Filozofija
Moć bez tajne
Alpar Lošonc: Moć kao društveni događaj (o intenziviranju i slabljenju moći); Adresa, Novi Sad 2009.
Nuspojave
Javno, da izvinite
Nekada je komparativna prednost Studija B bila u tome što je "manje državni" od drugih; danas je u tome što je manje privatan
Osuda ratnih zločina
Srebrenica i partijska trgovina
Uprkos različitom odnosu prema predloženoj Deklaraciji, poslanici su se, izgleda, ujedinili u jednom – u tome da su se, donoseći odluku o načinu glasanja, rukovodili prvenstveno sopstvenim političkim interesima, a tek na drugom mestu elementarnim ljudskim saosećanjem sa nevinim ratnim žrtvama
Srbija i NATO (I)
Od komunističke oštrice do nezvanične članice
NATO je pristupanjem Grčke i Turske 1952. znatno ojačao svoju poziciju na jugu Evrope. Premda je Jugoslavija ostala van Alijanse, njeni strateški planeri su smatrali da joj treba dati čvrste garancije za bezbednost i tako je još više odvojiti od Sovjetskog Saveza i približiti Zapadu. Ovakva računica je odgovarala i Josipu Brozu Titu. On je tražio način da Jugoslavija bude uključena u zapadni odbrambeni sistem, ali i da očuva spoljnopolitičku i vojnu nezavisnost
40 godina Studija B
Dobri duh protiv brojnih razbojnika
Uprkos brojnim napadima i pritiscima, gradska RTV kuća uspela je da sačuva poverenje publike – možda zato što u vremenu šunda pravi pristojan program za pristojne ljude
Srpska izvozna privreda u 2010.
Tuđe hoćemo, svoje nemamo
Od Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom srpska privreda neće imati velike neposredne koristi sve dok roba sa brendom Made in Serbia cenom i kvalitetom ne postane konkurentna na tržištu od 500 miliona zahtevnih potrošača
Grčka – Kraj homogenog društva
Grk se rađaš ili Grk postaješ
Imigrantski talas iz godine u godinu sve je veći. Ova poplava ljudi iz celog sveta koji su legalno ili ilegalno stigli u Grčku menja njen izgled. Još 1950. u Grčkoj je živelo 98 odsto Grka. Doskora nacionalno homogena zemlja naglo je počela je da se pretvara u multinacionalno i multicivilizacijsko društvo. Sve to prati pojava rasizma, nacionalne netrpeljivosti i nasilja
Srpsko-hrvatski odnosi
Opatijski kurs
Nije presudna sudbina tužbe i kontratužbe, već rešavanje mnogobrojnih otvorenih posleratnih pitanja koja se tiču položaja velikog broja ljudi
Taksin Šinavatra
Čovek sa crnogorskim pasošem
Bivši premijer Tajlanda 2006. godine svrgnut je sa vlasti, optužen i osuđen za zloupotrebu položaja, finansijske malverzacije, bespravno bogaćenje, izbegavanje plaćanja poreza, korupciju i povredu "lèse majesté" to jest ispoljavanje antirojalističkih osećanja
Dosije "Vremena" – Stanko Subotić Cane
Švajcarski krojač
Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire
Organizovani i politički kriminal
Kako sakriti zločin
Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine
Ubistvo Ivana Stambolića i pravosuđe
Državna odšteta za državni zločin
Ako je ova nevelika odšteta porodici Stambolić početak ispravljanja posledica zločina iz nedavne prošlosti, to valja pozdraviti. Ako je to tek incident s kojim se Država izvlači od odgovornosti za svoje zločine, možda smo napaćenim Stambolićima kupili malo tišine i zaborava koje kao porodica nakon svega zaslužuju, ali nismo kupili tišinu i zaborav za ostale žrtve čiji najbliži još čekaju naše priznanje da ih još boli ono o čemu mi danas i ovde, kao saučesnici Države, još uvek ćutimo
Cena zdravlja i lepote (2)
Nije bitno da li škodi, važno je da deluje
"Ni slučajno ne koristite neproverene preparate za mršavljenje, jer ćete sebi naneti više štete nego koristi. Pravi put za zdravo mršavljenje podrazumeva odlazak kod nutricioniste, koji će odrediti u kom ste stepenu gojaznosti i propisati vam adekvatnu terapiju", kaže za "Vreme" dr Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud
Nagradna igra »Vremena«
Koliko nas ima?
