Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Tribina - Vreme izazova
Evropska agenda – Organizovani kriminal na Balkanu (2)
Performansa indeksa Beogradske berze, BELEXfm
BELEXfm 1606 41 odsto u 2005.
Saobraćaj
Bezbedno, zabrinjavajuće, bože pomozi…
U dve saobraćajne nesreće početkom oktobra u kojima su akteri bili kamioni poginulo je devetoro ljudi. Doda li se tome vozač kamiona koji je u Surčinu usmrtio devojku i pobegao s mesta nesreće, sasvim je razumljivo da su se uzbudili i javnost i nadležni. Ovi drugi sproveli su vanrednu kontrolu teških drumskih vozila. Podaci prikupljeni tokom ove akcije pokazuju da na našim putevima ima toliko kamiona i autobusa koji ne ispunjavaju osnovne bezbednosne kriterijume da je pravo čudo što tragedije nisu mnogo češće
Lustracija na Balkanu
Balkanski špijuni i dalje među nama
Svuda postoji nespremnost aktualnih vlasti da se suoči s prošlošću, za što je lustracija nezaobilazan element
Intervju - Janez Drnovšek
Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno
"Ja nisam dao pregovaračku polaznu tačku za Srbiju, nego konačno rešenje za koje smatram da je najuravnoteženije, koje pokriva srpski interes. Ubeđen sam da ukoliko krenemo direktnije ka konačnom rešenju – svi zajedno ćemo tu nešto uštedeti, za sve bi bilo bolje da se ta agonija ne produžava u nedogled. Izgubljeno je suviše vremena – za razvoj, za život, za normalnu egzistenciju ljudi. Time bismo morali da se bavimo"
Organizovani kriminal na Balkanu (6) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (2)
Beskrajna pljačka
U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima
Svetska baština na crno
Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.
Brisel, Kosovo i ostali
Opasna karta na zelenoj čoji
Savet bezbednosti UN-a će 24. oktobra najverovatnije odobriti početak pregovora o statusu Kosova. Beograd na te pregovore nevoljno pristaje, a i šta bi drugo
Intervju - Let 3
Odlaganje vrhunca
"Nikada u prostoru, vremenu i sveukupnom beskrajnom svemiru nije postojalo mesto, objekat ili umetničko delo u kojem su drkali Srbi – koji su pičke jer rado idu u vojnike – a da su se u tom istom umetničkom delu opisivale lepote ženskog polnog organa. Takvo delo proizveli smo mi, grupa Let 3, sada ono postoji, u glazbi, u slici i u dušama miliona ljudi. To mesto uzbuđuje Hrvate, Srbe i neke druge nacije, većinu iritira, manjinu intrigira i zabavlja"
Vrhovno sudovanje
Sud ne trpi šefa
U zemljama bivše Jugoslavije, nakon devedesetih godina sad već prošlog veka, uvedena su posebna tela za izbor sudija i tužilaca. Prema rečima predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića, dosad se najboljim pokazao slovenački model: Pravosudni savet ima 11 članova, od kojih Narodna skupština bira pet članova na predlog predsednika Republike, među profesorima pravnog fakulteta, advokatima i drugim pravnicima, dok se ostali članovi biraju među sudijama sudova različitih stupnjeva, po sistemu opštih izbora i izbornih lista, a dvojicu sudija biraju sve sudije