Možda briselske pregovore predstavnika Beograda i Prištine treba posmatrati i iz sledećeg ugla: među 58 evropskih konflikata, najčešći su oni koji se tiču autonomija (14) i secesija (14); pregled žarišta Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata pokazuje da je Balkan ugašeno krizno žarište, koje tinja...
Dve slike bile su upečatljive: najpre, početkom decembra 2012. godine, ispred Kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu, te apsane sa tradicijom, zagrljaj pomilovanog Uroša Mišića, 25 godina, sa jednom devojkom, njihov hitri ulazak u limuzinu i odlazak sa tog mesta; druga slika je sa Zvezdine proslave osvajanja Kupa Radivoja Koraća ovog februara na Kalemegdanu, u Beogradu, gde vidimo Mišića kako sa drugarima drži veliki transparent
Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine
Zbog nepostojanja institucionalne prevencije nasilja u sferi tzv. virtuelnog sveta, ali i zbog neiskustva i neinformisanosti roditelja o rizicima, današnjim osnovcima i srednjoškolcima nisu strani susreti sa potpuno nepoznatim osobama koje su prethodno upoznali na nekoj od društvenih mreža
Nesposobnost institucija u Srbiji da se suoče sa svim problemima koji se pojavljuju na sportskim terenima i oko njih dovela je do toga da i ove jeseni budemo najgori od sve dece i da se opet pominje mogućnost izbacivanja iz fudbalskih takmičenja. Ovoga puta zbog rasizma
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Više puta otkako sam došao na ovu funkciju, čuo sam za sumnju da u Robnim rezervama nema robe u obimu kako stoji u evidencijama. Čuo sam čak i za mahinacije koje su vršene u prošlosti oko intervencija iz robnih rezervi, da se neko obogatio zahvaljujući tim intervencijama. Zato sam naredio da se izvrši vanredni popis zaliha, da vidimo da li zaista imamo 209.000 tona pšenice, da li imamo tih 79.000 tona kukuruza kako mi je rečeno. Rečeno je da manje-više postoji ta količina koja stoji u evidenciji. Sada sam naredio da se to uradi ponovo, da ponovo urade taj popis
Poznato je i da su neke od najvećih fudbalskih zvezda svih vremena bili levaci. Pokazalo se da u populaciji visokoobrazovanih, levoruki zarađuju oko deset do 15 odsto više od dešnjaka. Zanimljivo je i da među političarima i donosiocima odluka ima bar za pet odsto više levaka nego u ostatku populacije. No, statistika, ništa ne garantuje u individualnim slučajevima
"Etnonacionalizam je polimorfan: on je i socijalni i politički pokret, i ideologija, i pogled na svet, i mentalitet. On je i racionalan i iracionalan. On je i banalan – utkan u rituale svakodnevice, deo svakodnevnog života ljudi"
"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"
Ovogodišnji rasplet ovog takmičenja, završnica u kojoj nisu samo engleski i španski klubovi, ide u prilog Platiniju, a na tom talasu će probati da se provozaju i ljudi iz FSS-a
"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."
