Umesto dokaza o Miloševićevoj isključivoj odgovornosti za ratove '91–‘99, Kučanovo izlaganje počelo je reminiscencijama na dosadne partijske kongrese i "mitinge istine" da bi završilo besplodnim natezanjima u kojima su se Milan i Slobodan međusobno optuživali za katastrofu politike koju su kreirali
Kako se SCG neočekivano vinula među važne američke saveznike u iračkom ratu i šta je dobila za uzvrat
Ne moraju se Stonesi voleti da bi se osetila praznina zbog saznanja da će prizor razigranih šezdesetogodišnjaka i dalje biti privilegija uređenijih zemalja, jednog drugačijeg civilizacijskog konteksta, tamo gde oni koji vrše vlast ne umiru ispred pragova državnih institucija
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Sada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Neki od onih koji su imali kontakt sa članovima Komisije tvrde da je većina od 28 penzionisanih oficira koji su u njoj do nedavno radili navodno spadala u manje ili više eksponirane "poštovaoce, čak i obožavaoce lika i dela Slobodana Miloševića"
Nakon rasvetljavanja ubistva Ivana Stambolića ispostavlja se da je Slobodan Milošević bio direktno umešan i u pokušaj ubistva Vuka Draškovića
Zvanična saopštenja i doziranje informacija o opsegu sprege organizovanog kriminala i državnih, medijskih i finansijskih struktura sve više ocrtavaju obrise nečega što bi se moglo nazvati i planom za državni udar. Tu prednjače isti oni mediji koji su donedavno glamurizovali "crvene beretke", a koji su u bliskim odnosima sa izvesnim agencijama Vlade Srbije. Za to vreme padaju visoki funkcioneri Državne bezbednosti, JUL i Miloševićeva siročad svih usmerenja. BIA se uznemirila, a Vojska se mrči da počne sa čišćenjem svojih službi. Neka se pripreme sponzori...
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest
Miloševićev pokušaj da sačuva svoju suprugu od pretnji istragom i njegova poruka – pitajte mene, ja sam bio vlast, a ne ona – svakako zvuči prilično brižno i zaštitnički (mnogo brižnije nego kada se u istoj sudnici govorilo o zločinima), ali teško da se rimuje sa punom istinom i još teže može da posluži Mirjani Marković kao sasvim pouzdan zaklon
Priprema i organizacija zločina, a naročito njegovo uporno zataškavanje i sprečavanje istrage bili su suviše složeni da bi se pripisali maloj zavereničkoj grupi
Milošević bolestan, Milutinović "slaba karika u lancu", Šainović i Ojdanić u svetlu "vanrednog stanja" a Šešelj tera svoju mitomansku priču
