Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (10)

Crna Gora u boj kreće… Za nekretnine i obalsku stražu

Gotovo niko ne zna da je, u znak sećanja na bitku u Tuđemilu kod Bara gde je 1042. godine dukljanska vojska porazila vizantijsku, određen 7. oktobar za Dan crnogorske vojske. Dok još uvek nepromenjena crnogorska vlast ratno-pljačkaški pohod na Konavle i Dubrovnik, vođen kao "rat za mir" krajem 1991, nastoji na svaki način otpisati sa liste svojih aktivnosti, jedan deo opozicije konstantno je podseća na te događaje i potrebu uvođenja lustracije, a onaj drugi, prosrpski, uglavnom kritikuje otklon od "legitimnih vojnih intervencija"

Međuvreme

Memoari Karle del Ponte

Ja i obaveštajne službe

Knjiga memoara Karle del Ponte iznervirala je sve moguće aktere koji se u njoj pominju: zemlje bivše Jugoslavije, haško tužilaštvo, Tribunal, velike i malo manje sile i Ujedinjene nacije. Gospođa Del Ponte zalupila je za sobom vrata haškog tužilaštva tako jako da prašina još pada

Streljaštvo

Bosonogi strelac

Bez obzira na rezultat koji ostvari, u avgustu ove godine Jasna Šekarić ući će definitivno u galeriju besmrtnika olimpijskih igara, računajući tu i one antičke

TV manijak - Domaće televizijske serije

Ajde kaži lađa…

Domaća serija uvek u sebi ima elemente realnosti koji vezuju publiku, samo je broj tih elemenata tokom godina sve manji i manji

Vinča

Poslednji raspad Titovog reaktora

Dramatično upozorenje da nešto "curi" iz reaktora u Vinči sveže je koliko i vest da se raspada socijalistička Jugoslavija. Šta se, zapravo, događa u šezdesetogodišnjem nuklearnom institutu

Meridijani

Olimpijska baklja i politika

Gordo posrtanje

Olimpijska baklja, ritualno upaljena u Olimpiji 23. marta, spotiče se na gotovo svakom koraku – Pariz, London, San Francisko, Buenos Ajres... Masovni protesti, policijske intervencije, hapšenja, gašenje olimpijskog plamička, menjanje predviđene maršrute, nemili su pratioci simbola zamišljenog da predstavlja nešto sasvim drugo – praznik sportskog duha, mira i tolerancije

Vatra i perpetije

Kako smo prvi gasili olimpijski plamen

"Olimpijski plamen" goreo je prvi put na Olimpijskim igrama u Amsterdamu 1928. i, potom, u Los Anđelesu 1932. Bio je neka vrsta slučajne i ne baš značajne oznake Igara, sve dok se nemački profesor Karl Dim nije dosetio kako bi se "olimpijski plamen" mogao upaliti u Olimpiji – na Peloponezu, tamo gde su se tokom najmanje 1200 godina održavala takmičenja koja će inspirisati moderne olimpijske igre

Na licu mesta – Bor

Dugo čekanje na gazdu

Iako ima raznih viđenja modela privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena, u jednom su saglasni svi Borani: ko god bude njime rukovodio, moraće da poštuje ekološke propise. Dosta im je, vele, dima, prašine i kiselih kiša

Zoom

O destabilizaciji i razdruživanju – Možda će tema Kosova rešiti pitanje izbornog pobednika, ali to neće rešiti pitanje Kosova

U famoznom članu 135. Kosovo se pominje kao teritorija koja je pod međunarodnim nadgledanjem, protektoratom, kontrolom ili šta već... a sve po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što odgovara istini koliko i iskaz da je autor ovog teksta visok i plav

Pozorište

Muke po Tartifu

Tartif je i danas veoma provokativan tekst, o čemu svedoči i podatak da je, u kratkom vremenskom razmaku, ova komedija postavljena u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Da li to znači da današnje vreme, bar kada je Srbija u pitanju, gromoglasno proziva Tartifa