Uprkos globalnim posledicama, kraj konfrontacije između Rusije i Zapada koja svoje razarajuće lice pokazuje na ukrajinskom frontu se ne nazire. I jedna i druga strana spremne su da idu do kraja, do pobede, tj. poraza protivnika, bez jasne definicije šta bi bila pobeda i predstave o tome kolika bi krajnja cena mogla da bude
Zajedno sa 141 državom Srbija je juče na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ponovo gasala za rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazije na Ukrajinu i Moskva poziva da povuče vojsku sa teritorije susedne zemlje
Zemljotres od 7,8 Rihtera kakav je pogodio Tursku i Siriju (na slici), podzemna zver koja je odnela skoro 50.000 života i koja nas podseća da planeta postoji i mimo ljudi, sasvim je nezamisliv u Srbiji
Broj žrtava će svakako rasti jer se mnogi još uvek vode kao nestali. Većina spasilačkih ekipa od sutra više neće tragati za preživelima
Za one koji su još pod ruševinama vreme ističe. Prošlo je već pet dana od zemljotresa, zima je stegla, njihove šanse da prežive su sve manje i manje. No, i milione preživelih u Siriji čeka pakao, još gori od onoga u kome su prethodnih godina živeli. Ako ikako, njima pomoć stiže sporo. A bez potrebna pomoći uputiće se tamo, gde mogu da prežive – u pravcu zapada
Broj žrtava razornog zemljotresa čije je epicentar juče ujutru bio na jugu Turske raste iz sata u sat. Na niskim temparaturama spasilačke ekipe se bore sa vremenom jer preživelima zarobljenim u ruševinama preti i hipotermija. Mnogi putevi su neprohodni, a snežna oluja bi još više mogla da pogorša situaciju. U Turskoj je do ponedeljka uveče iz ruševina izvučeno blizu 8000 ljudi
U snažnom zemljotresu koji je jutros u četiri ujutru pogodio jug Turske poginulo je preko 1000 ljudi, a povređeno oko 5400 osoba. Žrtava ima i u Siriju, a podrhtvanje tla se osetilo i na Kipru i u Libanu. U Italiji je bilo izdato upozorenje na cunami
Broj ubistava novinara širom sveta je povećan za 50 odsto. Prošle godine ubijeno je 67 novinara, kamermana, fotoreportera, stringera. Tokom protekle dve decenije u svetu je ubijeno više 1.700 novinara
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Može se reći da je Mundijal u Kataru bio najsadržajniji od svih u ovom veku, a možda i duže, odnosno videli smo najviše dobrih i neizvesnih utakmica, posebno u završnici
Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
