Analize
Srbi i Putin
Odnosi Srbije i Rusije su se poslednjih godina dobro razvijali u nekoliko ključnih sektora, a najaktuelniji je taj što se politika Rusije na Balkanu podudara s težnjom Srbije da sačuva svoju državnu celovitost
Odnosi Srbije i Rusije su se poslednjih godina dobro razvijali u nekoliko ključnih sektora, a najaktuelniji je taj što se politika Rusije na Balkanu podudara s težnjom Srbije da sačuva svoju državnu celovitost
Izbori su svojevrsno testiranje budućeg kursa države: da li će Ruska Federacija biti "putinovska" ili "jako putinovska"
Aleksandar Karađorđević, prestolonaslednik, na otvaranju Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata u Kragujevcu ("Gazeta")
Mišković bi, kad je već dozvolio sebi taj luksuz da uđe u politički obračun, najpametnije uradio da prihvati priliku koju mu pruža rad skupštinskog anketnog odbora. Pare ne može da izgubi, a može da popravi javnu sliku o sebi
Pravo pitanje nije, međutim, ko će Mušarafa naslediti, već kako će njegovi naslednici rešavati mnogo teže probleme nego što je podela političkih uloga, kao što je eskalacija verskog ekstremizma koja nagriza zemlju. Odgovor na to kako zaustaviti talas nasilja koje se Pakistanom šire kao požar nema nijedan od trenutno glavnih igrača na političkoj sceni
Da li će radikali na predstojećim izborima imati koristi od početka suđenja Vojislavu Šešelju u Haškom tribunalu
U ozbiljnim državama glavna rasprava o politici vodi se preko budžetske politike. U nas mu to dođe kao neka mitska Alajbegova slama, kao nešto tuđe što se ne tiče nas, već se tiče isključivo guvernera Radovana Jelašića, osuđenog na mađarsku poslovičnu kletvu – evo ti ništa i drži ga dobro
Šešeljeva (radikalska) logika u odnosu na Tribunal je neka vrsta oksimorona: nebrojeno puta su izjavili da on odlazi u Hag da bi taj tribunal porazio, i da su u njegovu pobedu ubeđeni. Istovremeno, bar toliko puta su ponovili i da je Tribunal srbožderski, antisrpski i da u njemu pravde za Srbe nema. Ostaje pitanje kako u takvim okolnostima Šešelj namerava samo svojom pameću da do pobede dođe
Najveći protesti u Gruziji nakon "revolucije ruža" okrenuli su bivše simpatizere prozapadnog predsednika Mihaila Sakašvilija protiv njega samog. Akcija opozicije pod nazivom "Gruzija bez Sakašvilija" podrazumevala je razne performanse, na primer nošenje vešala sa ružom i fotografijom gruzijskog predsednika, čime su demonstranti na pomalo morbidan način pokazali postrevolucionarno raspoloženje
Dogovor oko predsedničkih izbora nije odmakao daleko od svađe o predsedničkim izborima. Vladajuća koalicija je ponovo pokazala instinkt samoodržanja i to je ono što valja pozdraviti – politika koja nije racionalna loša je politika