Nano-maske

02.novembar 2005. Slobodan Bubnjević

Zaštita pandemijskog profita

Veterinari na terenu su bez adekvatne zaštite a, ako nadležni organi ne budu definitivno ustanovili da maske iz Gornjeg Milanovca jesu ili nisu odgovarajućeg kvaliteta, bez zaštite bi mogao biti i ostatak stanovništva

Lisica i ždral

27.oktobar 2005. Ljuba Živkov

Malo misto

Iako sam stanovao u Lozničkoj, Slobu nijednom nisam video, ni u Klubu 42, ni u Gorici, ni u hemijskoj čistioni, taj čovek, još onda, kao da je u zemlju propao

Pod Medvednikom, među Mladićevim košnicama

27.oktobar 2005. Dragan Todorović

Dvesta plus jedna

General Mladić opet, vele, ‘vatan, i opet nije u’vaćen. Seljaci podno Medvednika ni pod razno ne znaju čije su Mladićeve ‘čele. Ni čuli za generala, ali za sve heroj naroda i države, samo jedan pita, Kakav je to junak, pa nije Kraljević Marko

Tema broja

27.oktobar 2005. Vera Didanović

Ko će pregovarati o Kosovu

U trenutku kad je najviše telo UN-a dalo zeleno svetlo za početak pregovora o budućem statusu Kosova, bio je poznat albanski tim pregovarača, ime najverovatnijeg specijalnog izaslanika međunarodne organizacije, ali ne i sastav srpskog pregovaračkog tima

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.

Fudbal - Mundial 2006

19.oktobar 2005. Vladimir Stanković

Balkanski lonac

Osim što su razgalili narod, fudbaleri i njihov selektor Ilija Petković uteraće, prema prvim procenama, između 15 i 20 miliona evra u kasu Saveza, čime postaju jedno od "solidnijih izvoznih preduzeća"

Lisica i ždral

19.oktobar 2005. Ljuba Živkov

Zamišljena osa

Jao, evo ga Živkov, sad će protiv RTS-a, umorio se od Crkve i Koštunice, ostatak života posvetio je borbi protiv pretplate

Lajkovac - Privatna tužba Dragana Markovića

19.oktobar 2005. Dragan Todorović

Uglednik i sokoćalo

Bivši SPS gazda Lajkovca, koji jopet 'teo bude gazda, tužio potpisnika saopštenja koje ga je tretiralo u izbornoj kampanji, kao i direktora radija koji je saopštenje emitovao, jer je teško pogođen, ali sud doneo oslobađajuću presudu

Intervju – Euđenio Sidoli, generalni direktor "Filip Moris" DIN

12.oktobar 2005. Miša Brkić

Promena vizije menja i ljude

"Otpor promenama u Nišu bio je znatno veći od onog s kojim smo se suočili u drugim zemljama u tranziciji. Imali smo mnogo nepotrebnih izazova za koje smo uludo utrošili vreme. Ljudi nisu bili srećni zato što su smatrali da su prodati. Naša kompanija veruje u pojedinca i mnogo ulaže u njega"

Intervju - Let 3

06.oktobar 2005. Slobodan Kostić

Odlaganje vrhunca

"Nikada u prostoru, vremenu i sveukupnom beskrajnom svemiru nije postojalo mesto, objekat ili umetničko delo u kojem su drkali Srbi – koji su pičke jer rado idu u vojnike – a da su se u tom istom umetničkom delu opisivale lepote ženskog polnog organa. Takvo delo proizveli smo mi, grupa Let 3, sada ono postoji, u glazbi, u slici i u dušama miliona ljudi. To mesto uzbuđuje Hrvate, Srbe i neke druge nacije, većinu iritira, manjinu intrigira i zabavlja"

Zlatna groznica

05.oktobar 2005. Sonja Kovacs

Tovari blaga

Ne zna se koliko vredi, kome pripada i gde se nalazi, ali su ga pronašli – najveće gusarsko blago u istoriji navodno je otkriveno na čileanskom ostrvu Robinzon Kruso

Tribina - Vreme izazova

05.oktobar 2005. Redakcija Vremena

Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu

U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Peti peti oktobar

05.oktobar 2005. Dragoljub Žarković

Bauk umora širi se Srbijom

Građani će se opirati onoj Evropi za koju se zalaže elita koja nas svakodnevno ne razuverava da će se onom ko ima dati još, da su sva savezništva dozvoljena, da se društvene institucije podvrgavaju političkom voluntarizmu, da se kola lome na najslabijoj karici u lancu, da je parlament pazarište i da zločinstvo ima državnu potporu

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Trgovina ljudima

29.septembar 2005. Slobodan Georgijev

Lovci i žrtve

Kao što su bili uspešni u regrutovanju potencijalnih žrtava, organizatori trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi bili su vešti u pronalaženju "lokalnih partnera": skeledžija, taksista, jataka. Novac koji se okreće u poslovima organizovanog kriminala dovoljan je da namiri potrebe velikog udruženja. U dosadašnjim slučajevima pokazalo se da su u "lancu" bile dve kategorije prestupnika: oni sa kriminalnom istorijom i oni koji su se našli na mestu na kome su mogli lako da se uključe u posao. Opskurni povratnici sa ratišta, klinci bez ideje o budućem životu i željni lake zarade, članovi porodica koji sve shvataju kao čist posao, pa i držanje devojaka u kućnom pritvoru, našli su se na optuženičkim klupama, dok je vrh piramide (što se pokazalo u "slučaju S.Č.") ostao bez mrlje

Portret savremenika - Svetozar Marović

Ni tamo, ni ovamo

"Možda je moja politička karakteristika trpljenje, to što sam uvek negde između, što verujem u neku meru", opisao je svoju "političku posebnost" predsednik SCG, koji, nakon optužbi za potpisivanje štetnog ugovora o nabavci vojne opreme, kaže da se ipak neće povući sa funkcije koju obavlja "u interesu evropskih ciljeva SCG"