Razlika između studenata koji pohađaju kurseve persijske poezije i onih koji prisustvuju rok koncertima, ne može biti očiglednija. Čini se da postoji unutrašnja borba za budućnost avganistanske duše. Ipak, sve više ljudi shvata da ne moraju da se odreknu tradicije i kulturnog nasleđa da bi bili "moderni i demokrate". A šta će biti kada se krajem naredne godine NATO povuče iz Avganistana, niko ne zna
Rekao bih da je Kolesar idealan tip za isterivanje pravde, osim što nam opet preti opasnost da s prljavom vodom iz lavora bacimo i bebu u ovde očigledno jalovim pokušajima da shvatimo prirodu kapitala i tržišne logike
Godinu dana od kad se Siniša Mihailović vratio u srpski fudbal vidimo da je taj povratak bio diletantski, nepotreban i preuranjen
U celoj ovoj aferi, koja, čini se, nije završena, najzanimljivije je to da je za ključnu "figuru dramatis" izabran baš (već uhapšeni) Dušan Borovica, sa svojih desetak, uglavnom putarskih firmi
Kakva je zemlja u kojoj se sumnja da su jednog od najviših policijskih funkcionera po beogradskim ulicama vijale njegove kolege žandarmi? Zašto mogućnost bekstva, uticaj na svedoke i uznemiravanje javnosti nisu razlozi za određivanje pritvora za pripadnike Žandarmerije ukoliko u onom što medijima navode ima i zrna istine? Ko i zašto stvara utisak neobjavljenog vanrednog stanja
Udarna trojka dok bije "kosovsku bitku" u svakom drugom smislu ima raščišćen teren da radi šta hoće. Kao da cinično "drugosrbijanci" kažu: očistite tu Augijevu štalu, sami ste je i zasrali, a posle ćemo da vam j….. majku. A trenutno se događa sasvim suprotno, ali ko će o tome da brine i govori
Nakon što su u Haškom sudu oslobođeni hrvatski generali, svi su u Srbiji imali nešto da kažu. Zašto se ćuti posle puštanja na slobodu srpskog generala optuženog, inače, za nezgodna i po državu veoma delikatna dela
Skupom u beogradskom Domu sindikata pod nazivom "Stop haškoj tiraniji" i protestnom šetnjom centralnim beogradskim ulicama, članovi Srpske radikalne stranke su 24. februara obeležili deset godina od kako se Vojislav Šešelj nalazi u pritvoru u Ševeningenu. Iako je prošla decenija od Šešeljevog odlaska u Hag, presuda još nije doneta
Razlog zbog kojeg pišem ovaj tekst jeste pitanje aršina primene odredbe o "uznemirenju javnosti" u različitim postupcima. Dok se u postupcima po predmetima organizovanog kriminala ova odredba primenjuje relativno često, kada su u pitanju ratni zločin, sudovi su, najčešće, otišli "ispred svog vremena" i krajnje "liberalno" tumače ovu odredbu
Mnogi sudski procesi, pokrenuti posle spektakularnih hapšenja osumnjičenih za različita krivična dela, ni godinama od pokretanja nisu okončani. Mnogo je pokrenutih istraga koje su obustavljene ili zaboravljene, a u mnoge od njih umešani su i ministri, ili visoki partijski i državni funkcioneri. I, još valja reći da mnoge milionske svote vezane za te afere nikada nisu pronađene
Kako je uopšte bilo moguće da ono što se inače čuva u tajnosti počne da se izliva kao iz začepljene kanalizacije u javnost? Zašto baš to, a ne nešto drugo? Kome to očigledno koristi – i u borbi protiv koga? Je li to neka politika? Nego šta je
Slučaj Srbislava Žikića se od drugih afera u vezi sa novcem u SPC-u razlikuje samo po galantnosti i sklonosti ka poklanjanju ukradenog novca
Ako su za razgovore Ivice Dačića i "Miše Banane" znali mnogi iz vrha, šta je sprečavalo Tužilaštvo da tu priču razmrsi i da vidi o čemu je to razgovarao tada samo ministar policije, a danas i premijer Ivica Dačić, zašto ga u telefonskim razgovorima zovu "drugom" i za koje i kakve usluge su se delili blekberi telefoni
Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire
Teško je i zamisliti nepovoljniju situaciju za jednog političara od one u kojoj se našao srpski premijer. Ivica Dačić više nema saveznike ni u zemlji ni u inostranstvu, javno je kompromitovan sumnjičenjem za vezu sa narko-klanom Darka Šarića, pod pretnjom je mogućeg spektakularnog sudskog procesa i potpuno zavisi od milosti jakog koalicionog partnera. Međutim, postoji čitav niz razloga zašto je, bar za sada, njegova vlada opstala
Nata Mesarović i njena porodica su danas u Srbiji žrtve, Snežana Malović poziva na pravdu i proziva naprednjaka Vladimira Cvijana za pokušaj uticaja na pravosuđe u sudskom postupku u kojem je bio advokat, Cvijan preti naokolo dok se ne doseti da kaže da "ni danas, ni ubuduće" neće odgovarati na optužbe, ne objašnjavajući vlastite ne tako davne afere
Iako javno ispeglan, sukob dvojice vodećih ljudi u klubu pokazao je da projekat Aleksandra Vučića ima mnogo nedostataka i da čudni motivi pokreću one koji danas čuvaju "jednu od četiri srpske institucije"
Sudbina najstarijeg i vodećeg srpskog preduzeća za filmove konačno je dobila svoj epilog: operacija uspela, pacijent umro
Insinuacije po medijima o tome koga će sve odbegli narko-baron da drukne, po istom modelu kao što je svojevremeno najavljivano Legijino svedočenje, inaugurišu kriminalizovanje oponenata kao model političkog delovanja, jačaju neodgovorni populizam, a javni život pretvaraju u taoca afera i podmetanja
Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu
Korupcija je zaista rak-rana srpskog društva i države i nimalo nije sporno da svako ko se bori protiv nje mora dobiti podršku. Izvesno je i da Miroslav Mišković mora da odgovara za ono što mu Tužilaštvo stavlja na teret. Problem je, međutim, kada cilj antikorupcijske kampanje postane sticanje i učvršćivanje političke moći licenciranjem ko je podoban, a ko ne, ko je pošten, a ko iskvaren i potkupljen
