Borba protiv sive ekonomije

Još samo oružje nedostaje

Posle više spektakularnih akcija Poreske policije u sadejstvu sa Interventnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i službenicima Bezbednosno-informativne agencije, direktor Poreske uprave Marko Marinković najavio je da će poreski policajci dobiti uniforme i lično naoružanje, e da bi se još efikasnije i sa još većim autoritetom borili protiv utaje poreza, sive ekonomije, korupcije i svih drugih/ostalih negativnih pojava u našem društvu i državi. Za to, kaže, uživa punu podršku premijera Aleksandra Vučića i naglašava da sve radi po njegovom nalogu

Intervju – Bojan Slačala, muzičar i likovni umetnik

Boja, ritam i harmonija

"Nikad nije bilo dobro. Čak mislim da su sami umetnici sebe doveli u taj položaj, onima na vlasti su ostavili utisak da mogu da se muče, i ako su pravi, uspeće. Dakle, niko ti neće pomoći, ali tako i treba da bude. Kao što je Fokner rekao: potrebno je sto odsto rada, sto odsto talenta i – sto odsto sreće, da bi nešto uradio. Ili voliš to što radiš ili ne voliš, ili imaš potrebu ovim da se baviš ili ne. Svaki put je drugačiji put"

Milica Polićević Jevtić, sestričina Koče Popovića

Kako sam premontirala ujaka

"Šta da vam kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas"

Dosije – Masakr u Francuskoj

Stranci u sopstvenoj zemlji

Milioni ljudi širom Evrope protestovali su zbog krvavog terorističkog napada muslimanskih ekstremista na satirični list "Šarli ebdo". Zapadni državnici i mediji insistiraju na tome da se ne smeju paušalno okrivljavati muslimani. Pitanje je, međutim, da li je njihov položaj u evropskim zemljama zaista ravnopravan i da li će se odnos prema muslimanima sada još više pogoršati

"Zumiranje" o ekonomiji

O kumovima, budžetu, novim tajkunima i Telekomu

Hronika društvenog života – elitna prostitucija

Oro i Sup

Da je švedski model ovde primenjiv, devojke koje žive od prostitucije bile bi "zatamnjene" u medijima. Umesto o njima, izveštavalo bi se o imenima makroa, političara, fudbalera i direktora.... Tek tad bi to postala i afera i slučaj sa pokrićem, a ovako – samo dim i ništa

Portret savremenika – Kapetan Dragan Vasiljković (Daniel Snedden)

Poslednji knindža i njegov slučaj

Zaboravljenom asu vraćamo se decenijama kasnije, a zbog iznenadnog zanimanja ministra pravde Srbije Nikole Selakovića za njegovu sudbinu. Od 2006, kada je u Australiji pokrenuta spora i neobjašnjiva procedura za izručenje kapetana Dragana Hrvatskoj, nikoga odavde njegova tužna sudbina nije zanimala. U međuvremenu kapetan Dragan sedi u australijskom ekstradicionom pritvoru pod krajnje sumnjivim pravnim okolnostima. Nedavno je odbijena još jedna od njegovih žalbi, pa se sada očekuje još samo potpis nadležnog ministra za izručenje Hrvatskoj

Propagandni plakat, strip i karikatura u okupiranoj Srbiji

Jugoistočno od pakla

Ove godine navršava se 70 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Povodom ovog jubileja, "Vreme" će se i tokom 2015. na različite načine baviti antifašističkim nasleđem i životom pod okupacijom. U ovom broju govorimo o nacističkoj propagandi, plakatima, stripovima i karikaturama objavljivanim u okupiranoj Srbiji. U Srbiji se vrlo rano pojavio otpor nemačkom okupatoru, nakon čega su usledile drakonske mere odmazde. Okupator je imao puno razloga da pokuša da na lokalno stanovništvo deluje kroz sistematski projektovanu agitaciju

Ličnost godine – Olja Bećković

Svako razuman treba da ga se plaši

Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.

