Kulina
Splet okolnosti i nebriga
Multikulturalna uzbuna u Nemačkoj
Polumesec nad Brandenburškom kapijom
Nemuštom populističkom izjavom da je ideja multikulturalnog društva u Nemačkoj propala, kancelarka Angela Merkel pokušala je da popravi svoj katastrofalan rejting. Čini se, međutim, da bi to moglo da joj se obije o glavu
Pozorište
»Rođeni u YU«, JDP:Tragovi u krvi
Ova je predstava nešto sasvim drugačije od klasičnog "repertoarskog pozorišta". To je, moglo bi se reći, pre neka vrsta kolektivnog autobiografskog eseja ispisanog pozorišnim sredstvima
Pravosuđe
Štrajk do daljnjega
Sudbina znamenitih ruševina iz NATO bombardovanja
Predsednik nema gde da se useli
Šta će biti sa ruševinama Generalštaba i Ministarstva odbrane i dalje se ne zna, umesto zgrade Saveznog MUP-a trebalo bi da bude izgrađen luksuzni hotel, konferencijski centar i tako to, tamo gde je bio Maršalat priprema se teren za izgradnju nove ambasade SAD, a bivša privatna rezidencija predsednika S(F)RJ preimenovana je u radnu rezidenciju predsednika Srbije
Intervju – Božidar Nikolić, pedagoški asistent
Jednake šanse uz malu pomoć
Kada ulazite u porodicu koja je skrhana mnoštvom problema socio-materijalne prirode, a, nažalost, takvih je sve više i više, morate pokazati dozu empatije i razumevanja za situaciju u kojoj se porodica nalazi, uz sva potrebna uvažavanja jako bitnog kulturološkog miljea te porodice, i pritom obezbedite ono što je vaš zadatak i cilj, a to je, recimo, obezbeđivanje redovnog pohađanja nastave dece iz te porodice, što se uglavnom identifikuje kao problem
Lik i delo
Petar Škundrić
Ministar rudarstva i energetike i predsednik Sportskog društva Crvena zvezda
Štrajkovi
Proleteri svih zemalja
Alternativna istorija
Šta bi bilo da su oni pobedili
Posle mesec dana, "Vreme" opet izlazi. U inostranstvu, doduše, ali i na internetu. Redakcija se, onoliko koliko nas je preostalo, okupila opet u Plavu, Crna Gora, i zaključila da novine treba praviti svemu uprkos. Nada, međutim, nije izgubljena i uvereni smo da ćemo pre ili kasnije opet uspostaviti beogradsku redakciju "Vremena" – u slobodnoj Srbiji
Konferencija »Etika i promovisanje lekova«
Etika se ne propisuje zakonima
Korupcionaške afere u zdravstvu poslednjih godina potresaju ne samo Srbiju već ceo region, zbog čega je medicinska struka, ali još i više farmaceutska industrija, izgubila mnogo na poverenju građana. Da li novi pravilnik o oglašavanju lekova može doprineti etičkom, profesionalnom i transparentnom odnosu između farmaceutske industrije, lekara i pacijenata i kakva je uloga komora i profesionalnih udruženja u ovome, na konferenciji "Etika i promovisanje lekova", u organizaciji Biznis info grupe i nedeljnika "Vreme", govorili su ministar zdravstva Tomica Milosavljević, kao i predstavnici farmaceutske industrije, Lekarske komore i državnih institucija
Intervju – Krina Ankuta, predsednica Fonda INOVIA
Dobrobit pacijenata je naš prioritet
Naša obaveza je da se postaramo da svi odgovori na pitanja o našim lekovima budu adekvatni i blagovremeni, istovremeno stvarajući zakonski okvir u kojem je zdravstvenim radnicima stalno omogućen pristup informacijama u vezi sa lekovima i najnovijim naučnim dostignućima
Zapošljavanje
Najviše posla kod velikih investitora
Pregovori o Kosovu
Pogodi ko dolazi na večeru
Sve je spremno za pregovore, osim što još uvek nema informacija o platformi na osnovu koje će (nepoznati) srpski tim pregovarati o sudbini Kosova. Zna se, međutim, da će Hilari Klinton posetiti Beograd
Predlog za oduzimanje odlikovanja
Ordenje deljeno kao đinđuve
"Počinjemo od najgorih, a to su pripadnici Zemunskog klana, koji su osuđeni za najteža krivična dela, a sigurno će se jednog dana postaviti i pitanje lica koja su počinila ratne zločine", kaže član Komisije za odlikovanja Slobodan Homen
Izložba – Temporatura 39°
Tri ljubavi
Izložba umetničke zbirke Svetozara Vukmanovića Tempa i Milice Sarić Vukmanović u galeriji SANU prvo je predstavljanje Legata Vukmanovićevih u Beogradu. Reč je o reprezentativnoj zbirci jugoslovenske moderne umetnosti, kao i delima Renoara, Šagala, Pikasa, Rivere, Dalija i drugih, koja su slavni revolucionar i njegova supruga skupljali godinama
Romsko pitanje u Evropi
Nema zemlje za Cigane
Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding je deportaciju Roma iz Francuske uporedila sa događajima iz Drugog svetskog rata, a ponašanje zvaničnog Pariza je opisala kao sramotno i šokantno. Francuska vlada reagovala je oštro na njene reči, predsednik Republike Nikola Sarkozi je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg. Romsko pitanje uzdrmalo je poslednjih meseci odnose unutar Evropske unije i rasplamsalo žučno raspravu o osnovnim ljudskim i evropskim vrednostima
Istraživanje o crnim ekološkim tačkama (3/6) – Veliki bački kanal
Duboki talog na bečkom putu soli
Gde se zatvorio 112 kilometara dug Veliki bački kanal, svojevremeno najveći graditeljski poduhvat u Evropi u kome je iskopano zemlje kao pri kopanju Sueckog kanala? Zašto se ta otrovna deonica pokazala kao prevelik zalogaj za sve naše vlasti? Da li se, posle višedecenijskih pokušaja da se vrati život ovom austrougarskom džinu, ovih dana sve jasnije nazire konačno rešenje za najzagađeniji vodotok u Evropi?