Intervju – Srđan Hofman, predsednik Upravnog odbora Sokoja
Nigde ne postoji idealno rešenje
Razlozi zbog kojih su kod nas ugrožena autorska prava su: nedostatak svesti o značaju intelektualne svojine, sporost sudova i nedovoljna podrška državnih organa da se zakon sprovodi
Azil ekspres
Put u »obećanu zemlju« bez povratne karte
Alarm zbog povećanog broja azilanata sa Balkana u Belgiji možda je zaustavio organizovane transporte, ali reporter BIRN-a u autobusu koji iz Preševa vozi na redovnoj liniji ka toj zemlji otkriva da mnogi ostaju nepokolebani u svojoj nameri da tamo potraže bolji život
Koncerti – Chris Rea, Paul Young (Sava Centar), Spandau Ballet (Arena), Beograd
Teror osamdesetih
I te kako prija podsetiti se da niste uzalud voleli takve stvari. U međuvremenu, (pro)pade i Berlinski zid i mnogo šta drugo, ali kad se uverite da vam mladost nije prošla uzaludno, pedesete su sasvim prihvatljive
Tema broja – Politički lideri i Srbija (I)
Zoran Đinđić – Nasleđe i naslednici
Mnogi trendovi koje je Zoran Đinđić lansirao i dalje traju. Problem je samo u tome što današnji lideri previše slobodno tumače ono što su naučili, kao i u tome što se oni, za razliku od Đinđića, obraćaju ljudima umornim od borbe i skeptičnim prema obećanjima koja dobro zvuče
O režimu i politici deviznog kursa
Razvoj na kursnim razlikama
Kako je prilično ozbiljno ljuljanje deviznog kursa dinara, krajem prošle i početkom ove godine, očigledno izazvalo značajnu nervozu u privrednim krugovima, a moglo bi se reći i u širokim slojevima stanovništva, "Vreme" je, uz podršku Pravnog fakulteta u Beogradu i Beleksa, prošle sedmice, pod krovom Narodne banke Srbije, organizovalo konferenciju grupe profesionalnih ekonomista i bankara, na kojoj je učinjen pokušaj da se rasvetle neka od krupnih otvorenih pitanja režima i politike deviznog kursa. Iako će o sadržaju ovog panela čitalac moći šire da se obavesti u specijalnom prilogu koji će biti uskoro objavljen na sajtu "Vremena", odlučili smo se da ovde, u jednom sažetku, akcentujemo i uprostimo neka od pitanja i neke od predloga o kojima je bilo reči u raspravi koja je, inače, imala akademski karakter
Afrička rok scena
Adrenalin Afrika
Od kada su pre dve decenije izmišljeni world music i Bosmanovo pravilo u fudbalu, ova dva rastegljiva mentalna produkta globalne potrošačke civilizacije doprinela su emancipaciji Afrike kroz pop kulturu na neslućen način, otvarajući nam vrata afričkih dvorišta, u kojima se, gle čuda, još uvek odvija – stvaran život
Iz ličnog ugla – Šta da se radi
Zaposliti Srbiju
Treba biti realan i otvoren, i reći građanima da će proces oporavka nacionalne privrede biti težak, dug i postupan. Ali on je svakako moguć, ako se u društvu postigne jedinstvo u ideji da samo snažna domaća privreda može da obezbedi zapošljavanje i dugoročnu ekonomsku stabilnost za državu i njene građane
Nagradna igra
Koliko nas ima?
Portret savremenika – Lepa Lukić
Velika sestra
Ono što većini ne bi moglo tako lako da prođe, Lepoj je prolazilo glatko, iz vrlo jednostavnog razloga: nikada se nije trudila da bude nešto što nije, nikada se nije pretvarala i nikada, uprkos tome što je nazivaju "nekrunisanom kraljicom narodne muzike", nije pokušavala da glumi primadonu
Film – Stara škola kapitalizma
Klasna borba na ledini
U novom Žilnikovom filmu u neku ruku i nema "prave strane", ma koliko u izobilju bilo simpatija za tranzicione gubitnike, anđele garavih lica