Liga šampiona – Roma vs Barselona

Fontana ispunjenih želja

Po rečima jednog uvaženog sportskog komentatora, Hanibal je pohod na Rim započeo u Kataloniji, ali Rim nije osvojio

Studija slučaja – Aerodrom Ringvej

Uspešno opštinsko preduzeće

Dok u Nišu traju protesti zbog odluke gradskih vlasti da aerodrom "Konstantin Veliki" prepusti na upravljanje državi, jedan slučaj iz Velike Britanije pokazuje da zračne luke mogu i te kako uspešno da rade pod okriljem opštinske uprave

Socijalne razlike u Srbiji

Siromaštvo – put ka društvenoj izolaciji

U Srbiji su se definisala dva veoma udaljena socijalna pola. Jedan čini petina stanovništva sa najvećim prihodima koji su čak 9,7 puta veći od prihoda koje prima najsiromašnija petina stanovnika. Nejednakost prihoda u Srbiji veća je nego u bilo kojoj zemlji EU pojedinačno i skoro dvostruko veća od prosečne nejednakosti Evropske unije

Intervju – Nenad Milanović, IT stručnjak

Srpska pomoć nemačkoj privredi

"Ono zbog čega se mi bunimo je sledeće: došao je neko ko radi, u suštini, istu stvar kao i mi, i vi to hoćete da subvencionišete. Umesto da subvencionišete srpske proizvode u Srbiji koji bi mogli da imaju nesrazmeran prihod u odnosu na troškove, vi ste odlučili da efektivno subvencionišete proizvode tuđe države"

Kultura sećanja – Leonard Koen u muzeju savremene umetnosti

Budućnost nečije prošlosti

Uticaj lorda Bajrona rokenrola, kuma sumornosti, zen-džentlmena Dalaj Koena i njegovih muza na duh generacija bejbi-bumersa i njihovih X, Y i Z naslednika u godini naših jubileja, to jest pola veka od 1968.

Intervju – Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a

Naplaćivanje vode pred zatvaranje radnje

"Gubici Er Srbije su veći nego što su bili gubici JAT-a. U periodu 2010–2012, neto gubici JAT Ervejza bili su oko 105 miliona evra. Ako ne uračunamo državne subvencije, neto gubici Er Srbije u periodu 2014–2016. bili su 150 miliona evra. Šta smo onda dobili"

Lisica i ždral

Stari zanati

Koja bih savremena zanimanja rado video u televizijskom prilogu „zanati koji izumiru"

Davos

Nesigurno primirje globalista i protekcionista

U alpskom svratištu 0,001 odsto dobitnika globalizacije vlada dobro raspoloženje: zarade milijardera od 2010. rasle su po stopi od 13 odsto godišnje, a plate radnika po godišnjoj stopi od dva odsto, a i svetska ekonomija se nakon krize 2008. vraća u kolosek. MMF je 2017. izmerio rast globalnog BDP-a od 3,6 odsto – što mi u Srbiji nismo osetili

Intervju – Milena Matić, »Arthur D. Little«

Era komunikacija tek dolazi

"Beograd ima odlične potencijale da postane ‘pametniji’ grad u budućnosti, jer je jedan od prvih gradova koji su primenili plaćanje parkinga mobilnim telefonom, uveo je gradski saobraćaj povezan na internet, kao i pilot-projekat ‘pametnog’ parkiranja"

Ekonomija – Budžet za 2018. godinu

Nekom na žalost, nekom na radost

"Pogledate da je planirani budžetski deficit ove godine bio 30 milijardi, čujete ono što kažu da imamo bolje finansije, manji deficit od planiranog, pa onda vidite da samo u kapitalne rashode neće biti potrošeno planiranih 30 milijardi. I – eto, nema deficita. Tu već nestaje cela ta fama da je sve sada daleko, daleko bolje. Jeste, bolje je, svakako ne možemo da kažemo da je lošije, ali to nije neki fenomenalan pomak, jer su uštede pravljene na mestima na kojima ne bi smelo da se štedi", kaže za "Vreme" dr Goran Radosavljević

Intervju – Jirgen Koka, nemački istoričar

Kapitalizam nije kriv za sve

Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način

Kragujevac – Sindikalna politika u Fijatu

Keš za štrajkače

Vest da Samostalni sindikat deli novac radnicima koji su učestvovali u štrajku u Fabrici automobila uzburkala je javnost. To ipak nije dovelo da razjašnjenja odakle sindikatu toliko novca za pomoć radnicima