Rumunska agencija za borbu protiv korupcije DNA uporno šalje političare pred sud, a glasači ih uporno vraćaju na vlast. Uzroci za to leže u tradicionalnom dubokom nepoverenju u centralnu vlast, a učlanjenje u Evropsku uniju to nimalo nije promenilo
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
Gospodin Stros-Kan je rekao da će raditi tri meseca besplatno jer, kako je rekao, "voli Srbiju". Bilo bi korisnije reći punu istinu. Vlada nije angažovala g. Stros-Kana, već njegovog poslodavca, malu francusku investicionu banku "Aržil" (Arjil & Associés). To mi je potvrdio predsednik te banke. Teško je poverovati da g. Stros-Kan tamo radi bez nadoknade, dok je banka možda odlučila da "investira" tri meseca u Srbiji jer želi referencu na savetodavnom tržištu
Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
Zaista je apsurdno da isti oni, koji se zgražavaju nad "zločinima" Udbe i Ozne, istovremeno veličaju njihovog organizatora i šefa Aleksandra Rankovića. Jednako je glupo da oni koji u Golom otoku vide simbol zverstava Titove Jugoslavije, idealizuju Rankovića, pa valjda je jasna, ako ništa drugo, a onda odgovornost šefa tajnih službi za sve što se u tom logoru i oko njega događalo. A prosto naprosto laže onaj ko o ubeđenom Jugoslovenu i komunisti govori kao o nekakvom tobožnjem "srpskom patrioti", da ne kažem nacionalisti
Pre dvanaest godina trgovinska razmena između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) iznosila je svega 4,3 milijarde dolara, prošle godine dosegla je gotovo 53 milijarde, a do 2015. Peking planira obim razmene od 100 milijardi dolara. Žedno investicija po izbijanju svetske ekonomske krize istočnoevropsko tržište širom je otvorilo vrata kineskom kapitalu. Za "prijatelje iz Srbije" Kineze veže i nešto više od ekonomskih interesa – od sećanja na Titovu Jugoslaviju, preko NATO bombardovanja prilikom kojeg je pogođena kineska ambasada u Beogradu do nezaobilaznog Kosova. U tom duhu predsednik Srbije Tomislav Nikolić boraviće u Kini od 25. do 29. avgusta, na poziv kineskog kolege Sji Đinpinga
Koliko strane banke znače zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Koliko ove zemlje znače bankama-maticama. Šta će doneti Bazel III, a šta zaokret u američkoj monetarnoj politici
"Ukoliko bi zakon zabranio prekid trudnoće, kao način planiranja porodice, zdravstvene ustanove bi svakako to morale da poštuju, ali to ne bi dovelo do velikih pomaka. U tom slučaju bi, verovatno, žene odlazile u susedne i druge zemlje radi prekida trudnoće"
Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su rođeni. Nije to samo žal za detinjstvom i zlatnom mladošću, kada je svakome trava bila zelenija i sve nevinije i lepše. Više je neka obogaljenost duše, osećanje da njen nedostajući komad boli kao da još postoji, mada se zna da ga više nema ili da se nepovratno promenio
"Imamo neobičnu situaciju da Vlada Srbije stalno galami protiv tajkuna, a ovde kod mleka kao da su povezani s velikim kompanijama i njihovim vlasnicima. Zašto bi Vlada brinula da li će Imlek ove godine izgubiti svoje profite u Srbiji kad je na drugoj strani zdravlje građana Srbije"
