Ideja da se većina onih koji struju troše, a ne plaćaju, privole da svoja dugovanja izmire neslavno je propala – ponudu da uz oprost kamata svoj dug otplate prihvatilo je manje od 15 odsto dužnika. Uzalud svi apeli, džaba pretnje isključenjima i prinudnim naplatama, zaklinjanja da neće biti produženja roka važenja ponude za reprogram duga, uveravanja da će konačno biti uveden red
Od početka nešto je krenulo pogrešnim putem u istraživanju o mladima i kulturi, i na kraju završilo u ogromnom nesporazumu. U međuvremenu, mladi, tačnije maturanti, u očima javnosti ispali su neznalice, potpuno krivo postavljeni u svojim viđenjima sveta, kao kakav apsurdni deo ovog društva
U celoj ovoj aferi, koja, čini se, nije završena, najzanimljivije je to da je za ključnu "figuru dramatis" izabran baš (već uhapšeni) Dušan Borovica, sa svojih desetak, uglavnom putarskih firmi
Nije nelogičan Nikolićev put u Minsk i to baš 12. marta: nelogično je da se o tome ćuti ili da se laže o tome šta to znači
Kakva je zemlja u kojoj se sumnja da su jednog od najviših policijskih funkcionera po beogradskim ulicama vijale njegove kolege žandarmi? Zašto mogućnost bekstva, uticaj na svedoke i uznemiravanje javnosti nisu razlozi za određivanje pritvora za pripadnike Žandarmerije ukoliko u onom što medijima navode ima i zrna istine? Ko i zašto stvara utisak neobjavljenog vanrednog stanja
Udarna trojka dok bije "kosovsku bitku" u svakom drugom smislu ima raščišćen teren da radi šta hoće. Kao da cinično "drugosrbijanci" kažu: očistite tu Augijevu štalu, sami ste je i zasrali, a posle ćemo da vam j….. majku. A trenutno se događa sasvim suprotno, ali ko će o tome da brine i govori
Saopštenje pokreta "Naši" 12. marta 2013. (B92)
Skupom u beogradskom Domu sindikata pod nazivom "Stop haškoj tiraniji" i protestnom šetnjom centralnim beogradskim ulicama, članovi Srpske radikalne stranke su 24. februara obeležili deset godina od kako se Vojislav Šešelj nalazi u pritvoru u Ševeningenu. Iako je prošla decenija od Šešeljevog odlaska u Hag, presuda još nije doneta
Valjda 1950, usred preokreta u Jugoslaviji od SSSR ka ostatku sveta, u Beogradu se pojavila sitna, lepa, veoma zgodna i iznad svega šarmantna mlada žena po imenu Desa Trevisan – u svojstvu dopisnice londonskog "Tajmsa", tada veoma ozbiljnih dnevnih novina
Čitave političke grupacije gotovo samoubilački istrajavaju u šablonizovanju političke scene u okvire pretpetoktobarske Srbije, slabo uviđajući da od novih perjanica srpske politike ne mogu da naprave Slobodana Miloševića
Naravno da nisu samo izložbe doprinele rejtingu ove galerije, svaki segment svake izložbe je udario u onu imaginarnu letvu koja je postavljena sa prvom izložbom Ljube Popovića. I to sve sa jednim telefonom i jednom stolicom
Kako su Srbi i Crnogorci postali važni igrači u međunarodnom
