Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Šta bih više voleo: da sam teški siromah koji će uskoro doći u sukob i sa lično zakonom, ili da po služb. dužnosti suzbijam siromaštvo tj. siromahe?
Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese
Skupštinski hol se već uveliko ispraznio. Čak ni konobari više ne špartaju sa poslužavnicima između proređenih zvanica. Ministri i poslanici vladajuće koalicije odavno su se evakuisali i luksuznim limuzinama odjezdili iz Doma Narodne skupštine u vrelu julsku noć. A novoizabrana premijerka stoji sama između dve zastave i prima kurtoazne čestitke otpravnika poslova i drugih čestitara po službenoj dužnosti. Nigde ministra, ili barem nekog od potpredsednika Vlade, čak ni nekog pomoćnika, člana porodice ili protokol-majstora da joj pravi društvo. A to je trebalo biti veče njenog ličnog i političkog trijumfa i vrhunca
"Čovek mora da bude predodređen za biznis. Svoje lično umeće počeo sam da prepoznajem i pokazujem dok sam igrao hokej. U trenucima kad se stvara karakter i ličnost, prepoznaješ i naučiš jednu veliku stvar koju smo Bojan i ja naučili – da znamo da izgubimo. To je velika stvar u biznisu. Sport nas je zajedno izgradio da budemo lideri. Druga najveća stvar u biznisu je kompromis. Šta je moja tema o kojoj želim da govorim? Uspeh vezan za kompromis. Moj i mog ortaka Bojana Milovanovića. Kompromis je suština našeg uspeha"
Glavni Vučićevi koalicioni partneri zagrcnuli su se posle Brnabićkine izjave. Oni su od ekvidistance, tobožnje podjednake bliskosti s Briselom i Moskvom, napravili karijere i kakvu-takvu političku reputaciju, a eto, ova sad došla da im kvari sreću
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
"Bila sam u devetom mesecu trudnoće. U avionu mi je pozlilo, teško sam disala i činilo mi se da ću se svakog trenutka onesvestiti. Sa beogradskog aerodroma odvezli su me pravo u bolnicu. Porodila sam se carskim rezom sledećeg dana. Bio je 24. februar 2016"
"Pre ovog puta imao sam prilično pojednostavljenu sliku o tome ko su zločinci, a ko žrtve u bosanskom ratu. Međutim, kako su se informacije gomilale, shvatio sam da je i na srpskoj strani bilo mnogo nevinih žrtava, mada proporcionalno mnogo manje nego među Bošnjacima. Ipak su sve žrtve nečiji očevi, majke, deca, i sve zaslužuju isti tretman", kaže za Vreme Mirko Gaspari, neformalni vodič grupe zen mirovnih aktivista i organizator njihove turneje po Bosni
"Vučić je kao premijer zemlje kandidata za pristup EU, Srbije, posetio nemačku saveznu kancelarku. A zatim je otputovao kod predsednika Rusije. To je u nemačkoj javnosti već izazvalo iritacije zbog pitanja na koju pak stranu zemlja hoće da se orijentiše. Osim toga na sastanak se gleda kritički ukoliko do njega dođe pred izbore. Tada je lako da se za domaću predizbornu kampanju iskoriste samo slike, a da se prećute kritičke izjave o tome da reforme vladavine prava tek predstoje"
Zajednički imenitelj za neuspešni pokušaj sleta u bivšem SIV-u i formiranje nove vlade je "mnogo buke ni oko čega". Već pet godina Aleksandar Vučić opsenjuje prostotu i troši vreme raspisujući izbore, sastavljajući i rastavljajući vlade, šibicareći i dižući bure u čaši vode. Kao da je bitno na kom su mestu Vulin i Đorđević, kvalifikacija nemaju ni za jedan posao. seća li se još neko Lazara Krstića, koga je Vučić izvukao iz šešira i najavio kao čudo od čoveka? I da li iko veruje da se za koju godinu isto pitanje neće postaviti i za novu mandatarku i sadašnje ministre
Povodom tekstova "Salon: Izazovi – Vojvodina", "Vreme", br. 1380. i 1381.
Valjalo bi znati, kao što je red u civilizovanom svetu, ko je platio inauguraciju, svečani prijem u čast našeg Trampa i koliko je koštala počasna ulaznica
Berlinskog zida više nema, Vijetnam je ujedinjen, Amerikanci ponovo lete na Kubu, u Tandžiru više nema špijuna i trgovaca oružjem, ali na granici dve Koreje i dalje duvaju vetrovi hladnog rata
Sarajevski atentat toliko je pun sudbonosnih, zapanjujućih slučajnosti i nelogičnosti da je naprosto morao uspeti. Stvarna uloga Apisa u svemu tome spada u njegove najveće tajne ponesene u grob. Ipak, neme ni najmanje sumnje da se – makar i posredno i iz velike daljine – Crna ruka osetila u događaju koji će postati povod za do tada najveće krvoproliće u istoriji. "Bio sam pozitivno uveren da će se Rusija boriti ako nas Austrija napadne", rekao je kasnije Apis
O "punoj kasi", 51-nedeljnom suficitu, nekredibilnim planovima i svemu što iz toga proističe
"Prema svemu do sada, nova premijerka će samo biti malo neobičan poltron Aleksandra Vučića, u odnosu na obične poltrone koje smo do sada imali. Njena stručnost – u čemu? Šta je to ona radila? U poslednjih godinu dana, koliko je ministarka za lokalnu samoupravu i državnu upravu, ne vidim da se u toj oblasti nešto promenilo. U njenom prethodnom poslovnom životu postoji samo jedna činjenica za koju se zna, a to je afera sa vetrenjačama, sa vetroparkom, gde je bilo reketiranja i gde je ona sakrila pred nadležnim organima da je bilo ucene i traženja mita. Pre toga, kako je rekla, delila je flajere po Londonu"
Gledali smo megalomansku Žikinu šarenica u SIV-u, nastalu sa idejom da se aktuelna vlast prikaže kao najveća i najbolja, ne samo u odnosu na prethodne, već i u odnosu na očigledan uzor za poređenje – Titovu SFRJ
"Naše vreme je iskočilo iz zgloba, što bi rekao Hamlet. Kao što je poznato, utopijska vizija Frensisa Fukujame o kraju istorije posle kraja Hladnog rata, o nekakvom beskonfliktnom životu u liberalnoj demokratiji, nije se ostvarila"
Nacrt Strategije razvoja kulture posvećuje pažnju pozorištu za decu i mlade, i prepoznaje da se kulturne potrebe javljaju još u najranijem detinjstvu. Čini se samo da će do eventualnog ostvarenja navedenog plana morati da se čeka do 2021. godine
Realizacijom projekta Priče s malog odmora, ASITEŽ Srbija i izdavačka kuća Kreativni centar pokazali su kako se u praksi sprovodi razvoj kulturnih potreba kod dece i mladih za koji se zalaže nacrt Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027, ali naravno ne zato što to od njih očekuje Strategija, nego zato što to i tako rade otkako postoje
Ako si deo Ekipe onda sve može i ništa drugo nije važno, a uvažene zvanice na Inauguraciji jesu Ekipa
Telekom ima vlastitu horoskopsku službu, ili su zvedoznanci platili da se pre razgovora o telefonskom broju pretplatniku zaori svaki put njihova reklama
