Intervju – Martin Kušej, pozorišni reditelj
Ledeno otrežnjenje
"Moje režije odlikuje emocionalna ekscesivnost, koncentrovana užasnutost, ledeno otrežnjenje"
Povratak otpisanih
Nesebična pomoć državi
Zoran Lilić, nekadašnji predsednik SRJ, zahtev da od države dobije kancelariju obrazložio je željom da pomogne zemlji na ekonomskom i političkom planu. Nepoznato je da li isti hvale vredan motiv imaju i drugi kadrovi iz devedesetih koji se ovih dana vraćaju na javnu scenu. I koji su, pre nego što su (privremeno) bili zaboravljeni, bili, uglavnom, samo kandidati za – lustraciju
Intervju – Aleksandar Simić, kompozitor
Kompozicija za Vatikan
"Obaveze su najčešće regulisane eksplicitnim ugovorima, ali to ne znači da u takvim situacijama umetnik nema slobodu da radi upravo ono što bi trebalo da radi, a to je da svoje delo tretira kao oruđe istine"
Vreme uspeha
Biznis
Devizne rezerve Srbije povećane su od 31. decembra 2000. do 31. avgusta ove godine za 17,3 puta, sa 850 miliona dolara na 14,736 milijardi dolara
Radno pravo
Maltretiranje u bezakonju
"Kod nas, nažalost, najteže prolaze antidiskriminacioni zakoni. Eto, Zakon o ravnopravnosti polova se ‘krčka’ već pet godina", kaže za "Vreme" Snežana Lakićević Stojačić, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike
Tri smrti
Izuzeti od sveta
Sonji Savić, Vici Vukovu i Polu Njumenu dogodilo se ono što će se desiti svima nama. Uzastopni nekrolozi krajem septembra specifični su samo kao podsećanje da smrti ne mogu da pobegnu čak ni oni najveći
100 godina od aneksije Bosne i Hercegovine
Više od godišnjice
Tačno pre 100 godina privremeno rešenje (okupacija) je preraslo u aneksiju (pripajanje), pa se zbog navedenih elemenata istorijske analogije, uz niz događaja iniciranih od strane današnje međunarodne zajednice i poruka koje ista u kontinuitetu upućuje zvaničnom Beogradu, srpska javnost s pravom pribojava protivpravnog gubitka dela državne teritorije
Fudbal i zakon
Divljanje do samouništenja
Fudbalski klub Crvena zvezda je postao paradigma čitavog sporta u Srbiji kao najveći sportski klub u državi i rešenja koja će se tražiti za sanaciju stanja u tom klubu biće putokaz za ono što će se dešavati sa čitavim sportom
Intervju – Miloš Srejić, generalni direktor CA Immo
Po meri zaposlenih
Austrijska firma CA Immo danas je u Srbiji među vodećim stranim investitorima u sektoru nekretnina. Imajući u vidu da su ovde prisutni od februara prošle godine, mora se priznati da su za to kratko vreme, kako kaže Miloš Srejić, generalni direktor kompanije CA Immo, "muški ušli na srpsko tržište"
TV manijak
Sajber Topalovići
Putopis
Vše pro Vaše milačky
Shodno Zakonu o javnom informisanju objavljujem demanti svog teksta od pre tri nedelje ("Smrt u Brnu") gde sam patetično najavio da ću svoj ozbiljno pokvareni auto prepustiti lokalnim strvoderima
Jačanje desnice u Austriji
Duga noć populizma
Na krajnje desnom krilu austrijske političke scene vlada nepomućeno slavlje
Nuspojave
Ljutnja na jezik
Intelektualci, pisci, novinari i umetnici živopisna su čeljad, kod njih se sudar vrednosti najlakše detektuje
Vremeplov – "Vreme", br. 232, 3. april 1995
Fićina deca
