Glavni odbor Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) odlučio je da se sutra obustavi rad u svim školama zbog opasnosti po život i zdravlje prosvetnih radnika. Nastavnici traže uvođenje bezbednosnih mera u školama u najkraćem roku, a zbog odgovornosti za tragediju zahtevaju hitnu smenu ministra prosvete Branka Ružića
Ako su prethodnih, odličnih šest reporterskih kolekcija bile i ostaće svedočanstvo najmutnijih vremena, najgrotesknijih lica i pojava, sedmica s naslovom Nemam pitanja, u svojih pet glava, istovremeno je i to, ali i amarkordovsko iluminisanje dalekog (socijalističkog) doba kada se možda i naivno, al’ svakako iskreno, stremilo boljem životu i srećnijim ljudima, bez imalo svesti o tom da će doći poslednja i “najposlednjija” vremena
Aktuelna izložba Istorijskog muzeja Čekajući na stalnu postavku ukazuje da ova institucija nema ni svoju zgradu ni stalnu postavku i podseća na aktere ovdašnje istorijske scene čiji je uticaj, iako ne direktno, bio važan po dešavanja u državi njihovog vremena
“Ne ide se u borbu samo zato što je zagarantovano da ćeš pobediti, jer to onda ima neke elemente kukavičluka i komfora. U bitke ideš zato što moraš, zato što osećaš da tako treba, makar to značilo da si budala (a kod nas jednim delom najčešće znači). Ili tako, ili postaneš cinik. A cinici su u prednosti jer su uvek u pravu. Šta god da radiš, cinik stoji sa strane i govori: ‘Propašće ti to.’ I zaista, sve jednoga dana i propadne... ali zar je vredno biti u pravu na takav način?!”
Iako je Mađara u Srbiji 69.457 manje nego na popisu 2011, delovanje Fondacije Prosperitati i ostalih mehanizama Vlade Mađarske moglo bi da dovede do toga da u Vojvodini uskoro situacija bude slična onoj pre 120 godina – Mađara neće biti mnogo, ali će biti vlasnici zemlje, fabrika, hotela, vinarija... U tom kontekstu, već se polako naziru prezimena novih Rohonjcija, Karačonjija i Marcibanija
U našoj državi ne postoji sistemski pristup problemu patološkog kockanja, a u društvu nema razvijene svesti o mogućim štetnim posledicama. Veliku ulogu igra i stigmatizacija. Ministarstvo zdravlja se uglavnom pravi slepo i gluvo, a mnogo je toga što bi mogli i morali da učine. U toj spirali tišine u kojoj stradaju pojedinci i porodice, mi, koji smo pogođeni, trudimo se da stvorimo takav ambijent da članovi naše porodice jednog dana donesu odluku da krenu u borbu protiv zavisničkog ropstva i da ih zajednica u tome podrži
Već tridesetih godina prošlog veka pojavila su se upozorenja da se priraštaj stanovništva mora pomagati jer je Jugoslavija “u susedstvu velikih naroda”, dok je štampa uveliko pisala o “krizi materinstva” i “beloj kugi”
Biblija se može tumačiti na mnogo načina, a Ustav Srbije samo na jedan. Član 63. Ustava Srbije kratak je i jasan: Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. I tačka
Aktivista udruženja “Ne damo Staricu” Dragan Dmitrović za “Vreme” svedoči da mu je odmah posle operacije srca na sumnjiv način utvrđeno da je koristio plejadu droga i kako je bačen u pritvor gde mu je prokrvarila rana. Za “Vreme” govori i Slobodan Švajner iz Stranke slobode i pravde koji je uspeo sudski da dokaže da je policija manipulisala kada je pokušala da ga proglasi narkomanom
Pretprošle nedelje predsednik Srbije je, u svom maniru, poremetio pozitivnu euforiju “crno-bele familije”. Na korak od Fajnal-fora Evrolige i usred akcije prikupljanja novca za pomoć klubu, osvrnuo se na ogromne dugove Fudbalskog i Košarkaškog kluba Partizan prema državi i tako ih indirektno podsetio koliko ceo projekat povratka košarkaša na staze uspeha zavisi od države, a samim tim od njega lično. Može se reći i da im je između redova poručio da dobri rezultati košarkaške ekipe Željka Obradovića mogu lako da postanu lepa uspomena, a istovremeno je predvideo fudbalskoj ekipi da uskoro neće biti ni u “velikoj četvorci” lige Srbije
Širom Evrope održane su demonstracije zbog ograničavanja ili umanjivanja radničkih prava. Kod nas su protestne šetnje održane 2. maja jer se tokom godina pokazalo da su proleteri 1. maja neupotrebljivi za socijalnu borbu
Kinezi su realisti i ne veruju da će u ovom momentu Rusi i Ukrajinci sesti za pregovarački sto. Ali treba pokušati – zato i šalju svog specijalnog emisara u ratnu zonu. Tamo će on biti suočen sa realnim, ne diplomatskim stavovima Moskve i Kijeva: sa eskalacijom vazdušnih napada na ukrajinske gradove, novim raketama i dronovima
