Sistematski i godinama zloupotrebljavana i ponižavana, uplitana u nepočinstva i političke obračune, sa vrhom koji je ćutao kad je trebalo govoriti i obećavao ono za što je znao da ne može izvršiti, Vojska Jugoslavije bila je jedan od nosilaca politike Miloševićevog režima. Svoju ulogu u društvu i državi zato tek treba da pronađe
Brz odlazak "Dnevnih novina" u Carstvo Zasluženog Zaborava deo je šireg sindroma nemogućnosti zasnivanja mreže "opozicione" štampe na način na koji to njeni tvorci "osvetnički" zamišljaju
Imaju li stranke sa malom podrškom birača šansu da prežive cepanje aktuelne vladajuće koalicije ili im preti utapanje u neku od vodećih stranaka? Formiranje "trećeg bloka" jeste šansa za očuvanje identiteta patuljastih stranaka
Ništa tu nije slučajno: ni paravojna formacija iznenada zahvaćena "legalizmom"; ni nagla bolećivost ministara i načelnika; ni neskrivene simpatije nekih stranaka za oružanu pobunu; ni podudarnost političkih zahteva pobunjenika i tih istih stranaka; ni nervoza Zorana Đinđića koji je sa đavolom tikve sadio. Jedva je godinu dana prošlo od 5. oktobra, a smisao prevrata uveliko je revidiran: politička avet Slobodana Miloševića ukazuje se na horizontu, a DOS je paralisan od straha i nije u stanju da kontroliše Državnu bezbednost; Državna bezbednost ne samo što i dalje ima svoju oružanu ruku nego nije u stanju ni da je kontroliše. Došlo je dotle da ministar unutrašnjih poslova nudi ostavku pod pritiskom svojih potčinjenih. Postavlja se osnovno ustavno-pravno pitanje – ko ima monopol na primenu sile u Srbiji: država ili privatna lica?
Nakon što su se na većini fakulteta izborili za elastičnije uslove za upis naredne godine i dodatni ispitni rok, studenti sada moraju da se nose sa problemom o kojem u vreme protesta nisu razmišljali – previše ih je za kvalitetnu nastavu, a stečene povlastice nisu ih baš nimalo približile diplomama
Iz iskustva koje sam stekao jesenas u dijalogu sa sindikatima, čini mi se da je u širokim slojevima našeg društva dosta rasprostranjeno uverenje da je Tito opet među nama, pa da se može živeti na kredit i iznad produktivnosti rada. Još se klackamo između reformi i rumunskog populizma. Ne razumem ravnodušnost javnosti prema količini novca koji je Srbija dobila proteklih dana. Divno sam se osećao u Cavtatu pred 500 svetskih finansijera, ali mi je loše u društvu domaćih "primarijusa", kaže u intervjuu za "Vreme" Božidar Đelić
"Beograd ima 50.000 platežno sposobnih ljudi, spremnih da jednom nedeljno ili jednom mesečno dođu u naš centar", smatra Vladimir Kravčuk, direktor Merkatora za Srbiju. "Mislim da su ovde ljudi željni da kupuju robu u radnji, a ne kod švercera"
Socijalističko-radikalska vlast ponašala se prema državnoj blagajni kao prema "alajbegovoj slami": kad im je zafalilo za odela, mobilne telefone, hranu, sapune i knjige uzimali su i nemilice trošili
"Svi potezi Đinđića i Koštunice u Vojvodini, naizgled međusobno suprotni, imali su zajednički imenitelj – da se spreči autohtono odlučivanje o kadrovskim pitanjima u Vojvodini. Postavljen je aksiom – u Vojvodini ne sme da se odlučuje ni o čemu"
Vreme kada se smatralo da je samo lošoj robi potrebna reklama daleko je iza nas. Današnji jugoslovenski potrošač odlučuje se na kupovinu samo ako ga je reklama u to ubedila. Pitanje koje se onda logično postavlja jeste: može li se na osnovu aktuelnih reklama steći utisak o ekonomskoj moći neke nacije, ili barem o dubini džepova njenih stanovnika
Teško da će Srbija baš da pohrli da se vrati u onaj Tunel Strave u kojem će na nju groktati i rigati vatru egzemplari poput onih radikalskih: umesto toga, ide kelner i nosi račun
Ni nevladin sektor nije previše osetljiv na položaj Radija i TV B92. Ili vas ovaj medij nedovoljno prati ili daje prostora i drugoj strani. Osim toga, politički nije jasno s kim je. Da li ga manje voli Koštunica ili Đinđić? A ne možete mu još uvek "nakačiti" radikale ili socijaliste. Mnogo čudan neki medij. Zašto se ne odluči? Ne može to tako
