Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) II

Intelektualci i rat

Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"

Islam i terorizam

Od lenjinista do džihada

Dok su pokreti koji su se nekada služili terorizmom na Bliskom istoku bili sekularni, nacionalistički, ali ne religiozni, i uspostavljali odnose s levičarskim grupacijama u drugim delovima sveta, današnje violentne grupe vezane su za islam

Svetski privredni forum u Davosu

Nemoć moćnika

Bez podrške Vašingtona jedan od malobrojnih konkretnijih predloga koji se mogao čuti u Davosu pada u vodu: da se analogno sa Savetom bezbednosti UN-a oformi privredni savet Ujedinjenih nacija, za šta se zalaže kancelarka Nemačke Angela Merkel

Intervju – Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point

Proizvođači su na kolenima

Svi oni koji su u vezi sa metalskom industrijom, proizvodnjom automobila, građevinarstvom, u narednom periodu doći će u situaciju da smanje proizvodnju. Verovatno će mnogi početi i sa otpuštanjem radnika u drugom delu godine, jer jednostavno neće moći da izdrže sve što predstoji

Siva ekonomija

Ko to tamo pravi rakete

U proizvodnji eksploziva, a raketno gorivo jeste eksploziv, nezgode se događaju: prosto, reč je o riziku zanata. Nije, dakle, vest da je eksplodirao tamo neki pogon za proizvodnju raketnog goriva, nego je vest da proizvođač nema dozvolu da radi to što radi, a radi već dve decenije

Mirovni pregovori i Kavkaz

Neozbiljan mir

Prvi direktni pregovori o uspostavljanju trajnog mira na Kavkazu prekinuti su na samom početku zbog opstrukcije Rusije i Gruzije

Reciklaža istorije

Flertovanje sa Staljinom

Rusija je 1917. procvetala u kulturnom smislu, a postsovjetska inteligencija nije uspela da artikuliše liberalnu viziju i proizvodila je samo plitku umetnost. Stoga nije ni čudo što je Putin uspeo da iskoristi nostalgiju za sovjetskom "veličinom"

Međuvreme - Mini intervju

Više izbeglica beži od klime nego od ratova

Andreas Bekman, World Wildlife Fund, izvršni direktor za Dunavsko karpatski basen

Političko previranje u Pakistanu

Odlazak Mušarafa

Mušarafov odlazak nije izazvao veliko uzbuđenje na međunarodnoj sceni, čak bi se moglo reći da je i kod njegovih saveznika primetno nešto nalik na olakšanje. Kondoliza Rajs je izjavila da je predsednik Mušaraf "bio prijatelj SAD" i da će Vašington "nastaviti da radi sa političkim liderima Pakistana", a Vlada Velike Britanije bila je još hladnija, izjavivši da odnosi zemalja "ne zavise od pojedinaca" i Mušarafu poželela "sve najbolje"

Nemirni Kavkaz

Izazov nezavisnosti

Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, ali se nije u potpunosti povukla sa teritorije Gruzije kako joj nalaže mirovni sporazum

Rat na Kavkazu

Mir – na silu

Da li je mala kavkaska država Gruzija, koja je vojno mnogo slabija od Rusije, doista mislila da može nadjačati Rusku Federaciju, ili je to bila akcija sa unapred izvesnim ishodom, s ciljem da se probudi "ruski medved" i svetu prikaže njegova surovost na prostoru bivšeg SSSR

In memoriam – Aleksandar Solženjicin (1918–2008)

Prorok protivrečnog XX veka

Svet se oprostio od Aleksandra Solženjicina, pisca-disidenta čija su dela doprinela razobličavanju i rušenju sovjetskog totalitarizma