Grupni portret – Ujedinjena demokratska Srbija

Koalicija sa kormilarom

Stranke i organizacije okupljene oko UDS-a su izrazito evropski orijentisane i zalažu se za sekularno društvo, suočavanje sa prošlošću, vojvođansku autonomiju itd. Njihova saopštenja, međutim, odišu neinventivnošću i prepuna su repatih fraza, kao da im je neko izradio softver u koji se ubacuju ključne reči, a on potom izbaci tekst saopštenja. Uočljivo je da se izbegava kritika Vučićevog režima, odnosno, ako se to i radi – jer ipak je u pitanju opoziciona lista – onda se to radi blago i "konstruktivno"

Intervju – Nebojša Vladisavljević, autor knjige Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra

Kako smo zaradili Vučića

"Cilj ne sme biti samo pad nedemokratske vlasti, već i postavljanje osnove za dugoročnu obnovu demokratskih ustanova. U suprotnom, čak i kada bi se ovaj režim urušio zbog međunarodnog pritiska ili sopstvenih problema, završili bismo kao Ukrajina, na partijskoj pijaci i ostavljeni na milost i nemilost ‘oligarsima’ i njihovim političkim i medijskim najamnicima"

Politički život – spisak mogućih svedoka-saradnika

Podzemni svet SNS-a

Dve odmetnute žene koje su priznale da su bile botovi vlasti, jedan haker i nekoliko ultradesničarskih organizacija čija je tačka preseka poslanik Vladimir Đukanović, dokazuju ono što smo slutili: vladajuća većina je ledeni breg, samo vrh se vidi iznad površine, dok je najopasniji i najubitačniji deo skriven u dubini

Projekat »Novi Sad na vodi«

Naprednjački profit i novosadski potop

Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave

Naprednjaci i predizborno bujanje ekstremističkih i profašističkih organizacija

Produžena ruka režima

Udžbenici kažu da je fašistički sistem izgrađen oko jedne stranke i jednog vođe, da ga karakterišu progon opozicije i kritičkog mišljenja, kontrola medija, kontrola sredstava proizvodnje, trgovine i distribucije, kao i nekontrolisana i neprikrivena moć diktatora. Karakteriše ga i konstantno stvaranje "moralne panike" i osećaja ugroženosti. Svaka sličnost nije slučajna, a veza vlasti sa ekstremističkim i profašističkim grupacijama odveć se i ne skriva

Dometi verske nastave

Čekajući promenu

Prisustvo verske nastave u školama doživljeno je kao političko, a ne kao obrazovno pitanje. Zašto? Šta zapravo hoćemo od verske nastave

Intervju – Dragan Bjelogrlić

Senke su i dalje tu, ali bar maske padaju

"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"

Koncert – Paraf, Dom omladine, Beograd, 14. XII 2019.

Sirovo, poletno, prljavo i jako

Za razliku od neoteranih, večito povratničkih i prepariranih rokerskih veličina, ovi veterani deluju ulubljeno i očešano, kao stari auto koji oduvek parkirate po pretrpanom gradu, ali motor mu i dalje srčano radi

Pouke jednog štrajka

Država oprostila poštarima što ih je tukla

Bilo je nerealno očekivati da poštari budu pokretači dramatične, velike bitke svih nezadovoljnika u državi u kojoj je solidarnost sistematski ubijana. Ali, ne treba ni potcenjivati štrajk poštara. Kao i neke druge pobune u poslednje vreme, on ukazuje na to da se ipak nešto u ovom društvu pomera

Intervju – Vim Cola i Valter Kocijančić, Paraf

Pazi šta vičeš

"U svakom djeliću našeg života glazba i kreacija je prisutna. Iako nismo izlazili u javnost, imamo puno novog materijala i uskoro ćemo se time ozbiljno pozabaviti. Svakako nam ne nedostaje tema, pa mi zaista nije jasno zašto se ekipa ne buni protiv bolesnog okruženja. Danas, više nego ikad ranije, za očekivati je da se mladost buni, da pokaže svoju energiju, da okrenu nebo i zemlju. A oni šute, piketaju po mobitelima… To nije prirodno"

Tribina – Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji

Siromaštvo, pritisci i zanemarivanje javnog interesa

"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"

Bilans – godišnjica protesta #1od5miliona

Godina građanskog buđenja

I SNS bi sledećeg decembra mogao da obeleži godišnjicu svojih mitinga "Stop krvavom scenariju", što da ne, naprednjaci sve rade tako što prepisuju od drugih, bilo da iskopiraju tuđu politiku da dođu na vlast, prepišu doktorate, ili malo prerade slogane sa opozicionih protesta, i odglume – opoziciju opoziciji. Šta fali, do izbora Srbija možda pojma neće imati ko tu protestuje i zašto, možda svi, u stvari, protestuju da bi podržali predsednika Vučića jer svi, u stvari, "hoće demokratiju"

Kultura sećanja

Juriš, Partizani

Poslednjih desetleća kad igraju naši klubovi, potežu se, uoči utakmice, priče o budžetu. Kao grafikoni i kao žalopojke, pa koliki je budžet Bešiktaša, Olimpijakosa, Ludogoreca... A koliki je Partizanov budžet u odnosu na Mladost iz Lučana? Ma, boli me kurac za budžet. Koliki je bio budžet Nemaca, Nijemaca na Sutjesci, pa su partizani probili fašistički obruč. Uzleteli uz jednu liticu, u jurišu na koji su svi krenuli: i kuvari, i konjovoci, i ekonomi, i bolničari, i proleteri, i intendanti, i ranjenici, i bombaši, i kuriri, i mitraljesci, i sveštenici, i španski borci, i kraljevi oficiri, i komesari, i komandanti. Pozdrav partizanskom Šibeniku