Umesto odgovora Aleksandru Vučiću

Goli kralj

Kada upadnete u trip da su neprijatelji svuda oko vas i da vam neprestano rade o glavi, onda svaka kritička reč, svaka emisija, svaki tekst, svaka kolumna i svaki novinar ili analitičar koji misli svojom glavom postaje problem. Pa čak i svaki saradnik koji hoće da bude zaista, a ne "kobajagi" direktor, ministar ili savetnik

Godišnjica – Mihailo Lalić (1914–1992)

Krleža našijeh strana

Oktobra ove godine navršio se vek od rođenja Mihaila Lalića, a 30. decembra biće dvanaesta godišnjica njegove smrti. Odlomak iz većeg eseja koji objavljujemo podseća na opus ovog velikog pisca i svedoka Drugog svetskog rata

Sovjetska omladinska literatura – Karik i Valja Jana Larija

Staljinov nebeski gost

Roman Neobične avanture Karika i Valje danas se smatra klasičnim delom sovjetske naučnofantastične književnosti i jednom od najsmelijih ikad napisanih dečjih knjiga-fantazija. Ali, ona krije i neobičnu priču o njenom zamalo zaboravljenom autoru, koji se usudio da lično Staljinu pošalje najneobičniji poklon koji je ovaj ikad dobio

Intervju – Srpko Leštarić, prevodilac arabista

Usud bagdadske kafedžinice

"Stereotipi se prilagođavaju svome vremenu. U doba krstaša kad su se Arapi i Evropljani susretali na Levantu, prijateljevali, ratovali, svadbovali, oni su izgradili neke zajedničke stereotipe koje i danas imamo i mi o njima i oni o nama..."

Politički i genocid turizam

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"

Da li je počeo treći svetski rat?

Godina opasnog življenja

"Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat." — Ginter Gras, "Vreme", 13. novembar 2014.

Deset događaja 2014.

Godina poplava i propasti DOS-a i DEPOS-a

Formula 2014: Prethodnike progone i njihove dugove proklinju, ali njihove mostove otvaraju, zadužuju se, a tvrde da štede, strance mole i kume, a kumova se odriču, svoje grehe zabašuruju, dok hvale sami sebe

TV manijak – Godišnji pregled televizijske 2014.

Tamnoroze

Prema najsvežijim rezultatima istraživanja, televiziju gledamo malo manje nego lane. Rumuni prednjače sa 340 minuta dnevno, mi smo na drugom mestu sa 306 minuta, a slede nas Portugalci i Amerikanci. Dakle, da blejimo – blejimo! Pa, šta smo to tokom 2014. gledali svaki dan po pet sati

Tribina nedeljnika »Vreme«

Kako građani Vojvodine vide Evropsku uniju

Ako bi se ovih dana u Srbiji raspisao referendum o članstvu u Evropskoj uniji, 54,5 odsto građana Vojvodine bi glasalo za ulazak, od čega je 33,3 odsto sigurno u to, dok bi 21,2 procenata verovatno zaokružili "za". S druge strane, 18,7 odsto Vojvođana su sigurno protiv, a deset odsto njihovih sugrađana verovatno protiv. Zanimljivo je i da što su ispitanici stariji, to ukupna podrška EU integracijama raste. To je jedan od rezultata istraživanja "Informisanost građana Vojvodine o evropskim procesima", koje je Ninamedia sprovela u oktobru ove godine na uzorku od 1800 ispitanika starosti između 18 i 80 godina. Ono je pokazalo i da su građani, makar na rečima, spremni da zarad ulaska u EU izmene svoje životne navike (52,6 odsto), dok je 35,8 procenata građana spremno da se usavršava ili prekvalifikuje, a 35,5 odsto i da živi neko vreme nezadovoljavajućim životnim standardom. Najveći broj građana Vojvodine dosta realistično smatra da će Srbija ući u EU između 2020. i 2025. godine (46 odsto), 21 odsto ispitanih veruje da se to nikada neće dogoditi, a 20,6 procenata da će se to desiti brzo, u periodu 2014–2019. godine. Vojvođani procenjuju da će pristupanjem u EU situacija u Srbiji biti bolja kada je reč o ekonomskoj stabilnosti (50,1 odsto), ali lošija po pitanju troškova života (49,5 odsto) i cena namirnica (38,5 odsto).

