Esej – Evropska unija i ratovi u svetu

Između rata i mira

Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata

Avganistan – borba za dušu nacije

Rubab i rock and roll

Razlika između studenata koji pohađaju kurseve persijske poezije i onih koji prisustvuju rok koncertima, ne može biti očiglednija. Čini se da postoji unutrašnja borba za budućnost avganistanske duše. Ipak, sve više ljudi shvata da ne moraju da se odreknu tradicije i kulturnog nasleđa da bi bili "moderni i demokrate". A šta će biti kada se krajem naredne godine NATO povuče iz Avganistana, niko ne zna

Porodične tajne – Odnosi Nikolića i Vučića

Domaćin i njegov reformisani sin

Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka

Pregovori, Kosovo i Evropska unija

Devedeset šest sati Državnog vrha

Maksimalno dramatizujući pregovore sa Prištinom u Briselu vlast je potpuno raspametila javnost različitim signalima i izjavama. U čitavoj toj konfuziji snašle su se jedino naprednjačke pristalice, njih nisu mučile nikakve dileme. Konkretno: najbolje je i baš onako treba kako odluči Državni vrh – kakva god ta odluka bila

Amerika i njeni protivnici

Neprijatelji »Velikog satane«

U ovom trenutku nema zemlje u svetu sa više neprijatelja od Sjedinjenih Američkih Država. Najpoznatiji simboli otpora Americi, doduše, nestaju – nema više Uga Čavesa, Moamera el Gadafija, Osame bin Ladena, Sadama Huseina – ali utisak je da broj neprijatelja SAD raste, samo što naslednici pomenutih lidera nisu tako medijski atraktivni

Navigator

Preporučeni Fejsbuk

Koliko biste platili Marku Cukerbergu, vlasniku Fejsbuka, ali da budete sigurni da će on pročitati vašu poruku?

Televizija u nacističkoj Nemačkoj

Pod znakom svastike

Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti

Severna Koreja

Mali Kim je veliki kockar

Pjongjang je uspešno po prvi put lansirao raketu u svemir. Dok Korejci slave pobedu svog mladog vođe, SAD po inerciji najavljuju nove sankcije zbog "neprijateljskog nuklearnog programa". Ni sa trećim predstavnikom komunističke dinastije Kim ništa se nije promenilo

Energetska politika SAD

Zakon održanja nafte

Ako odbacimo stabilnost cene, što realno i nije najvažniji faktor, Amerika je kao najveći potrošač ovog resursa tokom poslednje četiri decenije obezbedila nešto daleko značajnije – stabilnost u snabdevanju naftom. Ako u tu svrhu SAD nisu štedele ni resurse ni ljude niti svetski poredak, zašto bi to ugrozile iz nekih tamo ekoloških razloga

Kultura sećanja – Pad Krajine

Legalizacija etničkog inženjeringa

Kada je Franjo Tuđman u predvečerje "Oluje" na Brionima rekao "da Srbima treba dati puta, sve im tobože garantujući ljudska prava", Ante Gotovina i Mladen Markač dobro su ga razumeli: ko god je u Hrvatskoj vojsci hteo da pljačka, pali i ubija dobio je odrešene ruke

Esej

Moja poslednja Jugoslavija

Na Ciriškom univerzitetu u Švajcarskoj prošle godine održana je Međunarodna konferencija "Komunizam viđen kroz autobiografiju: Privatnost i ideologija u retrospektivi". Na njoj je učestvovao i sociolog Aleksa Đilas, koji je održao predavanje na ovu temu, u kontekstu ličnih iskustava iz vremena služenja vojnog roka u JNA krajem sedamdesetih godina prošlog veka

Iskušenja vlade

Krupni plan i slika bez tona

Kolika se medijska tarapana podigla zbog platforme o Kosovu, stiče se utisak da Beograd sprema zacelo nešto čega se niko dosad setio nije. Kakvom se god modelu priklonili, biće pravo čudo ako ga sva tri koaliciona partnera u tako kratkom roku jednoglasno prihvate. Valjda je zato važno i gospođi Klinton da dođe u Beograd