Šta još može učiniti Vlada Srbije
Aduti privredne politike
Kako su parlamentarni izbori već na vidiku, postavlja se pitanje da li Vlada Srbije u finišu svoga mandata još može nešto realno učiniti za izvlačenje zemlje iz zabrinjavajuće privredne letargije, nešto što neće biti samo predizborno stranačko nadgornjavanje i slikanje na gradilištima
Vreme Beograda – Beograd i studenti
Konkurs za one koji znaju
Grad Beograd raspisao je konkurs za dodelu jednokratne pomoći na ime finansiranja jednog dela školarine za nastavnu 2010/2011. za studente BU, Univerziteta umetnosti u Beogradu i visokih strukovnih škola. Prednost na ovom konkursu imali su materijalno ugroženi studenti, čija primanja po članu domaćinstva iznose 10.000 dinara i manje. Do zatvaranja ovog broja prijavilo se preko 550 studenata
Izjava nedelje
»Teška vremena su iza nas, klatno se okreće na drugu stranu. Ova godina će sigurno biti mnogo bolja od svih prethodnih u kojima je krenula kriza.«
Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (BETA)
Navigator
Hej, haj, brigade
Broj nedelje
333.000
Nemačka – Pad i uspon Zelenih
Od seoskih komuna do vrha vlasti
Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama
Skinut oreol nacionalne ikone
"Home, sweet home"; VREME 1058
Iz ličnog ugla – Ko koga ovde predstavlja
Politika u bezvazdušnom prostoru
Da bi se naš politički život izvukao iz bespuća potrebno je da se zna ko se kome obraća i sa kakvim programom i, konačno, treba da se napusti magična smeša u kojoj su dve kapi Evrope, kap Kosova, sa čitavom litrom socijalne demagogije
Nuspojave
Knjiga puta bez vrline
Sve i da su u svemu drugom omanule, godine nakon dvehiljadite donele su nam postepenu relaksaciju od nakaradno postavljenog "nacionalnog pitanja". Svekolike krestiće to, međutim, frustrira i užasava
Zoom
Gladovanje i radovanje – Apsurd je u tome što će možda Tomislava Nikolića najviše da košta to što nije išao do kraja. Ljudi vole da neko umre za njih
Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali
Srpsko-evropska posla
Geografsko poreklo restriktivnih zakona
U Srbiji su pod firmom "evropskih" zakona predlagani i donošeni neki restriktivni i strogi zakoni kakvih nema ni u jednoj "vodećoj" zemlji EU (ovo vodećoj shvatiti kao zemlji tradicionalne demokratije, stare članice Evropske zajednice ili još starije Zajednice za ugalj i čelik), ponekad ni u jednoj zemlji članici EU, pa čak ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji. Ne bi valjalo da "evropsko" zakonodavstvo u Srbiji posluži kao izgovor za suzbijanje slobode
Hrvatska – Slučaj Gotovine, Markača i brionskog sastanka
Domoljubne egzaltacije i patriotski kič
Prvostepena presuda Haškog tribunala kojom su tadašnji general HV Ante Gotovina i tadašnji komandant Specijalne policije MUP RH Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog zločina tokom i posle operacije "Oluja" avgusta 1995, detonirala je u Hrvatskoj eksploziju protesta za koje je eksploziv marljivo postavljan mesecima. Crkva, HDZ, desnica i braniteljske udruge slutili su, svi odreda, na šta će taj proces izaći, pa su se i pripremali. Tu, međutim, ima nekih protivrečnosti s kojima se na kraj ne može, svoj galami uprkos
TV manijak
Promašene paralele
TV manijak
BIA snajka, BIA
Broj nedelje
60
Pravosuđe
Ceci kućni pritvor, Tužilaštvu sramota
Najava
Prolećni festival zdravlja
Lisica i ždral
Rekvijem za Šilerovu
Pre koliko godina sam javnosti dostavio studiju o privatnim zatvorima? Država ne bi nikoga morala držati u kućnom pritvoru: ne bi izazivala podozrenje pravednika i opravdanu zavist lica koja kaznu izdržavaju izvan svoje kuće
Kultura sećanja
Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Čekajući vođu
"Ko će s kim, a ko će koga, i kada"; VREME 1057
Na čijoj ste strani
"Poruke i tumačenja"; VREME 1057
Izjava nedelje
»Iznenadićemo čelnike režima idejnim rešenjem koje smo pripremili za veliki miting 16. aprila, i uveren sam da će reagovati i raspisati vanredne parlamentarne izbore.«
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")
Novogovor
Tender
Dosije »Vremena« – Mandat narodnih predstavnika
Blanko poslanici
Narodno poverenje, iskrene rodoljubive želje za napredak otadžbine i princip slobodne trgovine – mandatima. Hoće li je sada biti više?