Mediji
Urnek na Balkanu
Regionalni centar medijske kuće Al Džazira, sa sedištem u Sarajevu, počeće sa emitovanjem programa do kraja godine. Uredništvo Al Džazire Balkan garantuje nepristrasnost, dok su budući gledaoci sumnjičavi
Vreme protesta
Ogorčeni svih zemalja
Prošla subota u svetu je protekla u znaku opšteg nezadovoljstva i ogorčenosti zbog načina na koji funkcionišu finansijska tržišta, besa usmerenog protiv banaka i otpora političkom i tržišnom sistemu koji podstiče pohlepu manjine na uštrb većine. U preko osamdeset država, u više od hiljadu gradova, demonstranti su protestovali protiv "raspištoljenog" kapitalizma
Šumarice, 21. oktobar 1941. – 21. oktobar 2011.
Lebac sutra nemojte poslati
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
Vreme uspeha!
Poslovne vesti
Intervju – Mira Banjac, glumica
Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
Kako su nas vakcinisali
Dosije – svinjski grip
Na kraju, niko u Srbiji od vakcine nije prohodao unatraške, ali je zato država nuspojave osetila "u svom džepu" i sada odlučno pokazuje da takve ubode ne prašta
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
Parada ponosa 2011
Kako su nasilnici postali politički faktor
Na pitanju Parade ponosa prelama se odnos društva prema nasilju jačih nad slabijima, smisao svih do sada sprovedenih reformi i najvažnije – snaga države da zaštiti samu sebe i vlastite zakone. Jer, ako ovo jedno, pitanje država nije u stanju da reši, kako će izaći na kraj sa neizvesnošću izbornih rezultata, kosovskim pitanjem i napretkom ka Evropskoj uniji
Grčka
Tantalove muke i Sizifov posao
Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika
Portret savremenika – Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan
Između Meke i Brisela
Zbog recitovanja stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska", Erdogan je 1999. godine osuđen na deset meseci zatvora, jer je sud smatrao da tom pesmom širi versku mržnju. Odležao je četiri meseca. Partija blagostanja i Partija vrline u kojima se politički angažovao zabranjene su zbog islamističkih stavova. Godine 2001. osnovao je Partiju pravde i razvoja (AK) i od tada ne zna za poraz na izborima. Vernik koji ne pije alkohol i ne puši, Erdogan se nametnuo kao globalni igrač i glas muslimana iz čitavog sveta
Intervju – Ajla Terzić, spisateljica
Ispričati priču, opisati crnjak
"Ako je, simbolički, jedna od ključnih mitoloških figura 20. vijeka bila Pandora, sa svim ratovima, genocidima i rokanjem svim raspoloživim sredstvima, ovo je doba vjerovatno u znaku Narcisa i medijskih produkata koji potiču samoljublje"
Ponovljeno suđenje Simoviću i Kaliniću
Nastavak velikog cenkanja
Prava tema ovog ponovljenog suđenja u stvari je ona čuvena politička pozadina atentata na premijera Đinđića; sve ostalo je sporedno – osim ako se ne otkrije i nešto na temu ubistva Slavka Ćuruvije, što neki naslućuju
Dokumenti – »Radna etika« i stabilnost društva u Srbiji
Srbi nisu ni nesposobni ni lenji
Rezime: Koncept radne etike u Srbiji teško je definisati, ali postoji primetan pesimizam među srpskom radnom snagom koji je posledica nekoliko različitih faktora. Prvo, etika uopšte, a naročito radna etika, pogođena je tranzicionom prirodom privrede i društva nakon četiri decenije "mekog socijalizma". Drugo, zbog niske plate i ograničenih opcija koje su im dostupne, veći deo radne snage nema inicijativu da traži prilike za posao. Konačno, postoji izrazita razlika u radnoj etici zaposlenih u državnim preduzećima i onih zaposlenih u privatnim. Kombinacija visoke stope nezaposlenosti i "tranzicione radne etike" neće izazvati političku nestabilnost, ali čini mlade i nezaposlene naročito ranjivim metama revanšističkog populizma i/ili želje da emigriraju. Kraj rezimea.
