Da nije bilo Rezolucije Informbiroa 1948, da Tito nije odgovorio Staljinu onako kako je odgovorio, da nije pretila vojna intervencija sa istoka, Priboj bi posle rata ostao ono što je bio – kasaba na napuštenom karavanskom putu Dubrovnik – Novi Pazar. Ovako...
Šta omogućava ovaj relativno nov oblik pružanja javnih usluga, i zbog čega on još ne funkcioniše u Srbiji
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
Pošto ne umem u jednoj reči da opišem Srbiju u godini koja prolazi objavljujemo jednu sliku: zatvorenici kite jelku u holu beogradskog Centralnog zatvora. Samo nek je ukrašeno
Glavni utisak je da će država nastaviti da "štedi" tako što će trošiti više, a zahvatati od privrede i građanstva još više
Skloniše autobuse iz vidokruga, bez da se nabija, pristigli narod se rasporedi, kad sve bi postavljeno, eto ti g. Vučića, presekoše vrpcu, pa se Vučić gospodin, kome je blistalo lice, reče: Zahvalan sam brojnim meštanima koji su ovde, i Pambukovice i Novaka... hvala vam na tihoj, pristojnoj i ogromnoj podršci, vi ste moja snaga...
O partiji koja je izašla iz mene. O komunistima koji su postali nacionalisti. O tome kako sam 9. marta mrzeo i tenkove i demonstrante. O iskonskim strahovima, gađenju, odlasku u Beč, ćupriji u Mostaru i tome da je dom, uprkos svemu, samo jedan, da će ova zemlja postati onakva kakva bi trebalo da bude, kada jednog dana bude podigla spomenik nepoznatom dezerteru iz jugoslovenskih ratova devedesetih godina prošlog veka
Izbeglički egzodus sve više izvlači na površinu zlu krv unutar Evropske zajednice. Besne svađe oko kvota izbeglica koje bi trebalo da prime članice Unije, pljušte optužbe ko izdaje evropske vrednosti a ko ruši Evropu ignorišući zakone. Taman što su političari na Balkanu počeli međusobne odnose da opisuju kao "nikad bolje", zbog izbeglica je opet skočila tenzija između Hrvatske i Srbije. Ako je za ikakvu utehu, to ovoga puta nisu izbeglice iz srpsko-hrvatskog rata
Lekari obiđu ljude jednom dnevno na železničkoj stanici u Đevđeliji. Čujem da je samo jednog dana prošle sedmice pet žena imalo spontani pobačaj. Toga nema ni u jednoj statistici. Čujem i da su se dvojica pentrala na vagone da bi – nemam pojma kako – napunili baterije mobilnih telefona na vodovima za struju. Ispekli su osamdeset odsto kože i jedva preživeli. Najčešće su ipak povrede od tuča u redu pred zgradom granične policije na samoj stanici. Tamo se izdaje famozni papir na kojem piše da je lice to i to stiglo u Makedoniju te ima 72 sata da podnese zahtev za azil. U prevodu – ima tri dana da se izgubi u pravcu Srbije
Nespremnost većine u Srbiji da prihvati sopstvenu odgovornost za zla nanesena Hrvatskoj devedesetih može se meriti samo sa potpunom nezainteresovanošću većine u Hrvatskoj za sudbine prognanih i pobijenih civila u "Oluji". U većoj ili manjoj meri, isto se odnosi i na celo naše okruženje
Na drugom kraju sveta, u neposrednoj blizini lokacija na kojima je snimana trilogija "Gospodar prstenova", mladi fudbaleri Srbije postali su gospodari planete u svojoj kategoriji pobedivši u nezaboravnom finalu Brazil, ali i sopstvene predrasude
"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"
