Slučaj govori o ošljarskom radu, i kazuje mnogo o njihovoj nesposobnosti. Kako da policija, tužilaštva i sudstvo izađu na kraj sa organizovanim kriminalom kada ne mogu da spreče dramatične slučajeve porodičnog nasilja, iako su imali sve poluge u rukama da to učine
"Sama kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za dela za koja je tražila Fondacija ‘Tijana Jurić’, oko koje je i bilo i najviše diskusije u medijima, u suprotnosti je sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima", kaže za "Vreme" advokat Danilo Ćurčić. "Iako je potpuno neverovatno da radna grupa Ministarstva koja je izrađivala izmene to ne zna, ispostavilo se da su svi oni koji su javno govorili protiv ovog rešenja proglašavani ljudima koji rade protiv interesa države, targetirani na društvenim mrežama i slično"
Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
Čak 58 odsto mladih nimalo nije zainteresovano za "politiku uopšte", 52,7 odsto mladih nije zainteresovano za politiku u Srbiji na nacionalnom nivou, a još 11,7 je "malo" zainteresovano: dakle, skoro dve trećine mladih gotovo da uopšte nije zainteresovano za ono što se odigrava na političkoj sceni u Srbiji
Grupa gradskih odbornika, predvođena svojim šefom doktorom odbojke Aleksandrom Pajićem, ušla je u zgradu Međuopštinskog istorijskog arhiva u kojoj se nalaze kancelarije gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, njegovog zamenika, predsednika Skupštine grada i članova Gradskog veća. Posle dva dana i dve noći, i popijene količine pića koje se nalazilo u kuhinji, naprednjaci su oprali sudove i napustili prostorije koje koriste gradski funkcioneri u Šapcu
Nezahvalna su poređenja sa protestima i kontramitinzima devedesetih, dva puta se u istu reku ne može zagaziti, ništa ne može biti isto, i to što mnogi učesnici današnjih protesta objavljuju svoje fotografije "nekad i sad" decembar 1996 – decembar 2018, ponosni na činjenicu što su uvek bili na "istoj, pravoj strani", pre je neka vrsta kolektivne terapije jer upadamo u zamku da bezmalo tri decenije na ulicama gradova Srbije vodimo jednu te istu bitku
"Iako su formalno počeli kao reakcija na povređivanje jednog političara, protesti su nedvosmisleno pokazali da je ljudima, građanima, došlo do guše. U toj odluci da prljava voda ne dođe i do nosa ima, pre svega, bunta protiv ove divljačke, bahate i arogantne vlasti, ali i ozbiljne razočaranosti stanjem na opozicionoj sceni. Da, bilo je malo javnih ličnosti koji su od početka pružili otvorenu podršku protestima, ali sam uveren da lični primeri uvek imaju presudnu ulogu"
Ne može se biti "iznad" odnosa povezanosti tvrdnje i dokaza baš kao što se ne može biti "iznad" zakona fizike
"Izlazak iz ekonomske krize u potpunosti zavisi od sposobnosti da se politički nagodimo sa glavnim igračima na svetskoj političkoj sceni"
"Ako treba, primenićemo i građansku neposlušnost i različite demonstracije i pokretanje opšteg narodnog bunta koji bi u jednom trenutku trebalo da bude u celoj Srbiji i da onda svi ti ljudi dođu u Beograd. Taj događaj, kada se desi, vlast neće moći da ignoriše i to će biti odlučujući trenutak kada će oni učiniti jednu od dve stvari koje nudimo: ili slobodni izbori ili da sami siđu sa vlasti"
(Izvodi iz stenografskih beležaka sa sastanka predsednika Republike Slobodana Miloševića i potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije sa predsednicima skupština opština Republike Srbije, održanog 16. marta 1991. godine)
Nepuna tri sata nakon što su organizatori protesta "1 od 5 miliona" objavili da će na sledećem protestu jedan od govornika biti i "majka najmlađeg političkog zatvorenika u Evropi", Nikola P. je pušten na slobodu. Ali kako je ovaj maloletnik uopšte dospeo u Centralni zatvor? O ovom nezapamćenom skandalu za "Vreme" govore advokati Boža Prelević, Vladimir Gajić, Slobodan Ružić i Stefan Ćorda
