Tribina nedeljnika "Vreme" i foruma ZFD – »20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma«

Loše sa Dejtonom, još gore bez njega

Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Lični stav

Očaj i nada »švajcaraca«

U moru zanimljivih događaja na srpskoj političkoj sceni, skoro neopaženo prolazi protest korisnika kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji od prošle subote organizuje Udruženje bankarskih klijenata Efektiva. Nije ni čudo, ako bismo ono što se danas u Srbiji dešava predstavili filmskom terminologijom, sudbina otprilike 21.000 korisnika koje je ekstremno jačanje švajcarskog franka spram svih vodećih svetskih valuta dovelo do ivice bankrota, deluje kao teška i dosadna socijalna drama. Naspram toga je napeti psiho(pato)loški triler sa elementima špijunaže i kontrašpijunaže, dvorskih spletki i psihijatrijskih dijagnoza. Jasno je šta privlači veću pažnju publike

Koceljeva – Festival zimnice

Ministarka u prestonici

Baš svečano našminkata ministarka Zorana, sa na desnoj ruci baš prsten, tesno mi ga skroji nano komplet, ne odbila nijednu teglu sa paprike i druge mušmule, jedino ne dobila prase sa vitrinu za meso, koje samo izgledalo ko da je prase

Reagovanje

Ta teška strana reč

Protiv negiranja zločina treba se boriti uporno i dosledno, sve dok ne budemo sigurni da je tas konačno pretegnuo na stranu vrednosti moderne civilizacije, koliko god ona mrska i "zapadna" bila Zoranu Ćirjakoviću ("Nekropolitika kao sudbina", Vreme 1279)

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Muke sa kreditima

Težak teret „švajcarca“

Dramatičan skok kursa švajcarskog franka u odnosu na evro posejao je paniku kod ljudi koji su podigli kredite u švajcarskoj valuti, ne samo u Srbiji. Države poput Mađarske, Hrvatske, Poljske su već preduzele ili najavljuju da će preduzeti korake u pravcu zaštite svojih građana čije je "dužničko ropstvo" preko noći postalo nepodnošljivo. U Srbiji takvih koraka još nema, najave o zaštiti zvuče neubedljivo, ali su zato sve jači glasovi koji kažu da su "Švajcarci" sami krivi za ono što im se desilo. "Vreme" prenosi gledište jednog od korisnika takvih kredita u našoj zemlji o iskustvima koja deli sa svojim sapatnicima i načinima na kojima bi se iz sadašnje situacije moglo izaći

Ukrajina

Uspešan početak građanskog rata

Ukrajinska vojska i policija počele su vojnu akciju na istoku Ukrajine i zauzele napuštenu vojnu bazu koju su kontrolisali pobunjenici. Ima mrtvih i ranjenih. Vojska kreće dalje, dok u desetak gradova Donjecke oblasti pobunjenici uzvikuju da će "banderovce čekati Staljingrad"

Protesti u Bosni i Hercegovini

Početak bune protiv dahija

Iako su protesti u najvećoj meri ostali ograničeni na deo Federacije s većinskom bošnjačkom populacijom, nije da oni nisu uticali i na situaciju u kantonima s hrvatskom većinom, odnosno u Republici Srpskoj. Najpre, i tamo je (u Livnu, odnosno Banjaluci, Prijedoru i Bijeljini) bilo protesta, makar i manjih, ali je strah od njihovog širenja vrlo opipljiv. Zvanično tumačenje protesta u Republici Srpskoj jest da je njihov cilj izazivanje nestabilnosti zbog koje bi međunarodna zajednica revidirala Dejton u smislu veće centralizacije. Iz HDZ-a pak tvrde da se želi dokinuti kantone što bi, po njima, već postojeću neravnopravnost Hrvata samo uvećalo. I bošnjački patriotski front je sve više neprijateljski nastrojen prema demonstrantima koje optužuju za urušavanje države BiH. Inicijalna motivacija demonstranata, međutim, isključivo je socijalna, dok posle njihove eskalacije zaista dolazi do račvanja i kad je reč o tumačenju i kad je reč o nastavku protesta

Intervju – Latinka Perović

Ostrašćenost je naša druga priroda

Ne možete u svakome ko drugačije misli videti neprijatelja! Pored toga, odavno smo prestali da vodimo ozbiljne polemike o bilo čemu. Umesto argumenata, imate diskreditacije, uvrede ad hominem… Zašto? Čemu uopšte služi prosipanje takvog otrova po hartiji i po ekranima? Zašto bismo se morali obračunavati na taj način? Pobogu, ne možete čoveku, samo zato što se sa njim ne slažete, uništi dostojanstvo! Sa druge strane, kritika vlasti, podsećanje ljudi na njihovu prošlost, na ono što su rečima ili konkretnim činjenjem proizveli, nije vređanje; ono je racionalno upozorenje

Vlast i diskriminacija

Nema leka za patnju

Nepostojanje zakonskih regulativa, kao i nerazumevanje od strane institucija i društva transseksualne osobe stavlja u marginalizovan i nevidljiv položaj. A može se desiti i da u zemlji Srbiji sud odobrava promenu pola i odlučuje o promeni dokumenata onima koji su ga promenili

Dosije vremena – Radnička klasa 2013.

Osujećeni poverioci u stečaju

Sve više upozorenja na kršenje ekonomskih i socijalnih prava širokih slojeva radno sposobnog stanovništva u sivoj zoni tranzicije i neuspešne privatizacije, u beskrajnim radnim sporovima i stečajnim postupcima, u mikro i malim preduzećima koja grcaju – i u čekaonicama Nacionalne službe za zapošljavanje