Korona i turizam 2022: Mađarska i Srbija

Dva načina suočavanja sa virusom

Dok se u Mađarskoj ozbiljno radi na svim aspektima vezanim za turizam, situacija u Srbiji je sasvim drugačija iako se često govori kako se tu nalazi razvojna šansa zemlje. “Da bi ponudili stranim turistima više, oni prvo moraju da stignu do Srbije. A Beograd, recimo, i dalje nema glavnu železničku stanicu. To ga čini jedinom prestonicom Evrope koja nema železničku stanicu do koje građani znaju da dođu, a o turistima da ne govorimo. Rok za modernizaciju pruge je probijen skoro pet godina, pa ni danas ne možete vozom iz Beograda u Budimpeštu”, kaže za “Vreme” Tatjana Potić iz turističke agencije Oktopod. Prema njenim rečima, problem je i sa kapacitetima na nivou lokalnih vlasti, jer oni nemaju potreban kadar koji bi pripremio projekte, kako bi se onda moglo aplicirati za sredstva iz pristupnih fondova EU i na taj način sredila infrastruktura. Pa je tako Kopaonik usred ovogodišnje sezone nekoliko dana ostao bez vode jer je predimenzioniran i infrastruktura ne može da podnese toliki broj smeštajnih objekata

Intervju

Miloš Jovanović: Nismo bili ravnopravni, ali je bilo dovoljno medijskog prostora

“Mi smo zadovoljni kampanjom, bilo je dovoljno medijskog prostora. Građani se uglavnom žale na lokalne moćnike iz vladajuće stranke. Neregularnosti će verovatno biti, ali je pitanje da li će uticati na izborni rezultat”

Komentar

Srpski strahovi: Vulinizacija izbora

Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika

Izbori 2022.

Mala razlika između zadovoljnih i nezadovoljnih vlašću: Mišljenje je jedno, glasanje nešto drugo

Predstavljajući rezultate istraživanja javnog mnjenja glavni istraživač Demostata sociolog Srećko Mihailović izjavio je u utorak da je 32 odsto ispitanika odgovorilo da je sadašnja vlast dobra, 30 odsto misli da bi bilo dobro da neko drugi bude na vlasti, dok 38 odsto kaže da im je svejedno ko je na vlasti i da je svaka vlast ista

Komentar

Igra staklenih brojki: Vrenje vere u promene

Nikada u poslednjih deset godina na porušenoj srpskoj političkoj sceni nije bilo ovoliko vrenja, niti je Vučić mašineriju upregao na ovaj način da bi skrio učinke ključanja. Brojevi govore da ljudi izvan Vučićevog buraga ima dovoljno da se ovaj režim sruši 3. aprila, što ne znači nužno da je vreme sazrelo da se zaista pokrenu iz beznađa, depresije i lenjosti

U novom broju

Izborna apstinencija: Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Masovni neizlazak na izbore je pokazatelj nelegitimnih izbora, bilo da na izbore ne izlazi svaki drugi građanin upisan u birački spisak, bilo da ne izlazi svaki četvrti. Nešto nije u redu sa izborima kad toliko naroda ne oseća potrebu da glasa. S druge strane, masovni izlazak na izbore nije znak legitimnosti izbora, ali je nužan preduslov. Na izbore izlaze i oni koji misle da izbori nisu pošteni, nisu slobodni, nisu demokratski

Na današnji dan

24. mart 1999: RAT

Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju

Pad Bojka Borisova i druge priče iz regiona

Ništa lično, bratko

Iako bi njegovi politički protivnici voleli da se to i njemu dogodi, predsednik Srbije je daleko od robijaške sudbine koja je zadesila mnoge njegove kolege iz regiona. Čini se da, za razliku od njih, on ima više sreće, jer ima daleko veću kontrolu u rukama

Predizborna kampanja Aleksandra Vučića

Iskakanje iz frižidera i Ustava

Naprednjački monolit pokazuje ozbiljne tragove pucanja. Posle ovih izbora, kakvi god da budu rezultati, Srpska napredna stranka neće biti snažnija nego pre njih. Srbija će bar imati opoziciju. A i stvari se u politici mogu promeniti preko noći. Retki nastupi opozicionara na režimskim medijima imali su većeg odjeka nego što je to vlast planirala

Nedelja

Istraživanje: Apstinencija ili ignorisanje izbora

Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto

Roman

Snivanja i sablazni s kauča

Milica Sniva: Simptomi; Partizanska knjiga 2021.

Vesti

Bio-laboratorije: Od Iraka do Ukrajine preko Niša

Oprema koju su od SAD dobili Medicinski fakultet i Klinika za kardiohirurgiju u Nišu nije za bio-laboratoriju. Jedan od Putinovih argumenata protiv Ukrajine je navodno postojanje američkih laboratorija za testiranje hemijskog oružja. Oružje za masovno uništenje, koje je bilo povod SAD da napadne Irak, nikad nije nađeno

Izbori 2022.

