Promena imena ulica

Kako su se Peko i Koča vratili u Beograd

U prethodnih dvadesetak godina, dok su na vlasti u Beogradu bili Srpski pokret obnove i Demokratska stranka, u "ratu za interpretaciju istorije", u nekoliko talasa i pravdajući se antikomunizmom, sa beogradskih ulica su sistematski brisane table s imenima antifašističkih boraca. Nova gradska vlast načinila je zaokret u ovoj politici dajući dvema beogradskim ulicama imena slavnih partizanskih komandanata – Koče Popovića i Peka Dapčevića

Pravo i pravda – Slučajevi nestalih beba

Državni ključari Pandorine kutije

Niti godinu dana nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Zorice Jovanović državni organi ne samo da nisu ustanovili tačan broj roditelja koji traže istinu o svojoj deci nestaloj iz porodilišta već se nisu potrudili da donesu poseban zakon pomoću koga bi se napokon moglo doći do istine

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Međunarodni sajam šljiva u Osečini

Mokro i suvo

Kako stiže Sertić gospodin prvo pa pozdravi jednog od prisutna četiri popa, pa drugog, i trećeg popa, iz rasečene crne plastične kace izađe preduzetnik Cane i dade aplauz za budući ministar privrede

Dobrovoljci i plaćenici

Četnici u Ukrajini

Pošto smo mesecima gledali na televizijama kojekakve bradate likove sa šubarama i kokardama i slušali izjave njihovih "komandanata" iz Srbije da je to "bratska pomoć" ruskom narodu na istoku Ukrajine, premijer Vučić osetio je potrebu da interveniše. Ta intervencija otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora

URS-ovi kadrovi

Izbrisani, ali ne i otpisani

Politička stranka Ujedinjeni regioni Srbije potrajala je jedva godinu dana. Međutim, Dinkićeva "ekspertska mreža" i mnogi opštinski prvaci i dalje čuvaju svoje pozicije pod blagonaklonim pogledom nove SNS strukture vlasti

Tribina nedeljnika »Vreme«

Šta je bolno u srpskim ekonomskim reformama

Plebiscitarna diktatura

Kraj početka ili početak kraja?

Čini mi se da se ljudi više foliraju, što iz straha, resentimana ili interesa, nego što Vučiću istinski veruju. Jer niko neće za sebe reći: "Ovo čudo će izgleda potrajati, a ja sam jedan bedni kalkulant, kukavica i oportunista, pa zato ćutim i trpim ovu laž, prevaru i iživljavanje."

Zakon o radu

Sećate li se Radulovića

Nema sumnje da će Predlog izmena i dopuna zakona o radu biti usvojen po hitnom postupku, moguće je da sindikati organizuju neke proteste tim povodom koji će, to je izvesno, biti okarakterisani kao zavera protiv Vlade i premijera odlučnog u borbi protiv kriminala i korupcije koji uživa natpolovičnu podršku naroda

Promene u DS-u

Dragan ili Bojan – da li je stvarno svejedno

Teško da bi se moglo pravdati to što se DS u poslednje vreme tako razbacuje liderima u trenutku kada se svi nešto žale na kadrovski deficit. Kako god, DS svoje lidere menja brzinom koja nameće logično pitanje: A šta posle Pajtića? Sve to liči na preveliku nervozu, želju da se postigne brz rezultat i dođe do neke dobitne kombinacije, instant rešenja, a niko sa sigurnošću ne može reći koja je to programska razlika između Bojana Pajtića i Dragana Đilasa

Kriza u Ukrajini

Referendumska groznica

Donjeck i Lugansk – republike. Kijev pregovara samo s lojalistima. Moskva čeka razvoj situacije u Odesi i Harkovu, a EU i SAD referendumima o nezavisnosti na jugoistoku Ukrajine demonstrativno ne pridaju nikakav značaj

Kultura sećanja

Vreme revizionizma ili neodoljivost prekrajanja istorije

Prošlost o kojoj je ovde reč i čija su tumačenja predmet žestokih sporenja, radikalnih preispitivanja i preocenjivanja nije bilo koje vreme niti bilo koji događaj. U pitanju je ključni i najtraumatičniji sukob koji je obeležio dvadeseti vek: Drugi svetski rat i snage koje su u njemu bile sučeljene, fašizam i antifašizam. U pitanju je, dakle, fašizam (i njegova, svim raspoloživim sredstvima podržana, ambicija da ceo svet preuredi i podredi svojim načelima), ali i njemu suprotstavljen, u otporu toj ambiciji rođen, stvaran i razvijan, pokret, složen, socijalno, idejno i politički heterogen, ali u tom otporu nužno ujedinjen i objedinjen imenom koje mu je nametnuo fašizam – antifašizam. Njihov sudar je obeležio proteklo stoleće iz kojeg smo se, kako izgleda, samo kalendarski i neznatno izmakli