Razlika između dve bede
"Tajna kineskog kapitalizma"; VREME 1079
Opatija–Beograd via Đakovo
Taoci na slavonskom suncu
Inspektori koji samo vrše svoju dužnost, Štrosmajer, hrvatski zakon o saobraćaju, zamka na putu, prekršaj od sedamsto do dve hiljade evra, ili kako se grupa Jevreja na povratku kući ovog leta prisetila Jasenovca
Kultura sećanja – 11. septembar 2001.
Dan koji je šokirao Ameriku i svet posle njega
Kako je grupa fanatika "s kraja sveta" i obrazovanih zelota udarila na Ameriku na vrhuncu njene moći, kada su Amerikanci slavili pobedu u hladnom ratu s mešavinom zadovoljstva i opuštenosti i nesvesni da su postali svetska nadmoćna meta divljenja, zavisti i okrivljavanja. Usledili su negovanje pijeteta prema žrtvama i bezimenim herojima, gajenje sećanja, zahtevi da deca u školi uče o tome, ali i tehnološka, bezbednosna, psihološka preispitivanja, karakteristična za organizovana društva. I ratne avanture koje još traju
Čile
Novo lice komunizma
"Mi ne želimo da poboljšavamo aktuelni sistem, mi želimo korenite promene, da se na obrazovanje ne gleda kao na potrošačku robu, da obrazovanje bude pravo koje država garantuje svima", poručuje Kamila Valjeho, lider studentskih protesta u Čileu, član komunističke partije i nova pop ikona levičara svih meridijana. A mogla je da postane i foto-model
Nemačka formula za uspeh
Kad se radi, radi se
Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu
Košarka
Korak do najboljih
Na trećem takmičenju pod upravom Dušana Ivkovića tim Srbije će pokušati da obezbedi plasman na Olimpijske igre naredne godine u Londonu. Medalja je samo usputna stanica
Meksiko – Rat protiv narko-kartela
Ubicama na ubice
Narko-karteli su ušli u svaki dom u Meksiku. Da li stric, brat ili drugar iz komšiluka, svako poznaje nekoga ko radi za kartel kao policajac, lokalni funkcioner ili običan mafijaški redov. Nakon krvavog obračuna u jednom kazinu i pogibije 52 ljudi prošle nedelje, vlada Meksika je ponudila 2,4 miliona američkih dolara za informaciju o ubicama. U ratu nemoćne države protiv narko-kartela i međusobnim obračunima kriminalnih organizacija u proteklih pet godina ubijeno je oko 42.000 ljudi
Nasilje u porastu
Pouke incidenta na festivalu piva
Nasilje postaje deo našeg života – nažalost. Prvi put se desilo da na javnom skupu neko izbode nožem nekoliko sasvim slučajnih učesnika, a zatim i da napadne opet sasvim slučajne prolaznike. Stručnjaci su zabrinuti i ukazuju na dva elementa: sve prisutnije shvatanje nasilja kao opravdane reakcije i opasnosti od medijskog senzacionalizma koji podstiče imitiranje nasilnih ispada
Rat u Libiji
Odsudna bitka
Praćena televizijskim kamerama u direktnom prenosu, bitka za Tripoli je u utorak uveče, kada ovaj broj "Vremena" odlazi u štampu, još trajala. Izveštači su javili da su pobunjenici ušli u kompleks Bab al Azizija, rezidenciju Gadafija, u čijoj blizini se nalazi i hotel Riksos gde su smešteni strani novinari. U toku dana je NATO u više navrata bombardovao kompleks oko koga su trajale žestoke borbe, a novinari su izveštavali da pucnjava i eksplozije odjekuju i u drugim delovima grada. I pored kamera i novinara u srcu zbivanja, često potpuno kontradiktorne vesti su smenjivale jedna drugu
Kultura sećanja – Dvadeseta godišnjica – 73 sata tokom kojih se raspao SSSR
Puč puču, a sahara njet
Kako je propao pokušaj državnog prevrata avgusta 1991. u Moskvi koji je ubrzao raspad SSSR, šta je posle bilo sa njegovim učesnicima i šta o tome kažu njihovi potomci
Nuspojave
Referendumsko pitanje – kupus ili maline?
Prisustvovali smo ovde još prilično retkoj pojavi: vidljivom, artikulisanom, konkretnom, čak personalizovanom srazu interesnih grupa, i to ne onih iz već oveštalog repertoara "vlasti" i "opozicije" i tome slično