Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2)

Kraj pakta između Staljina i Hitlera

Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata

Intervju – Blagoje Pantelić

Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod

"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"

Severna Makedonija – Specijalna tužiteljka Katica Janeva

Specijalni pravosudni rijaliti

Istraga u slučaju "Reket" u Severnoj Makedoniji dobila je prošle nedelje još jedan zaokret – spisak osumnjičenih za umešanost u iznudu novca od makedonskih biznismena i političara proširio se na specijalnu tužiteljku Severne Makedonije Katicu Janevu. Tokom svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Skoplju, tužiteljka je izjavila da se "ne oseća krivom"

Film – Bilo jednom u Holivudu

Šta bi bilo da je bilo

Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan

Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina

Braća po Poljskoj

Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru

Putevi oko znakova

Brend Evropa (7)

Upravljanje brendovima i lekcije za budućnost Evrope

Sa gospodinom Predsednikom na otvaranju dela auto-puta »Miloš Veliki«, od velika 62 km

Državničke i ostale replike

Raspilavljeni Vučić, kome su oči ovlažile od umetnosti, dade aplauz glumcu Jezdiću, koji se pred njim pojavio kao Miloš, pa, na petlji Ub, obeća lovcima i ribolovcima da će biti autoput do Surčina, pa kad idu u inostranstvo, prema Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, to će biti velika prilika za njih

Televizija – Najjači glas

Lukava lisica tvrde desnice

Televizija je danas uistinu u velikoj meri ono što oličava Rodžer Ejls. Ali, televizija je i ono što je snimilo ovu odličnu seriju o njemu, i mnoge druge koje su poslednjih godina bacile u zasenak dugo estetski superiornu filmsku produkciju

Nuspojave

Glavna sistemska laž

Operacija masovnog implementiranja "lažnog sećanja" građana Srbije poprilično je već uspela. Sada se krenulo još jedan bitan korak dalje

50 godina Vudstoka

Festival nad festivalima

Danas je moguće rekonstruisati događaje koji su doveli do toga da Vudstok postane dosad najuticajniji održani muzički festival, ali nije moguće rekonstruisati njegov duh. On ostaje nedostižan ideal za sve koji idu na festivale ili ih organizuju – i tako i treba da bude

Lični stav

Oluja u ružičastoj sapunici

Kada je u nedelju stao na binu i obratio se okupljenom narodu, Aleksandar Vučić je nastavio da ponavlja iste one greške koje je počinio u Krajini pre 25 godina. Reči koje je uputio sa govornice prilikom obeležavanja Oluje bile su gotovo jednako oštre, isprazne i besmislene kao i one koje je ponavljao hiljadama puta

Intervju – Boris Tadić, predsednik Socijaldemokratske partije

Vučić stvara državu Velikog brata

"Vučić se po dolasku na vlast sam hvalio da zna šta ko govori o njemu i mislio je da time ucenjuje ljude oko sebe, da im preti time. Svako od članova vlade zna da ga Vučić sluša, da prisluškuje svaki razgovor i da preti time, svako od srpskih tajkuna zna da ih Vučić prisluškuje. Zato ljudi ćute, šapuću po kafanama. Jer je pretnja, pored prisluškivanja, drugi element njegove vlasti. Treći je direktno nasilje, četvrti je pljačka a peti kontrola medija. I to je današnja vlast"

Intervju – Ana Marija Rossi

Nije bunt na ulici isto što i bunt u spavaćoj sobi

"Ajvar ni po jednom kriterijumu nije kinematografski pametan potez. On je melodrama, underdog u filmskom univerzumu. I kao takvog sam imala želju da ga uradimo čisto i pošteno, za svoju dušu, i da se nadamo da će sam da nađe svoj put. I ako ga mi volimo, da će ga i drugi voleti"

Istraživanje – Srbija, leto 2019.

U raljama nemoći

Činjenica je – mada ne i preterana uteha – da režim (čitaj Vučić), uprkos periodičnim pretnjama i permanentnom tabloidnom namigivanju u tom smeru, ne sme da zaista "okrene list". Niti geopolitički, niti u smislu "konačnog obračuna" sa "izdajničkom opozicijom". Isto kao što ne želi ili ne sme da "odjavi" razne evropske izvestioce i posrednike – i pošalje ih tamo gde bi ih sa starim radikalskim guštom sigurno najradije poslao. Ne. On igra igru. Neke podmiti obećanjima (zli jezici kažu – neke i bukvalno), neke šarmira, a neke jednostavno istrpi, iskaljujući posle bes i frustraciju na najbližim saradnicima, nezavisnim medijima i neprijateljskoj opoziciji

Intervju – Endrju Pejdž, šef Odeljenja za Zapadni Balkan u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova

Borba protiv plime dezinformacija

Endrju Pejdž, šef Odeljenja za Zapadni Balkan u britanskom Ministarstvu spoljnih poslova, moderirao je Panel o Zapadnom Balkanu kojim je otvorena prva "Globalna konferencija o medijskim slobodama"

Intervju – Staša Babić, profesorka arheologije

Znanje se stiče u razmeni, saradnji i sučeljavanju

"U sistemu vrednosti gde opšte dobro nije prioritet, svaki neposlušni glas smeta. S druge strane, arheologija koja je spremna da podrži odluke vlasti neće joj smetati i biće za to i nagrađena. To smeta meni i mnogim mojim koleginicama i kolegama, ali naš je stav zaturen. Možda je vreme da se ti glasovi okupe kako bi se bolje čuli"

Kadrovska politika u MUP-u

Lojalnost ispred stručnosti

Uslov za napredovanje u policiji je privrženost Srpskoj naprednoj stranci. Na Kriminalističko-policijskom univerzitetu profesorima je zabranjeno da kritikuju vlast i greške u policijskom radu. Ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović ovladao je tehnologijom vlasti koja policijski sistem vraća u prošli vek

Lični stav

Generale, sram te bilo

Dikovićeve tvrdnje o topljenju tenkova u Železari izazivaju podsmeh svakog profesionalnog pripadnika VS. Ne samo što je to demantovalo rukovodstvo smederevske železare, već u više navrata i eksperti iz te oblasti, jer se u Smederevu prerađuju ugljenični čelici, a tenkovi se prave od legiranih koje nije moguće istopiti a da se ne ošteti visoka peć Železare

Istorijski osvrt

Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija

Srpski političari u verbalnim obračunima uobičavaju da nemušto i neupućeno koriste pojmove "nacisti", "nacistički", "esesovci" ili "SS odredi" uz sporadična poređenja neistomišljenika sa Hitlerom. Kako je nastala i kako je bila organizovana Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija (NSDAP), šta je bio SS i zbog čega je svaka sličnost sa nekom našom partijskom organizacijom slučajna

Predsednik Srbije protiv akademske zajednice

Ego iznad Ustava i pristojnosti

Vučićev režim učinio je sve kako bi devalvirao ovdašnji univerzitet, njegove profesore, sve one koji su svoja zvanja i znanja pošteno stekli i zaradili, pa samim tim i svaku reč kritike koja bi iz tih krugova mogla da dođe

Osvrt unazad

Preispitivanje i zablude

SKOJ i KPJ. Informbiro. Mermer. Logorisanje Švaba. Deklaracija o jeziku. Memorandum SANU. Događanje naroda. JNA. Savez književnika. Prijatelji i nacionalizam. Tadić i Nikolić. Osvrćući se devedeset godina unazad, mnoga sam svoja mišljenja revidirao i utekao u fantazmagoriju beletristike

Smrti u fabrici »Milan Blagojević«

Bilo ih je dvadeset i jedan…

Ko je Radoš Milovanović, direktor MB Namenska, koji drži u šaci Lučane, dobar sa svim vlastima, "stručnjak na čiji uspeh su ljubomorni" i čiji je saldo 21 poginuli radnik? Prema tvrdnjama bivših funkcionera Ministarstva odbrane, svaki od ministara je pokušavao da ga smeni, ali je, na neki čudan način, od toga odustajao

Intervju – Radoslav Rale Milenković, glumac i pozorišni reditelj

Moramo da očistimo društvo od parazita

"Prestonica ‘lidera u regionu’, koji daje milion evra za obnovu crkve Notr Dam, koji daje milione za Republiku Srpsku, i koji za stotine miliona evra kupuje ovu ili onu televiziju, namenjuje stotine miliona evra za stadione – nije u stanju da sagradi kanal da odu govna"

Portret savremenika – Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova

Ministar za pevanje i brukanje

Nekakva politička biografija Ivice Dačića, čoveka koji je 30-ak godina u srpskoj politici, verovatno bi zahtevala kakvu omanju knjigu. Zbog toga će ovde biti reči samo o obrisima delovanja predsednika SPS-a kao ministra inostranih poslova Srbije

Kirije u Nemačkoj

Ko stanuje, vredi

Špekulanti zemljištem, alavost krupnih stanodavaca i popularnost velikih gradova podigli su cene stanarina u Nemačkoj na nivo tako neodrživ da su kirije postale prvoklasno socijalno i političko pitanje

Misterija aviona »embraer legasi 600«

Čelična krila našega režima

Postavlja se pitanje šta će Vladin avion u formalnom vlasništvu BIA? Zašto je njegova cena državna tajna? I šta će tim povodom reći Državna revizorska institucija koja bi, po zakonu, trebalo da kontroliše i trošenje sredstava Službe? Osim, ako se, pošto je prodavac kupac Galenike, nije postigla neka "kombinacija"

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.