Paketići vitamina koje je predsednik namenio penzionerima biće plaćeni oko milijardu dinara. Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne mogu da se dogovore da li je bilo ili nije bilo javne nabavke. Predsednik tvrdi da nije reč o predizbornoj kampanji i pita je li bilo nekih izbora prošle godine kad je država delila po sto evra
Ako nema druge, bolje artikulisane alternativne ponude, ako svi drugi samo reže na njih, plaše ih, prete im kaznama, izvrgavaju ih javnom preziru, onda je preostao samo nasmejani Nestorović
Ovdašnji organizovani kriminal povezan sa određenim strukturama vlasti odavno je prestao da bude samo problem Srbije: on se prelio i u zapadne zemlje, u kojima malo-malo pa padaju žrtve obračuna ovdašnjih mafijaških klanova ili se zaplenjuju narkotici u njihovom vlasništvu. Jedni tvrde da je upravo izvoz mafije ključni razlog za zaoštravanje kritičkog tona zapadnih institucija i javnosti prema Srbiji, dok drugi upozoravaju da se taj problem samo nakalemio na druge Vučićeve grehe
"Miša Vasić me je jednog dana, početkom 1990. godine, obavestio da se osniva prvi privatni nedeljnik u Jugoslaviji i da bi bilo lepo da se pridružim. Rekla sam dobro, dobro, ali prvo idem Transsibirskom železnicom u Kinu, gde sam ostala dva meseca"
"Juna 1968. sve je počelo od incidenta u studentskoj menzi na Novom Beogradu, Devetog marta okidač je bio jedan glupavo osion TV Dnevnik, 1996-97. bahatost u pokušaju da se prikrije krađa na lokalnim izborima, a Petog oktobra drzak zahtev za drugim krugom izgubljenih izbora. Tu lekciju Vučić je naučio bolje nego Sociologiju sporta (iz koje ima čistu desetku), što se vidi po tome kako prikoči na vreme čim namiriše opasnost od ‘ulice’. Tako je bilo jula prošle godine kada je u roku od 15 minuta povukao odluku da zatvori studentske domove ili nedavno kad se odustalo od likvidacije studentskih poliklinika. Nešto slično se dogodilo i posle Balaševićeve smrti, kad se neustrašivi predsednik ućutao kao miš jer se setio svoje izjave o ‘jeftinoj fukari’, posle koje bi paradiranje saučešćem moglo da razjari iskreno ožalošćene ljude na ulicama"
Mogu li MUP i BIA raditi svoj posao bez zelenog svetla sa najvišeg mesta? Zašto je baš Vladimir Đukanović Đuka uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću? Na koga se ono zapravo odnosi? Zbog čega bi aktualni predsednik Srbije da izbegne poređenje sa vremenom Slobodana Miloševića? I zašto Srpska napredna stranka vapi za rebrendiranjem
"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"
Prorežimski tabloidi okomili su se na direktora policije Vladimira Rebića. Njemu se zamera čak i to što je navijač Partizana, što je utakmice gledao iz počasne lože. Kako se klupko oko Veljka Belivuka odmotava, očigledno je da je vladajućoj garnituri hitno potrebna žrtva iz policije
Po čemu je ovaj izbor drugačiji od prethodnog, odnosno prethodnih? Kako su tekli neki raniji Sabori – kada je državna vlast pobeđivala, a kada gubila i kako su baš ličnosti odabrane za patrijarhe pokazale da nema ničeg neizvesnijeg od ljudskog faktora, osim možda faktora Svetog duha? Šta glavne teme i brige danas, pri izboru novog velikodostojnika, govore o nasleđu patrijarha Irineja? Kako je predsednik Srbije čija mašinerija ne odustaje od pokušaja da samelje svakog ko mu ne tapše uspeo da postane jedna od glavnih tema i u izboru crkvenog poglavara? Šta se događalo prethodnih meseci na relaciji predsednik Srbije – vladike SPC
Spomenik Stefanu Nemanji će, prema najavama gradskih zvaničnika, svečano biti otkriven i "predat Beogradu" 27. januara 2021. Impozantne dimenzije i ličnost srednjovekovnog vladara kome je posvećen, u formalnom i suštinskom smislu, čine ga pretendentom na mesto najprepoznatljivijeg simbola srpske države i društva u 21. veku. Tako monumentalan i pretenciozan, za mnoge već predstavlja centralno mesto sećanja i važan reper u procesu izmišljanja novog, ovoga puta hiljadugodišnjeg kontinuiteta srpske državnosti