Intervju – Slobodan Tišma, pisac i konceptualni umetnik

Mi starci smo reakcionarni

"Umetnik mora uvek biti u kontri naspram sredine u kojoj živi, inače ga nema, adio, umetnosti. Naravno, umetnost koja deli takve propozicije nije nikakva preporuka za život"

Primeri solidarnosti

Možda ima nade

Živimo u vremenu i društvu kada je gotovo svakog dana neko izložen, napadnut ili ugrožen. Bazična ljudska solidarnost često izostaje, ali nije baš da ne postoji. Donosimo nekoliko primera iz poslednjih nekoliko nedelja kada solidarnost ipak nije izostala

Protest taksista u Beogradu

Ko nas sve voza

Zašto su se taksisti baš sad pobunili, kome to odgovara, mogu li se zaustaviti promene koje će nastupiti u prevozu zbog tehnoloških inovacija i da li išta znači reč ljudi iz Vlade Srbije

Ko je bio Dragan Amidžić Amidža

Bogatstvo obavijeno nagađanjima i bahatošću

"Kontroverzni biznismen" Dragan Amidžić Amidža ubijen je u klasičnoj "sačekuši" u blizini univerziteta Educons. Sedeo je u kafeu "Kampus", koji se nalazi u okviru studentskog doma, a nije jasno da li je u ovaj kafić redovno dolazio zbog toga što se nalazi blizu njegove kuće ili iz nekog drugog razloga. Kako saznajemo iz dobro obaveštenih izvora, Amidžić je u "Kampusu" imao sastanak sa visokim gradskim policijskim funkcionerima

Intervju – Slobodan Beljanski, advokat i pisac

Poslednji dani odbrane pred najezdom zla

"Kod nas ne postoji sučeljavanje mišljenja, a ako i iskrsne, ono se izvrgava ruglu. Ko god javno iskaže kritiku, izlaže se tome da bude naružen, da ga obaspu klevetama. U ovom društvu gotovo da nema kritičkog mišljenja kroz javni dijalog, a to opet znači da u ovom društvu nema ni slobode"

Intervju – Bojan Pajtić

Srbijom vlada ucenjen čovek

"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"

Intervju – Laslo Vegel, književnik

Građanski sloj je siroče ovog društva

"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"

Bojkot izbora

Odluka koja se donosi hladne glave

Šta ako bojkot ne uspe iz ovog ili onog razloga, odnosno šta ako na izbore, zahvaljujući kampanji vlasti i njihovih političkih satelita, izađe značajan broj birača? Veoma je važno i kako će se finansirati stranke opozicije ukoliko ne budu u republičkom i pokrajinskom parlamentu i lokalnim skupštinama. I na kraju, pitanje svih pitanja je šta posle bojkota

Intervju – Nikita Milivojević, reditelj

Meni je sada dosta, ja ovde silazim

"Na sceni ništa ne možete da sakrijete, a pre svega ne smete da lažete jer je to odmah vidljivo, i u tom smislu pozorište je najdemokratskija moguća institucija na svetu. U politici je sve suprotno. Tu nikada ne znate šta su čiji motivi"

Intervju – Radoslav Rale Milenković, glumac i pozorišni reditelj

Moramo da očistimo društvo od parazita

"Prestonica ‘lidera u regionu’, koji daje milion evra za obnovu crkve Notr Dam, koji daje milione za Republiku Srpsku, i koji za stotine miliona evra kupuje ovu ili onu televiziju, namenjuje stotine miliona evra za stadione – nije u stanju da sagradi kanal da odu govna"

Godinu dana beogradske vlasti

Doktore, kako je to biti gradonačelnik?

Jednog kandidata za doktora, Sinišu Malog, optuženog da je plagirao svoj doktorat, zamenio je na mestu gradonačelnika Beograda pravi doktor – Zoran Radojičić. I lekar i doktor nauka. Zašto je ovaj dečji hirurg i urolog, direktor Tiršove klinike i "lekar bez mrlje u karijeri" ušao u vlast sa ljudima sa kojima ugledni ljudi – a, tu, valjda, još uvek spadaju lekari – ne žele u istoj prostoriji da borave, a kamoli da sede za istim stolom, još uvek nije sasvim jasno. Nekompetetni gradski arhitekta Milutin Folić zamenjen je Markom Stojčićem, što je Folić ocenio kako je "obezbeđen kontinuitet". Nepoznatu zaštitnicu građana grada Beograda zamenio je još nepoznatiji zaštitnik. Samo dve stvari su potpuno nepromenjive: večiti operativac Goran Vesić na mestu zamenika gradonačelnika i njegova sveznajuća i sverešiva logoreja, kao i neprekinuto uništavanje Beograda. Pardon, to su već tri konstante

Intervju – Dragan Đilas, predsednik SSP

O čemu pričaš, čoveče

"Kod Vučića je sve fikcija, on pravi inverziju realnosti već pet godina. Sve što on radi drugima, govori da drugi rade njemu. Njega napadaju mediji, mi smo nasilnici, lopovi, fašisti, mi vređamo, lažemo... A ti nazovimediji napadaju isključivo opoziciju i njega veličaju. Naše članove tuku na svakom koraku, nas sam predsednik naziva ološem, društvenim talogom... Mislim da je počeo da brka kad je u realnom svetu, a kad u tome što on pokušava da pravi"

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Nuspojave

Žurka pred svanuće

Skoro polugodišnji građanski štrapac po našim ulicama pokazao je da srpsko društvo nije sasvim zamrlo