Štrajk prosvetnih radnika

02.februar 2011. Jelena Jorgačević

Susret na brvnu

U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju

Štrajk prosvetnih radnika

26.januar 2011. J. G

Para nema

Prosvetari traže od vlade povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 26 milijardi dinara, isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, novac za otpremnine kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti

Mađarska na udaru EU

19.januar 2011. Gabor Štajnic

Brnjica za medije, porez za strance

Novi Medijski savet (mandat 9 godina, svih 5 članova iz vladajućeg Fidesa) može da menja zakonske propise, da ih tumači kako hoće i odmah i po sopstvenom nahođenju kažnjava medije: televizije sa najviše 800.000 evra, a novine ili internet portale do 90.000 evra. To doprinosi autocenzuri potencijalnih kritičara vlasti premijera Viktora Orbana. Ali, to ni izdaleka nije sve, čime zemlja koja trenutno predsedava EU nervira Brisel

Intervju – Božidar Đurović, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu

19.januar 2011. Sonja Ćirić

Lepota različitosti

"Ovo je nacionalni teatar, a ne sindikalni ili partijski, u njemu treba raditi, menjati rđave navike i popravljati greške većom brzinom od one kojom smo ih stvarali"

Intervju – Saša Pavlov, generalni direktor HIP Petrohemije a.d.

12.januar 2011. S. Bubnjević

Bitka za sirovinu i izvoz

"Ne vidim šta u Srbiji trenutno nije problem. Da bismo živeli, moramo nekako da izađemo iz problema. A da bismo u tome uspeli, treba da vidimo gde smo konkurentni. Treba imati jasnu viziju i ulagati u nešto što se prodaje na inostranom tržištu. Petrohemija više od 70 odsto izvoznog dela proizvodnje prodaje po odličnim cenama u zemljama Evropske unije, u Grčkoj, Italiji, Nemačkoj, a to nije bilo koje tržište"

Bertold Breht i svetska ekonomska kriza

28.decembar 2010. Katarina Rohringer Vešović

U klanici kapitalizma

Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno

Italija

22.decembar 2010. Enzo Mangini

Umeće preživljavanja

Teško je objasniti zašto. Zato bolje ostati na onome "kako" je Silvio Berluskoni, premijer Italije, uspeo da preživi još jedno glasanje o poverenju u Parlamentu, uprkos svim izgledima da neće

Koncert – Aleksandra Kovač

22.decembar 2010. Dragan Kremer

Riđe i bledo

"Beogradski glas", Dvorana Doma sindikata, Beograd,
15. XII 2010.

Beleške sa turneje – Nu Sound Of Belgrade – Ljubljana–Zagreb–Sarajevo

15.decembar 2010. Dragan Ambrozić

Svi za sve

Pod nazivom turneje "Nu Sound Of Belgrade" krila se selekcija tri najbitnije nove beogradske muzičke grupe – Svi na pod!, Zemlja gruva, Sevdah Baby – koje su privukle dosta pažnje u poslednjih godinu dana, i usput najviše doprinele podizanju dodatnog zida mistifikacije oko neuhvatljivog pojma "beogradsko zezanje"

Erik Kantona

15.decembar 2010. Vladan Stošić

Driblovanje banaka i ministarke

Erik Kantona i Kristina Lagard imaju i nešto zajedničko. Oboje su bili uspešni sportisti jer je Lagardova svojevremeno nastupala za francusku reprezentaciju u sinhronom plivanju. Oboje su i ljudi od akcije

PISA 2009

15.decembar 2010. J. Gligorijević

Malo bolje, ali nedovoljno

Ove godine Srbija je na 43. mestu, ali predstavnici Ministarstva prosvete kažu da taj podatak ne daje realnu sliku, jer su ovoga puta u istraživanju učestvovali učenici iz 74 države. Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su i dalje ispod proseka u odnosu na vršnjake iz 73 zemlje. Zabeležen je napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti, a smanjen je i broj funkcionalno nepismenih učenika