Srbija i NATO (6)
Kratka istorija uspona i padova
U poslednjem nastavku feljtona Srbija i NATO "Vreme", pored autorskih tekstova profesora Predraga Simića i Zorana Dragišića, donosi i izvode iz opsežnih intervjua sa profesorima Vojinom Dimitrijevićem i Draganom Simićem te istoričarem Bojanom Dimitrijevićem o razvoju aktuelnih odnosa između Srbije i NATO-a
Nostalgija i prateće pojave
Pečalbarske muke s hranom iz prodavnica ljubimaca
Termin "podriguša" prvo se javio u vezi sa "mortadelama" sumnjivog porekla, sirotinjskom hranom studenata i fizičkih radnika tokom sedamdesetih godina
Srbi u Beču
Politički i svaki drugi faktor
U glavnom gradu Austrije živi 1,7 miliona ljudi. Oko 170.000 rođeno je u Srbiji, ili njihovi roditelji ili babe i dede potiču odatle. Oni tako nisu samo kulturološki ili socijalni već i politički faktor: po nekim procenama između 80.000 i 100.000 Austrijanaca sa srpskim korenima ima pravo glasa u Beču
Intervju – Svetlana Vukajlović, direktor RZZO-a
Ne bavim se politikom
Procenila sam da bi ova situacija, ovako kako se odvija, mogla da traje i sledeće dve godine, kao što traje u nekim drugim ustanovama. To nije dobro za Zavod, pošto mandat nije istekao samo meni već i svim direktorima filijala, a neizvesnost utiče na to da se sada svi više bave ličnim statusom, nego poslom
Tuzla – Književni susreti Cum grano salis
So, koza i Martin Luter King
Književni festival koji je dobro osmišljen i organizovan i pozitivnom energijom nabijen, za publiku i za pisce je čista radost
Peti sajam šljiva u Osečini
Oj, Srbine, idi pravo
Ministarki preko gajbe sa šljivu dodadoše malo dete, ona upita, Ima li para, odgovori, Biće para, posavetova roditelje, Samo da dete jede pekmez, i sve će biti u redu
Evropska spoljna služba
Francusko-britanska predstava
Još uvek "strogo poverljiv" predlog Katarine Ešton, visoke predstavnice za spoljna i bezbednosna pitanja Evropske unije, o raspodeli ambasadorskih i diplomatskih funkcija u novoj Evropskoj spoljnoj službi, procurio je u javnost i izazvao buru negodovanja u "novim" članicama EU. Od 1900 EUplomata 90 odsto trebalo bi da bude iz 15 "starih" zemalja članica Unije, a od 115 ambasadorskih mesta samo dva bi trebalo da dobiju diplomate iz istočne Evrope
Kultura sećanja
Himna Buhenvalda
Jedan od direktora kombinata I.G. Farben pokazao je na pesnika Frica Lenera-Bedu i rekao esesovcu, koji je pratio delegaciju: "Ova jevrejska svinja trebalo bi da radi brže!" Drugi direktor I.G. Farbena dodao je: "Ako ne mogu da rade, neka crknu u gasnoj komori!" Pošto je inspekcija prošla, izvukli su doktora Lenera-Bedu iz grupe, udarali ga i gazili nogama, do smrti. Petorica direkora I.G. osuđeni su posle rata na kratke zatvorske kazne, pušteni pre vremena, imali uspešnu karijeru i bili odlikovani, piše književnik Ivan Ivanji u govoru koji je održao na otvaranju festivala umetnosti u Vajmaru, koji se održava od 20. avgusta do 12. septembra
Portret savremenika – Ivo Sanader
Odbegli premijer
Otkako je abdicirao od premijerske funkcije, Ivu Sanadera je svašta snašlo: jedna "Feralova" analiza ga tereti toliko da bi to bilo i previše za bilo koji ljudski život – od uništavanja malih ljudi zarad lične koristi, do silnih novaca koje je sebi kao premijer mogao da priušti; od afera za domaću upotrebu, od svojih bliskih ljudi kojima je država dala pozajmice i kredite mimo svih pravila, do ovog skandala s Hypo Alpe Adria Bankom, koja je najviše koristila hrvatske lopove, ali je tu bilo i bosansko-hercegovačkih i srbijanskih lopova, a nije nedostajalo i Slovenaca kao takvih