Italija u antiterorističkom ratu

31.januar 2007. Enco Manjini

Bez krivice i pomilovanja

Al kaida je magična reč: još se ne zna koliko je ljudi stradalo zbog sumnje da su teroristi, zbog porekla, vere ili boje kože. Ili tek onako

Suđenje stečajnoj mafiji

31.januar 2007. Tatjana Tagirov

Odbrana braće Kljajević

Optuženi Goran i advokat Marko imaju u sudnici Specijalnog suda nešto zajedničko: obojica za svoju sudbinu optužuju politiku

Suđenje Zemunskom klanu

31.januar 2007. Miloš Vasić

Tipovanje i svedočenje

Kao što je bilo rečeno, svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi počeo je da pokazuje svoju stvarnu vrednost tek u procesu Zemunskom klanu. Dok je u procesu za atentat na Zorana Đinđića on uveliko potvrdio navode optužnice i dodao još nekoliko pikanterija, u ovoj stvari izneo je nekoliko nepoznatih i skandaloznih detalja koji još više potvrđuju sliku o saradnji Zemunaca, Jedinice za specijalne operacije i vrhova Državne bezbednosti

Kriminal

17.januar 2007. Dejan Anastasijević

Veliko farbanje

Pola tone kokaina pronađenog u Makedoniji moglo bi da uzdrma neke važne ljude u Srbiji

Pogubljenje Sadama Huseina

11.januar 2007. Duška Anastasijević

Osveta post mortem

U trenutku kada Buš zbog Iraka već hoda po tankom ledu i kada se sprema javnosti i svetu da predoči novu strategiju za Irak, čija je okosnica slanje oko 20.000 vojnika kao pojačanje, Buš će imati mnogo muke da objasni ono što se u zoru tog 30. decembra dešavalo u sobi za vešanje zatvora u Bagdadu. Naime, kako je moguće da čovek s najviše krvi na rukama od bilo koga na svetu, koji je odgovoran za smrt više od milion ljudi, mahom svojih podanika, u tom trenutku bude dostojanstveniji od svih koji su učestvovali u tom mučnom činu, u ime pravde i demokratije

Deset događaja 2006

27.decembar 2006. Milan Milošević

Mirni dani puni istorije

U godini 2006. u Beogradu je ponavljano Kosovo, Kosovo, Kosovo, a u Briselu Hag, Hag, Hag. U tom procepu 2006. je ličila na "čekanje Godoa", sudeći bar po čekanju na događaj koga nema – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU-om, a vize i da ne pominjemo... Nade su bile porasle 26. januara 2005. kada je usvojena Studija o izvodljivosti i 15. decembra 2005, kada su pregovori počeli, i Koštuničina vlada se hvalila da je uspela ono što nije uspela prethodna reformska vlada. U aprilu 2006. Brisel zamrzava pregovore sa Srbijom zbog neizvršavanja haške obaveze. To je izazvalo parlamentarnu krizu u Srbiji koja je trajala sve do raspisivanja izbora (ostavka Miroljuba Labusa, rascep u G17 plus, rekonstrukcija vlade, odložena demisija ministara G17 plus). Pokušaji da se pregovori nastave uz primenu od Evropljana odobrenog Akcionog plana za saradnju s Hagom nisu uspeli, pa se obećavajući uspeh pretvorio u neuspeh Koštuničine vlade. Došlo je nekoliko uteha: verbalna podrška Srbiji stigla je iz Brisela sredinom decembra; prijem Srbije u Partnerstvo za mir 14. decembra (vojska i kabinet predsednika Tadića ovo su ocenjivali kao značajan napredak, što je ljutilo Karlu del Ponte i nekoliko prohaških komentatora u Beogradu); otvorena je kancelarija NATO-a u Beogradu, (što je ljutilo radikale i socijaliste), i ulazak Srbije u predsoblje za ulazak na tržište Evropske unije potpisivanjem ugovora o pristupanju asocijaciji CEFTA, koja čini bescarinsku zonu od oko 30 miliona ljudi, što je vlada prilično reklamirala, a što je opet, iz nekih protekcionističkih razloga, ljutilo radikale.

Beograd 5–6. decembar, međunarodna konferencija

20.decembar 2006. Redakcija Vremena

Protiv diskriminacije – zakon i primena

Članovi Radne grupe za pisanje nacrta zakona protiv diskriminacije, sa predsednikom Dušanom Janjićem na čelu, predstavili su model zakona, posle čega je usledila finalna javna debata o prednostima i mogućim korekcijama ovog modela. Pored članova Radne grupe, kao i organizatora konferencije – UNDP-a, Evropske agencije za rekonstrukciju i Službe za ljudska i manjinska prava – u diskusiji su učestvovali međunarodni eksperti, predstavnici nevladinih organizacija, pravosuđa i predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji.

Ratni zločini i Srbi u Hrvatskoj

13.decembar 2006. Tatjana Tagirov

Hapšenja za ravnotežu zločina

Prema izveštaju OEBS-a za 2005. godinu, etničko poreklo i dalje je faktor pri utvrđivanju ko će i zbog kojih zločina biti procesuiran, te je i dalje značajna nesrazmera u broju procesuiranih Hrvata i Srba. Hapšenja trojice Koreničana potvrđuje da se ova praksa nastavlja