Verovatno ne postoji moderniji posao od računarskog programiranja. Zahvaljujući internetu, tržište posla u IT sektoru je toliko veliko da programere iz celog sveta može da sputa samo nedostatak ambicije, veštine ili volje
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
San o projektu "Brze pruge Srbije" rodio se pre tačno 14 godina, u februaru 1991. Skoro četvrt veka kasnije, na Samitu Kine i 16 zemalja Srednje i Jugoistočne Evrope održanom 2013. godine u Bukureštu, ideja je reciklirana. Međutim, kako stvari stoje, teško da će i sada doći do realizacije
Konsultantska kuća A.T. Kearney objavila je rezultate istraživanja o trendovima na evropskom tržištu telekomunikacija i o tome šta je potrebno kako bi evropske telekomunikacione kompanije preživele u konkurenciji kompanija poput Applea, Samsunga i Googlea
Teško je nabrojati neprijatelje Aleksandra Vučića. Onome ko tako nešto pokuša, iza dugog spiska na kome su konkretna imena i organizacije ukazuje se stoglava hidra čije pojedine glave premijer Srbije seče iz dana u dan, ali na mestu svake nestale kao da se pojavljuje nekoliko drugih, često bez lica i naziva
Kako je, u tišini i "na kvarno", počeo veliki projekat devastacije urbane infastrukture u ime najsebičnijeg interesa krupnog kapitala, a protiv interesa građana
Posle više spektakularnih akcija Poreske policije u sadejstvu sa Interventnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i službenicima Bezbednosno-informativne agencije, direktor Poreske uprave Marko Marinković najavio je da će poreski policajci dobiti uniforme i lično naoružanje, e da bi se još efikasnije i sa još većim autoritetom borili protiv utaje poreza, sive ekonomije, korupcije i svih drugih/ostalih negativnih pojava u našem društvu i državi. Za to, kaže, uživa punu podršku premijera Aleksandra Vučića i naglašava da sve radi po njegovom nalogu
Šta će projekat "Upravljanje imovinom 1, 2, 3" značiti za Pančevo, kako je grad poboljšao poslovnu klimu i čime će poslovna zona "Sever" privući potencijalne investitore
"Narod koji sam sebi pravi mašine sa kojima će praviti nešto drugo je narod koji zna šta hoće", kaže prof. dr Milorad Milovančević u razgovoru o obrazovanju inženjera, traktorima, realnom proizvodnom mašinstvu i reindustralizaciji Srbije, kao i o konkretnim načinima da se ona ostvari
Da je švedski model ovde primenjiv, devojke koje žive od prostitucije bile bi "zatamnjene" u medijima. Umesto o njima, izveštavalo bi se o imenima makroa, političara, fudbalera i direktora.... Tek tad bi to postala i afera i slučaj sa pokrićem, a ovako – samo dim i ništa
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