Glasanje Srba u Crnoj Gori: Tenzije bez razloga

Građani sa prebivalištem u Crnoj Gri sa pravom glasa u Srbiji će 3. aprila moći da glasaju i u Beranama, Sutomoru i Nikšiću, a ne samo u Podgorici i Herceg Novom. Nadležni crnogorski ministar je objasnio da se radilo o proceduralnim propustima Srbije i optužio Vučića za izazvivanje veštačke tenzije

Komentar

Između Kvinte, Rusije i Kine: Mleko u prahu i srpski izbori na Kosovu

Nakon uslovljavanja Prištine da Srbima na Kosovu omogući da glasaju samo ako Srbija prizna nezavisnost Kosova, Vučić je ravnopravno tražio podršku od ambasadora Kvinte u Beogradu, ambasadora  Rusije, kojoj je Zapad uveo žestoke sankcije, i otpravnika poslova Kine, koja se još uvek po pitanju Rusije drži uzdržano, i tako crvenom linijom podvukao da Srbija u istorijskom sukobu između Zapada i Rusije i dalje črsto sedi na dve stolice koje se sve više razmiču

Vesti

Vojska Srbije: Odliv starešina

Vojska Srbije je, prema zvaničnim podacima Ministarstva odbrane, od početka godine ostala bez 47 oficira i 24 podoficira, dok je u službu primljeno svega 19 starešina. Posebno zabrinjava da su u velikom broju otišle starešine do čina majora i da su u toj grupi i četiri uglavnom mlada pilota

Vesti

Krivična prijava protiv desničara: Podsticanje na agresivni rat

Uradio sam posao višeg javnog tužioca, kaže advokat Aleksandar Olenik. On je Višem javnom tužilaštvu podneo krivičnu prijavu protiv tri člana desničarskih pokreta zato što su crtali slovo "Z" koje je iscrtano na ruska vojna vozila u Ukrajini i koje je postalo simbol invazije. Za to delo preti kazna od dve do dvanaest godina zatvora

Vesti

Protest protiv rata u Beogradu: Sačuvajmo život

Neformalna grupa „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“ poslali su državi četiri zahteva protiv onih koji podržavaju rusku agresiju. Srbija je jedna od retkih država u kojoj se organizuju i skupovi podrške Rusiji

Vesti

Danica Grujičić: Relativizacija smrti lekara od kovida

Rečima “dokažite da su umrli od kovida” Danica Grujičić je relatizovala smrt lekara u borbi protiv korona virusa i rizik kome su bili izloženi. Nosilac naprednjačke liste “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve” naljutila je mnoge ljude koji rade u zdravstvenom sistemu. U sredu je izjavila da je bila “pogrešno shvaćena”

Ukrajinska kriza i region

Zaglavljenost i odglavljivanje Zapadnog Balkana

U novim okolnostima bilo bi razumljivo da se Unija – a time i političko-sigurnosni Zapad – proširi tamo gde može, i to sad, dok još uvek (možda) može. To je u prirodi geopolitičkog odlučivanja. Ako se sila A ne proširi na područje X, to će pokušati da učini sila B. Evropska unija je možda mogla da dozvoli luksuz da okleva sve dok je verovala da je jedina sila na evropskom kontinentu. Ona to više nije – i verovatno joj je to sada i samoj jasno

Lični stav

Međunarodno pravo i Ukrajina – Ima li života nakon smrti

U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve

Nedelja

Egzodus iz Ukrajine

Između čekića i nakovnja

Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi

Manipulacija strahom i cena populizma

Mir, stabilnost – Vučić

Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac

Na licu mesta: Bor

Ako se ovako nastavi, opstanka nam nema

Šta donosi nova era rudarenja u Boru? Da li je profit važniji od ekologije? Zbog čega je vazduh u Boru opasan po zdravlje ljudi i pored smanjenja koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu? Kako izgleda život na ivici rudnika

Vest

Bugarsko zavrtanje gasa: Moguć scenario samo u izbornoj kampanji

Zabrinutost predsednika Vučića za normalno funkcionisanje Balkanskog toga došla je nakon što je ambasadorka Rusije u Sofiji rekla da se Bugarska nalazi među „neprijateljskim zemljama Moskve“. Niko iz bugarske Vlade nije najavio da bi u tom slučaju Bugarska stopirala gas prema Srbiji

Crna Gora

Deklarativne sankcije Rusiji: Komisijsko uvođenje bez državnog sprovođenja

Komisija za politički sistem Crne Gore usvojila je novi paket sankcija Rusiji koji je usklađen sa sankicjama EU i koji direktno pogađa i Putina, Lavrova i Medvedeva. Samo što Komisija nema ovlašćenja da sankcije sprovede, a u Vladi Zdravka Krivokapića za to nema većine, obaška što nema većinu ni u Parlamentu