Da li se u Srbiji događa "ekološka pobuna"? Da li je moguće da se svi ti pokreti, zeleni i levičari, neformalne Fejsbuk grupe, inicijative, bitke i straže dogovore i naprave jednu političku platformu? Prepoznaje li opozicija ekološku katastrofu koja se događa u Srbiji kao par ekselans političko pitanje, ali i kao važnu temu za ozbiljne promene? Jesu li pijaća voda, čist vazduh i obradiva zemlja u Srbiji postali važniji od Kosova, ulaska u NATO, prijateljstva sa Kinom i Rusijom, evropskih integracija
"Ovih dana, sa raznih strana, poručuju mi da treba da dam ostavku. Ne bi mi to bilo teško, mogao bih lako da se sklonim pod nadstrešnicu Akademije i da se u miru bavim svojim istraživanjima. Ali, ne radi se o meni, već o instituciji i stvorenom ljudskom kapitalu koji bi se urušili"
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
Događaji u 2020. mogu se svesti na vodič kroz najfrekventnije termine i imena o kojima smo slušali ili čitali u medijima ili ih pretraživali na Guglu u proteklih godinu dana, zabrinuti za svoje zdravlje, vazduh koji dišemo i vodu koju pijemo. Ova godina je, kao nijedna pre, pokazala koliko su ugrožene naše osnovne ljudske potrebe. U godini koja će biti upamćena kao korona godina, većina reči je, nažalost, u vezi sa ovim virusom. Rečnik je, razume se, manjkav i nesavršen, a sigurno mu nedostaje i mnoštvo utisaka i raznoraznih smatranja koja su se, posebno u ovoj godini, istakla po insistiranju da svako mora da ih ima, o svemu, i još gore – da na osnovu toga neko nešto odlučuje
Razotkrivanje i hapšenje Koluvijine grupe, kasnija istraga, prikupljanje dokaza i materijala i, na kraju, podizanje optužnice, pokazali su da je u ovaj projekat, kao i u svaki koji se karakteriše kao organizovani kriminal, bilo uključeno mnogo policajaca i agenata srpske tajne službe
Na Vučićevu najavu novih mera, datu jednom, pa ponovljenu na vežbi "Obruč 2020", gde je poručio pripadnicima specijalnih policijskih jedinica da će "u narednim danima krenuti na mafiju", iskusni kriminalistički policajci ironično se smeju
Nakon što je Draško Stanivuković postao novi gradonačelnik Banjaluke, Milorad Dodik je rekao da "Banjaluka ostaje naša, bez obzira što imamo drugog gradonačelnika". Otvoreno je najavio mere koje bi trebalo da satru novog gradonačelnika, trn u oko njegovom svevlašću
"Nisam hteo da glumim Vilija Branta, već da moj gest bude asocijacija na njegov gest i da ljudi prepoznaju moju poruku bez velikih reči, jer su se reči izvinjenja već pomalo izlizale"
Šta je mitropolit Amfilohije za sobom ostavio, kakvo nasleđe u svojoj Mitropoliji. Gde je danas SPC, kako će Sabor funkcionisati bez njega i zašto bi jaz među vladikama mogao da postane još veći
Kao što je Vuk Karadžić predstavio svetu srpski jezik, i istoriju i kulturu Srba, za Rome je to učinio Rajko Đurić
I vladike su ljudi, ali je malo ljudi koji su spremni da priznaju da su grešili, a još manje onih koji pokušavaju i sposobni su da se promene nabolje, naročito u odmaklim godinama
Pet meseci sam vodio ove novine. Kako mi se to dogodilo? Jesam li to želeo? Ako jesam, zašto sam brzo odustao? Ako nisam, zašto sam uopšte pristao?
"Ništa u našoj zemlji nije ravnopravno, pa ni položaj žena. Pitanje ženske ravnopravnosti samo je deo opšte ravnopravnosti. A kako te opšte ravnopravnosti nema ni u tragovima, naprotiv, onda je sve to o ženama u parlamentu samo deo farse"
Pokrenuto 1990. kao njuz-magazin po ugledu na "Tajm", "Njuzvik", "Vremja", "Špigl" ili "Ekonomist", u kojem ima prostora i za iznošenje ličnog stava i moralnog apela, "Vreme" tri decenije u teškim uslovima neguje novinarstvo zasnovano na činjenicama, analiziranim onoliko koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mogao da se opredeljuje...
