Dobijate li napad anksioznosti i skače li vam pritisak kada gledate Vučića na televiziji? Da li ste sigurni da Ana Brnabić zna o čemu govori? Koliko pažnje i dalje obraćate na istupanje Kriznog štaba i postoji li ijedna javna ličnost za koju smatrate da je kadra nešto promeniti? Zbog čega se poverenje u opoziciju nalazi na istorijskom minimumu
Ovde ni "kusturice", a kamoli "markovići", više ne odlučuju ni o čemu niti ih se za bilo šta uistinu pita, država je doslovno kidnapovana i sve njene institucije stavljene pod blokadu, a društvo zamrznuto u najvećoj mogućoj meri
Novi talas – pokret, trend ili moda u umetnosti, književnosti ili politici, kojima se prekidaju sa tradicionalne vrednosti ili tehnike jedan je od malobrojnih detalja ovdašnje kulturne scene koji su za ponos
Proglašenjem pandemije virusa korona, marta ove godine, tema migracija nestala je iz javnosti. Pitanje šta se sa ljudima u pokretu dešava postalo je "nezanimljivo" u javnom diskursu, osim među desničarskim snagama koje se ne libe da za svaki problem okrive baš izbeglice
U posljednjih dvadesetak godina često se vozim trajektima između Kamenara i Lepetana. I svaki se put zagledam u ono brdo iznad Kamenara, malo desno od trajektne luke, pa pogledom pokušavam prepoznati vikendicu u kojoj smo dočekivali novu 1990. Uzalud, nemam se za što pogledom uhvatiti. Pamtim samo unutrašnjost kuće, u koju više nikad neću ući. Nitko od onih s kojima sam dočekao 1990. nije danas u Sarajevu, nitko osim mene nije ni u bivšoj Jugoslaviji. Vrijeme koje je u međuvremenu prošlo duže je od vremena naših života, premda se ponekad učini da je sve bilo jučer i da rat još nije ni počeo
Predsednik Srbije svakodnevno saopštava da se ne plaši, da neće popustiti pod pritiscima, a to njegovo prenemaganje očigledno pali kod onog ne malog broja građana Srbije koji razmišljaju u mitskim kategorijama. No, bez obzira na imidž beskompromisnog vladara, nisu baš toliko retki Vučićevi ustupci pod pritiscima – što spoljnim, a što onim unutrašnjim. Naravno, ta njegova uzmicanja u medijima se ne prikazuju kao nekakvi mali porazi već kao odluke mudrog, promišljenog i nepogrešivog vođe zabrinutog za svoj narod
Po čemu će se pamtiti period od 2012. do danas? Kako se došlo do brisanog prostora za obesmišljavanje rada i klasičnih političkih institucija i samih izbora? Šta govore poređenja sa prilikama u drugim zemljama bivše Jugoslavije
Na ulicama beloruskih gradova protestuju stotine hiljada građana. Novinari državne televizije dali su otkaz, mnoga preduzeća su stupila u štrajk. Ni brutalne intervencije policije, ni masovna hapšenja po nalogu Aleksandra Lukašenka nisu više dovoljni da zastraše ljude, baš kao što mu više ne prolazi igranje neutralnosti između Moskve i Zapada
Kada jedna od država ili neki pojedinac pokuša napraviti mali korak za čovjeka, a veliki za srpsko-hrvatsko odnose – kao što su to napravili Anja Šimpraga i Boris Milošević – druga strana odmah krene s retorikom koja izazove kontraefekt
Pod optužbom finansijskih malverzacija bivši španski kralj Huan Karlos I je napustio zemlju u nepoznatom pravcu. Pitanje je, međutim, da li će ova afera baciti u senku istorijsku ulogu koju je maestralno odigrao i zadobio naklonost čak i mnogih antimonarhista
Umesto omaža za stotu godišnjicu rođenja Sergija Lukača (1920–2004), pedagoga, autora i urednika, koji je obeležio uspon našeg novinarstva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, ovde prenosimo u celini njegovo sećanje na vlastitu mladost u Mostaru, poput nekog prizivanja feniksa, napisano u trenutku kada je grad njegove mladosti još nosio sveže ožiljke još jednog rata i razaranja
Slobodan Milošević je obećavao brze pruge Srbije, a Aleksandar Vučić da će se vozom stizati do Niša za sat i 20 minuta. Takođe, obojica su u raznim prilikama znali da se hvale stopama rasta: dvostruko višim od najviših u Evropi, odnosno najvećim privrednom rastom u Evropi – kako kad i kako koji. Milošević i Vučić su delili i isti odnos prema opoziciji, "spoljnim" pritiscima, domaćim neprijateljima, slobodi medija i još mnogo čemu drugom. Ipak, postoje i velike razlike. Između ostalog, Milošević je imao neuporedivo samostalnije saradnike od Vučića, partijske disidente i retko kad se pojavljivao u medijima. Sve to je danas nezamislivo
Vladimir Đukanović je javno poželeo svojim sugrađanima da im se u Hrvatskoj dogodi baš sve ono što im srdačno žele najekstremniji hrvatski šovinisti i fašisti. Slučajno preklapanje interesa? Ma jok, izbor po srodnosti
Povećana borbena gotovost, slanje ratnih brodova u sporne pomorske zone u kojima se pretpostavlja postojanje gasa i nafte, pretnja silom i odmazdom – spor Grčke i Turske oko takozvanih ekskluzivnih ekonomskih zona izvan sopstvenih teritorijalnih voda ne jenjava, dok neki drugi akteri, kao Francuska ili Donald Tramp, gledaju da nešto iskoriste za sebe
Hronika nesreće u Bejrutu izazvane eksplozijom 2750 tona amonijum-nitrata osvetljava ne samo haotično stanje u Libanu, već i sliku divljeg kapitalizma u prekomorskoj trgovini i "zamor saosećanja" Zapada za patnje Libanaca. Kancelarija predsednika Francuske Emanula Makrona saopštila je da će međunarodni donatori unesrećenom Libanu umesto petnaest milijardi dolara, na koliko je procenjena šteta, dati 298 miliona dolara, i to uz strogi nadzor
"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."
