, Štrpcu, Srbici i Leposaviću onako kako smo ih gledali u Kosjeriću, Zemunu i Kovinu, u trijumfalističkim i poslovično agresivnim kampanjama? Ili će biti "učestvujemo, ali ne učestvujemo"? Je li to dovoljno za prelaznu ocenu u Briselu? Ili bismo u slučaju neuspelih izbora na Kosovu umesto datuma u januaru mogli da očekujemo vanredne izbore u Srbiji

Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac

Glasnik novog poslušništva

Nema više da najbolji proizvođač mleka bude onaj koji vodi selo, nego vodi ga bašabozluk. Nema više da najbolji profesor bude direktor gimnazije, nego onaj koji je nečiji pion. Nema toga da najbolji novinar bude glavni urednik centralnih novina, nego bude onaj koji je najposlušniji. Nema kritičnog duha društva – gde vam je sada Sociološko društvo Srbije, gde je Udruženje književnika Srbije, gde su ta staleška društva, gde su sindikati? Kad je sve to ubijeno i atomizirano, onda možete i da manipulišete tim društvom

Svečana sednica SO Mionica u Struganiku

Vojvotkinja i nove vojvode

Toliko darova prirode i toliko bogate istorije na jednom mestu dalje obavezuje, zahvalila se na Vojvoda priznanje gospođa ministarka Slavica. Profesor ministar Žarko, specijalni savetnik Brčin, samo pomoćnik Dragan, dobitnika jošte, svi sve podržaše, opet i ponovo čestitaše

Bertolt Breht – beogradski repertoar 2013/2014.

Nesrećna je zemlja kojoj su potrebni heroji

Ne mislim da bi Tomislav Nikolić za Brehta bio veća smetnja od Valtera Ulbrihta, vlada Ivice Dačića i Aleksandra Vučića od vlade Vilija Štofa i Eriha Milkea, rečju, Republika Srbija danas od (istočne) Nemačke Demokratske Republike 1949. godine

Zoom

Žandar i tri asa – Dačić da se odrekne policije, Vučić vojske, a Dinkić će da baca novčić jer sam ne može racionalno da odluči koje mu je ministarstvo milije

Svako ko se dočepa vlasti, makar bila i žandarska, a svaka je pomalo takva, uobrazi da je postao neka vrsta oca nacije, pa nam se i Bratislav Dikić, povodom najave njegove smene, obraća retorikom kojom se javnost obaveštava o početku rata, državnog udara ili neke druge opšte nesreće. Šta mu znači ono: "Građani Srbije, braćo i sestre?"