Kao i na republičkim i pokrajinskim, i na beogradskim izborima je sejanje mržnje prema "neprijateljima", to jest lopovima, to jest opoziciji, bila jedna od glavnih disciplina esenesovske kampanje. Ona je sama po sebi bila objava rata urbanom duhu koji je ustuknuo pred naletom primitivne agresije koja sve deli na "nas i njih"
Izgleda da je najveći greh Demokratske stranke u protekle tri decenije to što nije ispunila svoj glavni cilj: nije uspela da demokratizuje društvo. Otud i hronična nepopularnost DS-a. To je teret koji stranka vuče sve vreme, od svog nastanka, s pauzom Tadićeve vladavine za čijeg vakta su demokrate doživele vrhunac svoje popularnosti i ušle u zonu, u poređenju s naprednjačkim, osrednjeg populizma. Ali i tada kada je DS osvajao bezmalo milion glasova na parlamentarnim izborima ili 64 poslanička mesta (2007), nije imao apsolutnu vlast, nego je vlada pravljena sa Koštuničinim DSS-om i Dinkićevim G17+. DS je bio osuđen na kompromise
Suštinsko pitanje našeg društva nije šta će se desiti sa Kosovom jer tu i nema suštinskih nepoznanica koliko god se predsednik Srbije i njegovi satrapi trude da stvore drugačiju predstavu. Ono što, zapravo, sve nas, građane, mnogo više zanima, a dobar deo i plaši, jeste šta će biti, u međuvremenu, sa Srbijom
"Ako isključite poslodavce, samozaposlene, u Srbiji danas nema više od 1.400.000 zaposlenih. Od 600.000 članova SNS-a, njih koliko radi? Pa, radi verovatno 500.000, a to je onda svaki treći koji radi, a u javnom sektoru čak i mnogo više. Kojim načinom oni napreduju kad partije na vlasti imaju apsolutnu kontrolu nad kadrovskom politikom"
O onima koji su se veselili s razlogom ili bez njega, i onima koji znaju zašto su pokisli
Da u zemlji Srbiji postoji neko ko institucionalno prati i stručno nadzire da li mediji poštuju zakone, posle ovih izbora sigurno bismo imali raspravu o medijskim hajkama, funkcionerskoj kampanji i neravnopravnom i ostrašćenom izveštavanju u predizbornom periodu. No, pošto se ovde nadzorom i praćenjem medija bave samo nevladine organizacije, a sve druge uloge su pomešane – teme su sasvim drugačije
Umesto političara i analitičara, sagovornike "Vremena" čine obični građani – jedan apstinent i pristalice opozicije. Oni drugi ionako se mogu videti i čuti na svakoj televiziji i u većini drugih medija. Reč je, naravno, o izborima, njihovim akterima i rezultatima
"Ne treba zaboraviti da smo mi posle Drugog svetskog rata baštinili potpuno drugačiji koncept i pravosuđa i krivičnog postupka. Ono je bilo ustrojeno i zasnovano na sovjetskom modelu, a to je model jednog radikalno inkvizitorskog postupka gde su i tužilac i sud i policija, praktično, bili na jednoj strani. Generacije pravnika su stasavale u tom sistemu i tu ideju je veoma teško izmeniti preko noći. Naša posleratna ideja je pre bila bliže pretpostavci krivice nego pretpostavci nevinosti. Na papiru se to promeni brzo, ali u glavama ljudi to traje veoma dugo"
Srbija stagnira u grupi relativno korumpiranih zemalja, jer niti je došlo do bitnog poboljšanja antikoruptivnih zakona, niti su postojeći primenjeni, a stanje institucija koje imaju ulogu u borbi protiv korupcije se pogoršalo, iako vladavina prava i evropske integracije figuriraju kao prioriteti
"Jedan od načina da se eksploatišu identitetske igre jeste da se društvo podeli u dve grupe ili nekoliko grupa koje određuju sebe tako što osporavaju legitimitet i postojanje druge grupe, toliko zauzete branjenjem sopstvenog identiteta od neprijatelja, da zaboravljaju na zajedničko dobro i blagostanje"
"Moj je dojam da stasaju nove generacije s puno manje tolerancije prema različitosti nego smo je mi imali. Naravno da to zvuči starački i čangrizavo. Ali zatvoreno, samodopadno društvo nema perspektivu"
Tokom kampanje nismo videli kreativnost niti u predstavljanju niti u predizbornim materijalima. Samo surovu propagandu
Jednog dana slučaj Miroslava Miškovića i njegovog šikaniranja od vlasti izučavaće se kao primer uticaja izvršne vlasti nad pravosuđem i pojedincem. U senci akademskih rasprava o pravosuđu ostaje ovaj očigledan primer svevolje države. U utorak je Ratko Marković u „Politici" napisao da je Ministarstvo pravde u predlogu ustavnih promena iz oblasti pravosuđa pokazalo nizak nivo znanja i kompetentnosti, ali zavidnu mađioničarsku sposobnost u „pokušaju da sudije drži na kratkom povocu". Kako to izgleda možda najbolje svedoči ono što je Mišković rekao u uvodnoj reči. D. Ž.
