U priči o usponu braće Osmani, u često negostoljubivoj sredini kakva je hamburška četvrt Zankt Pauli, ima svega što jednu priču čini uzbudljivom i interesantnom; ima tu dugih noći, lepih žena, kocke, droge, intriga, mafijaša i, naravno, ubistava
Francuska je na putu da doživi toliko željene promene i raskid sa starim političkim modelima, ali je isto tako izvesno da lako može da izgubi svoj jedinstveni socijalni model na kom joj zavide brojne zemlje. Ipak, ostaje neobjašnjivo da u trenutku kada ultraliberalni sistem vrtoglavo gubi na snazi čak i u Americi, gde je sve više stručnjaka koji upozoravaju na njegove negativne strane, Francuska upravo sada ulazi u tu epizodu
Trebalo je samo pogledati pod šatru, sa karneri i volani, parketom i tepisima, kad je Palma ženio sina, i videti šta je, kuda ide, i gde će stići, Srbija. Sad je samo ostalo da se uspostave kriterijumi uspostavljene i tak’e sposobnosti
Sve manje zainteresovana čaršija najupornije neguje teoriju da će vlada biti formirana u poslednjem trenutku, kako bi, posle dugog iscrpljivanja, nužni ustupci bili najlakše prihvaćeni
"Pustimo sad što je bilo. Nego hajde da vidimo šta se bolje može učiniti od ovoga što je pred nama"
Kako nam slučaj odbrane (i poslednjih dana?) jedne male zelene površine na Zvezdari ukazuje na prirodu nastajućeg kapitalizma srpskih boja
Kada je ubijen Zoran Đinđić, njegovi saradnici i prijatelji, kao i oni koji su se tako samo predstavljali, često su pominjali kako je u pitanju bio čovek koji je preskakao nekoliko stepenika. Četiri godine kasnije, ispostavlja se da na srpskoj političkoj sceni nema nikoga čija bi se brzina penjanja makar primakla Đinđićevoj. Istovremeno, međutim, mnogo je onih koji se guraju na odmorištima, mere koliki je bio Đinđićev korak, razmišljaju kuda je Đinđić zapravo išao i prepričavaju na kojem su se stepeniku s njim mimoišli
Da li Francuska može da nastavi svoj tradicionalni "la vie en rose"? Segolen Roajal kaže "Oui!", Nikolas Sarkozi kategorično "Non!"
