Ukrajina – Varljivo primirje i globalna pomeranja

Rat i mir Petra Porošenka

Krhko primirje u Ukrajini nakon neuspelog gušenja pobune na istoku. Pregovori o statusu Luganske i Donjecke oblasti i ukrajinski izbori tek predstoje. Na globalnom planu konflikt vodi u eskalaciju napetosti: NATO pojačava prisustvo u istočnim članicama pakta, Rusija razmatra vojnu doktrinu koja bi SAD i NATO označila kao neprijatelja, dok je novi paket sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Moskve u vezi sa varljivim primirjem u Ukrajini

Srbija–Austrija – Aspekti bilateralnih odnosa od 1836. do 1914.

Beleške burnih odnosa

U ponedeljak, 8. septembra, u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu otvorena je izložba posvećena austrijsko-srpskim odnosima od 1836. do 1914. pod naslovom "Beleške burnih odnosa". Izložbu su organizovali Austrijski kulturni forum Beograd, Institut za savremenu istoriju i Muzej grada Beograda. Autori, doc. dr Hanes Lajdinger sa Univerziteta u Beču, dr Danilo Šarenac, naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju, i Vladimir Tomić, viši kustos Muzeja grada Beograda, nastojali su da ovom izložbom dokumentarne građe i umetničkih dela, kao i pratećim, vrlo iscrpnim katalogom izložbe, predstave mrežu gusto isprepletanih, bliskih, ali u isto vreme komplikovanih odnosa dva naroda i dve zemlje, ne zanemarujući ni političke suprotnosti koje su 1914. dovele do rata. Sa dozvolom organizatora donosimo deo teksta iz kataloga izložbe koji je napisao jedan od njenih autora

Lisica i ždral

Iznenadni gost

Dok se Toma Nikolić vojvodski baktao sa redakturom ćiriličnog besplatnog udžbenika za malene Bunjevce, glumac Depardije posetio je predsednika Vlade, ministra kulture i gradonačelnika

Zoom

Tajna Vučićeve torbe – Šta je osim aktuelnog broja „Vremena“ premijer poneo u Berlin

Premijer je kandidovao nekoliko projekata na Berlinskoj konferenciji. Ne mogu da kažem da mu predlozi nisu multikulti i u funkciji razvoja regiona, ništa sebično, usko srpsko kao onomad izgradnja graničnih karaula na liniji Karlobag, beše li Ogulin, Virovitica

Ukrajina

U Donjecku ništa novo

Loša beskonačnost: sporovi oko humanitarnog konvoja, parade u Kijevu i u Odesi i "marš zarobljenika" u Donjecku. Na Saur Mogili štrči još samo noga bronzanog crvenoarmejca iz Otadžbinskog rata, a ofanzivama i kontraofanzivama na obe strane kraja nema, baš kao što se ni nakon razgovora u Minsku prošlog utorka o "miru u Evropi" ne nazire kraj rata

Dobrovoljci i plaćenici

Četnici u Ukrajini

Pošto smo mesecima gledali na televizijama kojekakve bradate likove sa šubarama i kokardama i slušali izjave njihovih "komandanata" iz Srbije da je to "bratska pomoć" ruskom narodu na istoku Ukrajine, premijer Vučić osetio je potrebu da interveniše. Ta intervencija otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora

Odgovor Rusije

Putinov recept

EU – Rusija – Privredni rat

Sankcijama na sankcije

U ruskim trgovinama uskoro više neće biti italijanske mocarele, grčkih maslina, poljskih jabuka... Privrednici iz Evropske unije pak strahuju za svoje poslove, navodno je zbog ekonomskog rata ugroženo 300.000 radnih mesta samo u Nemačkoj. Prvo pitanje bez odgovora je dokle će ići spirala sankcija kojom će se šamarati Zapad i Rusija i ko će prvi baciti peškir. Drugo pitanje je da li će ceo cirkus makar za pedalj promeniti politiku Kremlja u Ukrajini

Novi antisemitizam u Evropi

Ne reci Jevreji kad misliš na Izrael

Ja se nadam da Palestinci u pojasu Gaze sada u miru sahranjuju svoje poginule sugrađane, da pristiglim lekovima leče ranjenike, da imaju struju i hranu i vodu za piće. Nadam se da građani Izraela više ne beže u skloništa zbog raketa koje na njih ispaljuju pripadnici Hamasa. Nadam se i da više neće biti antijevrejskih demonstracija u gradovima Evrope koje su inspirisale ovaj tekst. Bojim se, međutim, da ovo nije bio poslednji krvavi sukob između Izraelaca i Palestinaca i da je on samo povod za pojave koje su neki krstili "novim antisemitizmom"

Tribina nedeljnika »Vreme«

Šta je bolno u srpskim ekonomskim reformama

Intervju – Konstantin Kosačov

Strateško partnerstvo bez primoravanja

Za Srbiju, kao i svaku drugu zemlju, važno je da sačuva svoj suverenitet i nacionalni identitet, a ona to ne može uraditi bez ekonomskog razvoja. U ovom trenutku postoje tri megaprojekta koji su u vezi sa razvojem ekonomije: u oblasti energetike to je "Južni tok"; zatim poljoprivreda, gde je Rusija našla interes da iz Srbije dobija kvalitetne namirnice; i, kao treće – turizam: Rusi vole da dođu u Srbiju kao novu, neistraženu destinaciju. S druge strane, ne mogu da navedem niti jedan sličan projekt u kome bi tako iskreno učestvovale Sjedinjene Američke Države i Srbija ili Evropska unija i Srbija

Očevi