"Jednom sam pozvan na TV Pink pred Novu godinu, bio sam bolestan, ali to njima nije bilo dovoljno. Odmah su me optužili da sam kukavica i da umem samo da kritikujem, a kad treba da izađem na crtu predsedniku – da se plašim. Taj isti predsednik dok je bio premijer, nazvao me jednom ‘opasni Mića’, tako da sad više ne znam da li sam opasan ili sam kukavica, a u stvari samo sam novinar"
Ishod izbora za Gradsku skupštinu izuzetno je bitan – ako ni zbog čega drugog – makar kao korektiv i vidljiva alternativa aktuelnoj vlasti koja je na pragu da potpuno slomi i u prašnu baci poslednje ostatke svojih ograničenja. Ukoliko u nedjelju 4. marta ne dođe do promene, proteći će mnogo vode pored Beograda na vodi do sledeće prilike, a i pitanje je kako će sve tada izgledati
Sve što smo imali prilike da čujemo i vidimo u predizbornoj kampanji – ubeđivanje kako su drugi „svi isti" i samo se svađaju, neprekidno devastiranje opozicionih lidera po režimskim medijima, prikupljanje sigurnih glasova od vrata do vrata i pozivanjem građana koji imaju brojeve mobilnih telefona u državnoj MTS mreži, manipulacije režimskih medija kojima je i susret sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u Berlinu u službi gradskih izbora, imalo je samo jedno za cilj: da što manje onih koji su protiv ove vlasti izađe na izbore, jer će vojska Aleksandra Vučića – sigurno izaći
U ovogodišnjoj izbornoj kampanji rasprave o manjem zlu dobile su i novu dimenziju, postale su cinična demonstracija ucenjivačkog potencijala onih koji mogu da obezbede procente u kladionicama i agencijama
Treći roman Gorana Vojnovića upečatljiv je plod jednog ozbiljnog književnog sazrevanja, jedan od najvažnijih „na ovim prostorima" u poslednje vreme
U izdanju „Večernjih novosti" izašla je knjiga grupe autora „Misterije jednog zločina", u celini posvećena ubistvu pevačice Jelene Marjanović. Polovinom marta izaći će još jedna knjiga na istu temu, autora Mladena Mijatovića, novinara koji godinama prati crnu hroniku na Televiziji Pink. Dokumentaristička krimi proza odavno je uobičajena, ali za objavljivanje ove dve knjige teško da postoje opravdani razlozi, ako izuzmemo profit
Da "naprednjaci" imaju spiskove stanara zgrada i, istovremeno, biračke spiskove, javna je tajna. Takođe i da aktivisti SNS-a obilaze zgrade i "anketiraju" stanare, ne prezajući pritom od oštre polemike, ali ni od fizičkog obračuna sa onima koji im se suprotstave, što je pokazao slučaj kapetana Milana Vukšića. A čovek je samo hteo da zaštiti svoja i građanska prava komšija, uključujući ono o slobodnoj volji i zagarantovanoj tajnosti izjašnjavanja na izborima
Podaci iz najnovijeg istraživanja religije Pju centra mogli bi da posluže kao osnova za dublje analize istorijskih, ekonomskih i socijalnih okolnosti na istoku Evrope koji je još u previranju, kao i za prevazilaženje puzajuće konfrontacije Zapada sa Rusijom i hladnoratovskih odnosa koji destabilizuju svet
Ove godine u Minhenu čak nije bilo ni pokušaja da se pronađu rešenja za aktuelne krize u svetu. Skup se pretvorio u nabrajanje jednih te istih sukoba koji traju već godinama uz teatralne opaske da se svet nalazi na rubu propasti
Zamrznuti konflikt podrazumeva večno otvoreno pitanje, dakle, rešenje bez rešenja. Lutalo se od ideje "više od autonomije, manje od državnosti", preko operetsko melodramskih Briselskih pregovora, do koalicije ratnih huškača, terorista i ratnih zločinaca
Možda se samo čini, ali izgleda da će na ovim izborima biti najviše režimski skrojenih lista, takozvanih trojanskih konja. Čini se da je optužba "radiš za Vučića" svoj vrhunac dobila u ovoj predizbornoj kampanji i da ćemo uskoro završiti i s tim. E sad, sem liste broj 12: Inicijativa Ne davimo Beograd – Ksenija Radovanović", svi ostali kandidati (sad ih je ukupno 15 objavio GIK) u nekom su trenutku optuživani da "rade za Vučića" ili su radili, ili imaju neki dil sa njim, ili su Vučić himself. Eno, pogledajte: Zavetnici, Zukorlić, Zelena stranka Srbije, DSS, Bastać, Šapić (pre intervjua u "Vremenu"), Tadića i Đilasa da ne pominjemo, dugo su obojica u čaršiji slovili za glavne "trojance", a na red je došao i Šutanovac
Poslednje godine propadanja LDP-a otkrile su razmere nedemokratičnosti u samom vrhu, ustrojstvo nalik privatnoj firmi Čedomira Jovanovića i njegovo robovanje poslovnim kombinacijama i privilegijama
