Priča sa naslovne strane

19.novembar 2003. Milan Milošević

Srbija pred izborom

Nedostatak izabranog predsednika mogao bi se osetiti po okončanju parlamentarnih izbora, kad bude trebalo sklopiti postizbornu koaliciju za formiranje vlade

Uvođenje Privremenog organa

25.septembar 2003. Dragan Todorović

Srbija u Kraljevu

Republička vlada za predsednika Privremenog organa opštine Kraljevo imenovala Marka Petrovića, koji je, otkad je napustio Velju Ilića i ušao u poslanički klub "Srbija", postao vanstranačka ličnost. Marko prvo, slučajno, slučajno prvo, smenio direktora i urednike informativne kuće i počeo da, po statutu, radi 48 sati dnevno i planira kao da će na vlasti biti 100 godina. A dokle će tako da radi, zavisi od Nataše, jerbo je Organ u njenoj nadležnosti

Kosovo, zločin na seoskoj plaži

21.avgust 2003. Nenad Lj. Stefanović

Ima li Srbija strategiju?

Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje

Zvuci Kariba, odjeci Balkana

26.jun 2003. Hadži Dragan Kremer

Srbija među palmama

Svetski pokret Buena Vista Socijalizma već je toliko odmakao da nije na odmet ispraviti neke posledice muzičkog turizma od kog već pati i kod nas inače veoma popularna kubanska muzika

Nuspojave

26.februar 2003. Teofil Pančić

Malosrbijanski moravizam

Akademik Dragoslav Mihailović, priznati stručnjak za sezonu Cvetanja Tikava po Srbiji, opasno se naljutio na Crnogorce i ostale Dinarce

Istraživanje

20.februar 2003. Dušan Bogdanović, Nemanja Brković, Miloš Cicmil, Nebojša KneževićKoordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić

Srbija među vodama

Posle cijanida u Tisi, atrazina u Dunavu, arsena u Odžacima, ponovo se pojavio fenol u Ibru, kao najnovija epizoda u seriji teških zagađenja voda u Srbiji. Početak ove godine Kraljevčani su nazdravili uz vodu iz cisterni, a svi ostali stanovnici Srbije zapitali su se kakvu vodu piju. Upozorenje i alarm nadležnima stigli su i iz sveta. Ujedinjene nacije, koje su tekuću godinu proglasile Međunarodnom godinom sveže vode, objavile su da je 40 odsto svetske populacije suočeno sa nestašicom vode. Koji procenat stanovništva naše zemlje pripada broju od dve milijarde ljudi koji imaju taj problem? Tačan broj onih koji su u Srbiji primorani da se suočavaju sa nestašicom vode nije poznat, kao što nije poznat ni jasan i zvaničan stav nadležnih u vezi sa kvalitetom osnovnog strateškog resursa XXI veka

Dodatak:

10.jul 2002. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Hladnoća

11.januar 2002. Tamara Skrozza

Srbija na minusu

Kada se 15. decembra prošle godine temperatura u Beogradu spustila na –14,9 stepeni, a u nekim krajevima Srbije na čak –30, kada je na jezerima Palić i Ludoš debljina leda dostigla čitavih 15 cm a snežni smetovi na planinama i preko metar visine, javno mnjenje bilo je (po običaju) većinski opredeljeno za tezu da se "ovako nešto ne pamti" i da "nešto tu nije normalno". Decembar je zaista bio hladan, led na ulicama pokušavamo da savladamo i početkom januara, ali za razliku od proizvoljnih impresija statistika je neumoljiva: hladnoće koje su nas zadesile jesu najveće u poslednjih dvadesetak godina, ali ipak nisu rekordne i "neviđene"

Kratka istorija sloma - Vojska Jugoslavije 1992 – 2000 (5)

08.novembar 2001. Filip Švram, Biljana Vasić, Tamara Skrozza

Srbija u plamenu

Bombardiranje SR Jugoslavije započelo je i odvijalo se tako da se NATO avioni nisu spuštali ispod 5000 metara, to jest visine na kojoj im nije prijetila opasnost od tehnološki inferiorne Vojske Jugoslavije. Sa prvim ispaljenim raketama i bačenim bombama, počeo je na tlu obračun između UČK-a na jednoj i Vojske i MUP-a Srbije na drugoj strani

25.oktobar 2001. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora?

U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.

Elektronska koliba (15)

26.septembar 2001. Lazar Džamić

Digitalna Srbija

Bilo bi lepo čuti primere vodećih srpskih kompanija koje su uvođenjem interneta u poslovanje uštedele na troškovima marketinga ili organizacije