Jedna klasična politikološka rečenica glasi: "Mi pišemo uspešne priče o neuspešnim ljudima!" Čitavu deceniju posle pada Berlinskog zida, vaš hroničar morao je da posmatra i da preživljava sizifovsku borbu najneuspešnije opozicije u jugoistočnoj Evropi protiv najneuspešnijeg režima u jugoistočnoj Evropi, u najnesrećnijoj zemlji u jugoistočnoj Evropi, da bi se sve zagorčalo militarističkim širenjem zapadnog "moralnog imperativa" tipa "moramo nešto učiniti na tom krvavom Balkanu - deset godina 'Miloševića' izgladnjujemo, 11 nedelja bombardujemo, onda ucenjujemo..."
Ima naroda koji samo pričaju da im je tradicija važna, a ima onih koji je zaista poštuju i čuvaju. Britanci su u ovoj drugoj grupi
Ovogodišnja konkursna komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je trebalo da odredi koje će publikacije biti otkupljene za biblioteke Srbije – po mišljenju ministra, u principu je dobro obavila posao, ali je napravila tri neoprostive greške. Na spisak za otkup uvrštene su, naime, i tri knjige koje – verovatno tako misli ministar – podrivaju Srpstvo
Vučić je do sada imao mnoštvo prilika da pokaže političku zrelost (veština nije sporna), pluralizuje scenu i podeli odgovornost. I sve ih je nepogrešivo propustio
Kako smo upleteni u novu intrigu vlasti i zašto je država odlučila da na najgori mogući način zapreti i zastraši ljude i organizacije koje je markirala kao svoje neprijatelje
"Vidim samo kontinuitet, ne vidim ništa suštinski drugačije u naprednjacima nego što je bilo ikada, niti da će biti suštinski drugačije nakon naprednjaka. Uvek ćemo imati predsednika sa nabujalim egom kao što smo uvek i imali, i uvek ćemo imati te ljigavce kojima je on okružen i tu vrstu politike koja je sama sebi svrha"
Kako je Čedomir Jovanović sa nekoliko poteza teniskog reketa dao najbolju sliku današnje Srbije? Zašto Uprava za sprečavanje pranja novca etiketira ljude da su strani plaćenici i izdajnici, sasvim u duhu Vučićevog zloglasnog zakona o informisanju iz 1998? I čime se Goran Vesić kandidovao da ga Vojislav Šešelj imenuje za četničkog vojvodu
Zavere postoje i legitimno je o njima postavljati teorije. Mnoge od tih teorija su sulude, druge su pak izraz zdrave sumnje u zvanične verzije istine. Kada sve zajedno završe u istom košu kao "teorije zavere", imamo posla sa opasnim etiketiranjem
Amerika se do sada nije suočavala sa zemljom poput Kine – ogromnom, snažnom državom sa ubrzanim ekonomskim, vojnim i tehnološkim rastom, koji praktično nema granica. Kina je dovoljno jaka da odgovori na sve američke pokušaje – od vojnih, koji nisu isključeni, do strateško-ekonomskih i globalno-političkih
Gradnja Spomen-hrama Svetog Save nije prvi put u središtu pažnje. Naprotiv, ova monumentalna građevina, čija je gradnja počela pre 85, a ideja o nastanku začeta pre skoro 130 godina, svedok je i akter raznih istorijskih zbivanja, odraz i pokazatelj promenljivih odnosa Crkve i države, simbol verskog i nacionalnog, te njihovog preplitanja. Patrijarh Irinej je šesti velikodostojnik na čelu SPC-a od kada su temelji postavljeni. Čini se zaista da od kada je Hrama, nije bilo tako dobrih odnosa crkvenog i državnog vrha kao što su danas. Imajući u vidu, međutim, kakva je danas država i kakve su vrednosti onih koji je vode, teško da je to dobra vest