U "Vremenu" pre 13 godina, krizne 1995, jedan tekst je počinjao sledećim lidom: "Niko se na proteklom Salonu automobila nije setio da je 1955. počela masovna montaža, a ‘85. prestala proizvodnja ‘fiće’, autića koji je obeležio period industrijalizacije, metalske ideologije, tehničkog opismenjavanja u Jugoslaviji." Uz neophodna skraćenja prenosimo ga zato što njegov sadržaj može doprineti razumevanju posla s Fijatom
Fijat Srbija – projekat spasavanja srpske industrije
Kraj prinudnog odmora
Očekuje se godišnji neto izvozni efekat od 600 miliona evra, a uposliće se još tridesetak fabrika prateće industrije
Izjava nedelje
»Vaše vesti liče na vesti iz 1945.«
Miroslav Prokopijević, ekonomista, povodom potpisivanja ugovora sa Fijatom. (B92)
"Super galeb"
Tragedija na tridestogodišnjicu
"Super galeb" koji je u fokus javnosti dospeo zbog pogibije potpukovnika Ištvana Kanasa pokazao se tokom svoje eksploatacije kao siguran avion, zahvalan za letenje
Siromaštvo
Kuća od kartona, ručak iz kontejnera
Podaci iz 2007. godine govore da u grupe najviše pogođene siromaštvom spadaju stariji od 65 godina, domaćinstva sa šest i više članova, izbegla i interno raseljena lica, Romi i osobe sa niskim nivoom obrazovanja. Na raspolaganju imaju manje od 8000 dinara mesečno, a tu su, u svakom komšiluku
Krajputaši XXI veka
Zakon protiv običaja
U opštoj mobilizaciji povećanja opreznosti na putevima najavljen je i novi zakon o bezbednosti u saobraćaju, a kao jedna od bonus mera obećava se i nepokolebljiva akcija uklanjanja spomen-obeležja duž saobraćajnica širom Srbije. Bilbordi ostaju
Obilaznica oko Beograda
Daleko je Bubanj Potok
Izgradnja je do sada napredovala u proseku kilometar godišnje. Uz takav tempo gradnje, od Batajnice do Bubanj Potoka bilo bi moguće doći, a da se ne prođe kroz Beograd, tek 2031. godine. Dobra je vest da na gradilištu sad samo pršti, nedavno je uvedena i treća smena i, ako se tako nastavi, već 2011. tranzitni saobraćaj neće više ići preko Gazele
Intervju – Džerom Isak Fridman, nobelovac
Čovek koji je otkrio kvarkove i šta će biti dalje
"Čak ni Programski komitet nije baš bio presrećan što to radimo. Nije bilo shvaćeno da ćemo uopšte videti bilo šta"
Vreme uspeha
Bizins
Od uvođenja evra, najniži srednji kurs bio je 60,05 dinara za jedan evro (februar 2002), najviši 87,64 dinara (maj 2006), a 19. septembra ove godine evro je vredeo 76,31 dinar
Kultura i civilizacija olakšavanja
U maloj i velikoj nuždi
Stari Zemunci rado prepričavaju isto tako staru anegdotu o prvom posleratnom privatnom preduzetniku, poznatom boemu i redovnom gostu hotela Central. Jedne večeri, dok se vraćao kući u sitne sate, uhvatio ga je pozornik u obavljanju male nužde uz obližnju kapiju i kaznio sa 100 dinara. Ovaj mu je pružio 300, uz reči: "Nije mito. Ja ću do kuće morati još dva puta da se olakšam"
Na licu mesta – Mokra Gora
Srpska posla
Na putu od Užica do Kremana očito je da etno turizam pušta sve dublje korene. Koliko je biznis uzeo maha najbolje pokazuje reklama firme koja pravi etno kuće i prodaje drvene oblice. Ređaju se table koje upućuju na nacionalne kuće, Tijanića vodenicu, Jokino vrelo, sve do mitskih Kremana u kojima su živeli najpoznatiji srpski proroci, Tarabići. Kremna deluju mirno i uspavano, ništa ne pokazuje da se na tom mestu pre nekoliko dana odigrala buna koja je u kratkom roku promenila medijsku sliku o ljudima ovog kraja