Neka vrsta društvene hronike

Noć u Hajatu

U noći između 10. i 11. decembra sreli su se lice i naličje "onih" zaboravljenih, svelih devedesetih. Staro lice nakinđureno parama i slavom tadašnjih ljudi i simbola, i njegovo naličje teškog, oporog zadaha. A sve se dogodilo kao u kakvoj naturalističkoj režiji, u jednom luksuznom beogradskom hotelu

Nemačka – Pobeda Levice

Istorijska koalicija

Stranka Levica prvi put od ujedinjenja Nemačke daje pokrajinskog premijera, uz podršku socijaldemokrata i Zelenih. Uspeh Boda Ramelova u Tiringiji pokrenuo je žustre debate o prošlosti njegove stranke, naslednice režimske partije Istočne Nemačke. Mnogi se trude da predstave Levicu kao skup bivših saradnika zloglasnog Štazija, komunista-nostalgičara, Putinovih obožavalaca i antisemita. Drugi u novoj vladajućoj koaliciji Tiringije prepoznaju politički eksperiment – ako bude uspešan, mogao bi da se primeni i u Berlinu

Roman

Loši momci, jatak po narudžbi i živi Morison

Mileta Prodanović: Vitiligo Arhipelag, Beograd 2014.

Aphex Twin – novi album SYRO

Sećanje na muziku

Nijedna ploča ove godine nije dočekana sa većim uzbuđenjem u onim krugovima koji još uvek razmišljaju o popularnoj muzici kao umetničkoj formi – nakon četrnaest godina Aphex Twin objavio je novi album

Raspolaganje tuđom mukom

Bez stida i srama

Ispalo je da je Aleksandru Vulinu dva miliona evra ostavio bogati ujak iz Amerike, pa je on, suočen sa zlim NVO-ima, odlučio da taj novac pokloni bolesnoj deci. Drugari iz Vlade potapšali su ga po ramenu i rekli da se slažu, a najveći drugar – premijer – tako je odgovorio na pitanje da li će i ovaj put stati iza brljivog i brbljivog ministra

Nuspojave

Digitalni cinkaroši i histerija moralisanja

Kako smo uzročnika svih svojih problema locirali i linčovali u liku vozača hitne pomoći koji je u nedoba kupio džak kiselog kupusa

Intervju – Vladimir Gajić, advokat

Izbor notara pod senkom korupcije

"Znamo kolika je bila cena da se položi javnobeležnički ispit i znamo kolika je bila ‘upisnina’ – 100.000 evra da dobijete javnobeležničku kancelariju, ili da platite pola, a da pola plaćate iz prihoda. To je razlog što samo dvojica knjigovođa rade knjige svim notarima u Beogradu, da bi ih kontrolisali"

Energetski rat

Kraj Južnog toka

Gasovod Južni tok je kolateralna šteta novog hladnog rata između Zapada i Rusije. Dok Moskva pokušava da ruski gas preusmeri na Tursku i Aziju, vrtoglavi pad cene sirove nafte nanosi ogromne gubitke ruskoj privredi. Ugroženi su i Iran i Venecuela. Najveću korist imaju SAD, ali pitanje je do kada

Srbija između Moskve i Brisela

Mali Rusi ili pouzdani partneri

U Nemačkoj sa nelagodom posmatraju jačanje bratskih veza između Srbije i Rusije. Berlin u "velikom planu" Vladimira Putina prepoznaje ulogu koja je namenjena Srbiji: da se Srbi kao "mali Rusi" infiltriraju u Evropsku uniju i rade u interesu Moskve, ili destabilizuju region. U novom hladnom ratu pritisak Brisela i Vašingtona biće sve veći, a vremena sve manje, da se Srbija svrsta na stranu Zapada