Portret savremenika – Umirovljeni vladika Artemije

17.novembar 2010. Jelena Jorgačević

Hajduk vladika

Od izjave vladike Artemija da ga niko ne može naterati na raskol pa do one da se neće (više) povinovati nekanonskim odlukama Sabora SPC-a prošlo je osam meseci. Za ovu promenu on krivi Sabor. Patrijarh Irinej, s druge strane, odgovara da ne može umirovljeni vladika Artemije odlučivati koje će odluke prihvatati, a koje ne, jer se na taj način postavlja iznad Sabora i to ne prvi put

Dnevnici Ratka Mladica (5)

17.novembar 2010. Priredio: Dejan Anastasijević

Sumrak i slom

Beleške Ratka Mladića imaju neprocenjiv značaj, ne samo za istoričare i pravnike nego i za one koji će iz raznih drugih uglova pokušavati da tumače tok jugoslovenskih ratova. Jedan od tih aspekata je psihološki: iz dnevnika se vidi kako se jedan tipični profesionalni oficir JNA postepeno lomi, prvo moralno, a potom i mentalno, u uslovima haosa koji je započeo neko drugi

Razvojni put G17 plus

10.novembar 2010. Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Alhemija ispred politike

Kako od sastojaka zanemarljive političke vrednosti napraviti zlata vredan politički proizvod i od kakve je koristi u tom poslu raspolaganje državnim resursima

Tajne službe u Velikoj Britaniji

03.novembar 2010. Ljilja Smajlović

Špijun koga nisu voleli

Špijuni moraju da rade tajno, ali moraju i da budu potpuno nezavisni u svom radu. Mnogi kritičari službi i u Americi i u Evropi zaključili su da je do rata u Iraku došlo zato što špijuni i njihovi šefovi nisu imali dovoljno integriteta da se suprotstave političkim ambicijama i planovima svojih nadređenih. Džon Sojers (ne slici) prvi je šef MI6 koji je prošlog četvrtka javno progovorio o delatnosti ove supertajne službe, čije postojanje britanska vlada nije htela ni da prizna javno sve do 1992. godine

Knjiga Emira Kusturice »Smrt je neprovjerena glasina«

03.novembar 2010. Muharem Bazdulj

Zaboravi, ako možeš

Engleski pesnik Robert Brauning ima jedan stih koji je voleo Rejmond Čendler, a prema kojem je, parafraziram, nemoguće spojiti vreme, mesto i ono što voliš. U tu se parafrazu uklapa i tragedija Emira Kusturice

Dnevnici Ratka Mladica (3)

03.novembar 2010. Priredio: Dejan Anastasijević

Pohod na Ankaru

Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?

Dnevnici Ratka Mladića (2)

28.oktobar 2010. Dejan Anastasijević

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Dnevnici Ratka Mladića (2) – pretplatnici

28.oktobar 2010. Dejan Anastasijević

Neki čudni Srbi

Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju

Portret savremenika – Tomislav Karadžić

20.oktobar 2010. Slobodan Georgijev

Lice srpskog fudbala

Uprkos javnom zalaganju na izgradnji stabilnog i uspešnog fudbalskog ambijenta, sadašnji predsednik Saveza će ostati upamćen kao čovek za čijeg je vakta domaće loptanje nogom doživelo svoje vrhunce u povezanosti sa kriminalom i nasiljem