Zašto srpski kapital ne može u Hrvatsku
Bajadera iz našeg sokaka
Kako su radnici Kraša "poklonili" Mesnoj industriji Braća Pivac više od sedam miliona evra i sprečili Nebojšu Šaranovića da im plati više za akcije
Slučaj dr Siniše Malog
Dugo putovanje ka plagijatu
Ovdašnja vlast je proglasila i Beogradski univerzitet političkim neprijateljem. Ponavljanje da je rešenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu politička odluka – jer nije u saglasju sa željama onih koji imaju skoro svu moći u državi – zvuči, u najmanju ruku, apsurdno. Ali, uz svesnost da je autonomija Univerziteta odbranjena, da li možemo da govorimo o razrešenju ako ni mentor ni članovi komisije ne budu snosili nikakvu odgovornost, a ministar finansija ostane tamo gde je i bio, sa još jednom aferom iza sebe, nimalo poljuljan činjenicom da je plagirao svoj rad, da je godinama tvrdio da nije, i da se i dalje ponaša kao da je u celoj priči on žrtva
Trideset godina od pada Berlinskog zida
Od dana radosti do decenija razočarenja
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Lični stav
Moskva suzama ne veruje
Danas u Srbiji gotovo neverovatno zvuči da je Moskva međunarodno priznala Hrvatsku pre Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, ni predsednik Rusije nije propustio priliku da samo godinu dana nakon Oluje odlikuje Franju Tuđmana Medaljom "Georgij Konstantinovič Žukov" za zasluge i doprinos antifašističkoj borbi. Treba naglasiti da takvo odlikovanje Srbija ni do danas nije dobila jer osim jubilarnih medalja niti jednom našem zvaničniku nije uručen ruski orden za doprinos u pobedi srpskog naroda nad fašizmom
Intervju – Senka Marić, spisateljica
Tabui ženskog iskustva
"Tokom kemoterapije, bilo mi je vrlo bitno da ne pristajem na bilo kakvu vanjsku percepciju kao mjesto gde će se stvarati moj identitet. Ja jesam bila, a takva je i junakinja u romanu, osoba koja je hodala unaokolo ćelava bez obzira na to što je bilo jako hladno. Bila je zima i objektivno mi je bilo hladno glavi, ali nisam mogla da podnesem da se sakrivam i stidim onoga što jesam, šta god da je to"
Kultura sećanja
Pogibija maršala Birjuzova u očima beogradske štampe
U 11 časova i 34 minuta 1964. posada aviona sa sovjetskom delegacijom poslednji je put stupila u kontakt za kontrolom leta. U nesreći je poginulo svih 18 putnika i članova posade, od toga sedam komandanata Crvene armije
Nemačka ekstremna desnica u Srbiji i Hrvatskoj
Saradnja prirodnih partnera
Decenijama se smatralo da Balkan izvozi nestabilnost u zapadnu Evropu. Danas, nemačka ekstremna desnica nastoji da proširi svoju ideologiju u jugoistočnoj Evropi
Intervju – Tjeri Gitar
Između stripa i ilustracije
"U mom radu je ilustracija potisnula strip, zato što strip nije dovoljno plaćen ni poštovan. Takođe je bilo od značaja što je ilustracijom moguće ispričati priču u samo jednoj slici, koju posmatrač može da tumači na različite načine"
Intervju – Predrag Finci, filozof, pisac, svedok
Kod kuće sam u svom jeziku
"Do rata sam napisao samo četiri knjige, onda 1993. otišao u London, poslije poražavajućih iskustava političke i ratne katastrofe dugo mislio da više neću nikada pisati, da pisanje nema mnogo smisla, desetak godina nisam ništa objavio, ali se toga u meni mnogo nakupilo i iz mene izbilo kao nataložena lava, kao dugo suspregnuta energija. Od tada objavljujem svake godine knjigu, a još ne znam ni kada ću, ni hoću li više stati"
Izgradnja »Moravskog koridora«
Leks Behtel
Zakon izglasan da bi američkoj firmi Behtel mogla da se poveri izgradnja "Moravskog koridora" može se slobodno nazvati "Leks Behtel". Uslovi tendera bili su takvi da niko osim Behtela ne može da ih ispuni. Pri svemu tome, konačna cena radova koji uveliko kasne još se ne zna jer će je naknadno odrediti Behtel prema sopstvenom projektu
Ko je bio Dragan Amidžić Amidža
Bogatstvo obavijeno nagađanjima i bahatošću
"Kontroverzni biznismen" Dragan Amidžić Amidža ubijen je u klasičnoj "sačekuši" u blizini univerziteta Educons. Sedeo je u kafeu "Kampus", koji se nalazi u okviru studentskog doma, a nije jasno da li je u ovaj kafić redovno dolazio zbog toga što se nalazi blizu njegove kuće ili iz nekog drugog razloga. Kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, Amidžić je u "Kampusu" imao sastanak sa visokim gradskim policijskim funkcionerima